Probali smo da budemo pravi gejmeri na jedan dan

Postoji očigledna razlika između gejmera i ljudi koji samo igraju video igre. Gejmeri ove druge smatraju izrodima, fejkerima, pozerskim plačipizdama dovoljno drskim da ponekad uhvate gejmped i tastaturu i bez ikave pripreme raspale neku igricu u službi dokolice.

Pa, mi smo ti drugi. Vikend gejmeri koji ubace disk u konzolu i skupe se sa jednako lošim amaterima u nekoj studentskoj gajbi kako bi igrali Tekken ili neku sličnu drinksnacksandplay igricu. Mi smo od složenosti gejminga digli ruke kada nam je dosadilo ubijanje Simsova i kada je količina instalacionih diskova prevazišla 6 CDR-a. Dakle, negde 2003. Iako Tekken može biti poprilično stresan, kao i NBA, a da ne pominjemo Crash Team Racing , kapiramo da ne može da se poredi sa onlajn gejmingom, turnirima i ostalim sivim zonama za nas smrtnike.

Zato smo se zapitali, da li možemo da budemo pravi gejmeri? Samo bez šuljeva, preterane gojaznosti i sa makar minimalnom dozom društvenog života.

Prvi zadatak je bio da izvalimo koji su naslovi sada hitmeđu gejmerima, ali i koje možemo da nabavimo brzo i, hm, legalno. Prvo smo razmišljali da kidamo dobri stari Counter Strike, ali nas to dosta vezuje za period osnovne škole, a nismo smeli da ulazimo u koštac sa nečim tako opasnim. Pritom, nemamo miševe, jer smo hipsterčine za laptopovima, a i bezbednosni protokoli na poslu nam ih zabranjuju, pa bi pucanje bilo dodatno otežano. Tako smo instalirali Blizardovu Battle.net aplikaciju (oprostite nam svevišnji onlajn svete na potencijalnom materijalnom neznanju i greškama) i pogledali gejmplejove za igrice koje ona nudi.

Prvobitna zamisao je bila da oboje skinemo Heroes of the Storm i tu odmerimo snage i vojno-strateške sposobnosti, tako da smo par sati skidali silne gigabajte apdejtova, drajvera i ostalih pizdarija. Ipak, sudbina, ali i kvalitet proizvoda i konfiguracije su odlučili da samo jedno od nas dvoje (individua koja veruje u superiornost Vindousa nad iOSom)pokrene igricu. I tako se rodio prvi junak naše gejming avanture – ZIZEKDRAGON.

Uroš: ZIZEKDRAGON (simpatična XL verzija Tolkinovog Gimlija) je, baš kao i osoba koja je njime upravljala, potpuno nespreman uleteo među olujne heroje. Iako je filozof čijim je likom inspirisan ZIZEKDRAGON jednom prilikom za VICE izjavio da bi znao kako da koristi moć, ukoliko bi je dobio, njegovo digitalno herojsko otelotvorenje se nije baš najbolje snalazilo na terenu.

Sva njegova hrabrost i mudrost ostala je u knjigama, filmovima i tribinama u realnom svetu, dok je onlajn ZIZEKDRAGON bio dobar jedino u bežanju i udaranju statičnih objekata velikom sekirom.

Evo, udara nekakvu statuu ptice.

Svaki pokušaj ZIZEKDRAGONA da pređe u pravu ofanzivu bi se završavao neuspešno, jer bi ga čak i najmanji protivnici savladavali potpuno bezopasnim oružjem poput strela ili kamena, što bi za jednog nordijskog džina trebalo da prestavlja samo golicanje.

Zaista, čekaš satima da bi ti se na ekranu neprestano pojavljivalo ovo?

Uz sate i sate igranja i aktivnu posvećenost, verujemo da bi barem jedno od nas dvoje (čitaj: srećnik sa Vindousom, Intel Core I5 procesorom i NVIDIA GeForce 820M grafičkom) uspelo da se izvežba i, u najboljem slučaju, navuče na Heroes of the Storm. Ali trebalo nam je nešto lakše, društvenije, što smo zajedno mogli da igramo i da se, kao i svi normalni konzumenti, nadmećemo.

Nakon kraće konsultacije sa iskusnijim gejmerima i jedne partije zimi zami zum, odlučili smo se za Hearthstone, nekakvu kartašku verziju Warcrafta. Ponovo smo se jebavali sa daunloudovanjem, skeniranjem zenica, ali onda je konačno ZIZEKDRAGON dobio dostojnu protivnicu – PMSKALISI.

Iva: PMSKALISI je jednostavna kovanica dve reči koje su sasvim slučajno spojene u naletu kreativnog gejmerskog naboja. Biranje šifre, korisničkog imena, ili u ovom slučaju, kul gejmerskog nadimka kod mene obično traje duže od konzumiranja same radnje. Posle duge kontemplacije i pokušaja da spoznam sebe i prenesem se u nik od 12 karaktera, rešila sam da spojim svoju najveću supermoć koju sam u tom trenutku posedovala (PMS) i omiljenu junakinju iz serije (KALISI), uz nadu da ću u igrici dobiti gratis nekog zmaja, ili bar jaje. Sasvim slučajno se dogodilo da ova uvrnuta kartaška igra koja je - kasnije će se ispostaviti sve samo ne kartaška - u opcijama likova ima junakinju duge bele kose u plavom kostimu (i nešto većim sisama od Kalisi, zašto su uopšte sve heroine u igricama sisate?). "Pa ovo je sudbina" pomislila sam, i naloženo kliktala next do besvesti.

Imala sam sve što je bilo potrebno za jedan opaki gejmerski okršaj u ofisu: bes, ljutnju, naloženost, i junakinju sa velikim sisama.

Hearthstone je komplikovana kao i svaka kartaška igra, ali je delovala i jednako dosadno. Zaista, pustili smo tutorijal za igricu i to je bilo kao da slušate Dragoljuba Mićunovića kako čita uputstvo za toster. Samo smo ugasili tab i odlučili da počnemo da igramo i usput učimo.Pa šta, evo Amerikanci tako uče da voze kola, a mi ne možemo da odigramo imaginarnu partiju karata?

Odigrali smo onih nekoliko obaveznih intro partija koje služe samo da te nalože da sebi neprestano ponavljaš: "Jebote, kako carski kidam, razvaljujem, odjebaću ovaj posao i igrati protiv autističnih Korejaca za milione evra", a zapravo je tvoja gejmerska veština jednaka Palminom poznavanju ljudskih prava. PMSKALISI i ZIZEKDRAGON su, prema mišljenjima njihovih gospodara roditelja, dominirali tablom, naizmenično rokajući neprijatelje fireballovima i arcane eksplozijama, izvlačeći karte uz bondovsku pokerašku facu.

Ali kada smo izabrali opciju da odigramo sa nekim rendom tipovima koji bi trebalo da su istom rangu sa nama, to je bilo to, barem što se ZIZEKDRAGONA tiče. Nuklearna eksplozija, totalna šteta, sudija proboden atletskim kopljem. To je kao da Donji Srem igra protiv Barse i to sa igračem manje. PMSKALISI je pobedila tako što je njenom protivniku isteklo vreme za potez, tačnije, zapalio se konopac.

Zatim su se svetla ugasila (nisu, ali zbog dramatizacije događaja zamislite svi da jesu), jedino su svetleli naši ekrani i došlo je vreme za kancelarijski okršaj. Najepohalniji novinarski događaj još od Votergejta – partijica Hearthstona dok se ostatak redakcije bavi nekim bitnijim stvarima.

PMSKALISI je u prvoj rundi odrala ZIZEKDRAGONA. Jer tako to funkcioniše, obučavaš nekog, govoriš mu gde da klikne, mentorišeš strpljivo kao Betmen Robina, a on ti vrati ovako. Ali se rezultat preokreće već u drugoj rundi jer Žile uz pomoć fajerbola i volfrajdera uništava protivnicu. Malo šovinistički i mizogeno, ali jebiga, u modernom gejmingu nema prostora za diplomatiju. U trećoj, odlučujućoj, rundi nema prostora za srećan kraj, učenik ne može da pobedi učitelja i ZIZEKDRAGON ubedljivo razvaljuje kombinacijom karata koje više ne možemo da zapamtimo.

Sati su prolazili, a mi smo krišom nastavljali da igramo Hearthstone kad god bi urednici napustili redakciju. Mada, igrali smo i kad su bili tu. Šta? Pa zbog posla.

Jedan ujutru je dok ovo kucamo, a razlog što ga završavamo tek sada je što PMSKALISI sa punim pravom ne prihvata poraz nakon samo tri runde, pa se borba nastavlja. Zaboravili smo na hranu, počeli smo da komuniciramo koristeći se magijskim rečnikom, a možemo da kažemo samo jedno OVO JE JEBENO DOBRA IGRICA. Verujte nam, da ste ovde i uživo posmatrate meč decenije, dlanovi bi vam se znojili, a čitavu ušteđevinu za Novu godinu u Krakovu biste potrošili na opklade.

Kakva li nas tek ekipa očekuje na predstojećem Gamesconu koji se od 25. novembra održava na Sajmu. Tamo nas čeka i kosplej, mačevanje i gomila gikovskih zajebancija kojima mi, kao novopridošli članovi zajednice, pripadamo.

Okej, znamo da ne možemo da stanemo rame uz rame sa tim likovima, ali svejedno bićemo tamo. Da gledamo i učimo od najboljih. Jer treba nam još. JOŠ!

Vidimo se!

gg Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu