Seksi priče pilota sa ljubavnih letova

Legenda kaže da je gotovo istog trenutka kad je američki avijatičar Lorens Burst Speri izmislio autopilot 1914. godine, on ovaj ključni izum za unapređenje bezbednosti letenja počeo da koristi kako bi kresnuo nešto u vazduhu. Nekoliko godina kasnije, Speri je učestvovao u tako živahnoj akciji u kokpitu da je jedna nemirna peta zakačila i isključila automatski sistem. Avion se srušio, a par lovaca na patke pronašao je Sperija i udatu ženu gole u jednom jezercetu na Long Ajlendu dok smišljaju uverljiva objašnjenja kako su se tamo obreli. Praktično otkako su ljudi naučili da lete, poželeli su da se kresnu na nebu.

Javne ličnosti od Ričarda Bransona do Džonija Depa pohvalile su se da su radile humpa-cumpa na velikim nadmorskim visinama. Međutim, iako tehnički ne postoje pravila protiv toga da se dvoje ljudi iskrade i zajedno uđe u avionski toalet , neudobnost svojstvena prostoru i osuđujući pogledi putnika svesnih šta se dešava znače da većina nas nikad neće postati član "kluba jedne milje".

Ali ako pošto-poto želite seks iznad oblaka, sve nade za vas nisu izgubljene. Tokom godina su se otvorile brojne službe malih čarter letova koje nude privatne "letove klubova jedne milje" širom zemlje. Sa cenama koje se kreću od 300 do 1.000 dolara po satu, obično se sastojeći od pilota sa pajperom i cesnom, "gluvim" slušalicama i platnom koje odvaja kokpit od putničke kabine kako bi pružila osnovnu intimu, ove službe nude trupove aviona bez sedišta obložene jastucima kao što je " Ljubavni oblak", cesna 421 Zlatni orao koja poslednjih godina leti iz Las Vegasa sa rasvetom za poseban ugođaj i krevetom u obliku srca. A opet svega šačica ovih noćnih letova preživi više od nekoliko godina.

Jedina operacija sa pravom dugovečnom tradicijom jeste " Flamingo er" iz Sinsinatija. Prvobitno mešana usluga "jedne milje" i čarter leta koju je 1991. osnovao pilot Dejvid Makdonald, "Flamingo er" je polako prešao na ponudu gotovo isključivo "letova iz mašte". Njihovi letovi, koji se organizuju četiri do pet puta nedeljno i do osam puta dnevno pred Dan zaljubljenih, postali su kamen međaš za one koji žele da se učlane u klub jedne milje i druge avio-linije koje žele da se bave ovim poslom.

Željan da saznam nešto više o tome šta "let iz mašte" podrazumeva i kako se postarati da iskustvo jedne milje bude besprekorno, VICE je stupio u kontakt sa Makdonaldom da porazgovara o posvećenim parovima, iskustvima mušterija sa turbulencijom i vršenju kontrole kvaliteta sopstvenog proizvoda.

VICE: Kako ste završili vodeći službu "romantičnih letova"?

Dejvid Makdonald: Počelo je maltene iz opklade. Svi smo "leteli po hangarima", što znači da smo samo sedeli i kenjali, a jednom prilikom se razgovor dohvatio teme "kluba jedne milje". Rekao sam: "Znate, kladim se da bih uspeo to da prodam." Moji prijatelji su rekli: "Čoveče, u Sinsinatiju nema šanse. Previše je konzervativan. Nikad ti neće poći za rukom." Shvatio sam to kao izazov. Bilo je to 1991. godine, a meni posao i dalje cveta. Mislim, toliko nam dobro ide da više ni ne radimo čarter letove.

Radimo sve vrste letova. Više je dece prvi put letelo avionom sa nama nego što možete da zamislite. Ali najbolje se prodaje naš "let iz mašte". Ne reklamiramo ga kao "klub jedne milje". Reklamiramo ga kao "romantični let avionom". Imate jedan sat. Dobijete samo za sebe vazduhoplov odvojen zavesom. Izvadili smo čitav jedan red sedišta i napunili ga velikim, mekim jastucima. Dobijete šampanjac, čokoladu, suvenire i veoma diskretnog pilota. A iskreno govoreći, mene se ni ne tiče šta se dešava iza zavese!

Do sada ste izgradili ime, ali da li ste ispočetka imali problema u Sinsinatiju?

Ne, nisam! Svi misle da je Sinsinati svetska prestonica konzervativizma. To je tako samo dok su upaljena svetla i otvorena vrata. Čim se vrata zatvore, krene udri me do zore.

Siguran sam da se sada ponašate kao dostojanstveni profesionalac, ali kako je izgledao vaš prvi let?

Prvi let je bio "sastanak na slepo". Organizovala ga je jedna od lokalnih radio stanica. Stigao sam na aerodrom i zatekao dvoje ljudi u pikapu. Čoveče, njih dvoje su se žestoko povatali tamo u vozili. Nisam obratio previše pažnje na njih, ali se potom ispostavilo da su oni par koji treba da vozim. Njih dvoje se nisu znali pre nego što su se upoznali tu na aerodromu. To je bio dobar nagoveštaj za ono što će uslediti.

Ne zaboravite, sve je to obično zezanje, trudimo se da sve bude neobavezno i zabavno, i da se svi dobro provedu. Uveo sam ih u avion i rekao im: "Morate da stavite pojaseve da bih pokrenuo avion — ali možete da ih skinete kad se budemo našli u vazduhu. Viknuću vam pozadi kad može i samo ću navući zavesu." A žena mi na to kaže: "Pa, možeš da je ostaviš ako želiš." I svi smo se tu od srca nasmejali.

Zatim, dok sam rulao pistom, ona mi kaže: "Da li ova sprava ima autopilot?" Kažem joj: "Ima…" Ona kaže: "E, pa mogu onda i s tobom!" A ja se mislim: "Bože moj… Šta mi je ovo trebalo!" Ali samo smo se dobro nasmejali, sve je bilo prilično bezazleno.

Tako da sam seo i izvršio sve poslednje provere aviona. Potom sam se okrenuo da im kažem: "Dobro je, sve je u redu, sad ću da navučem zavesu." Ali već je bilo kasno. Nisu se suzdržali ni do kraja piste. Već su skočili jedno na drugo. Samo sam navukao zavesu i mi smo uzleteli.

Ali ne prođe svaki let tako, zar ne?

Oh, apsolutno ne. Sve je prilično neverovatno — većina ljudi koji se pojave su sredovečni i uštogljeni. Pomislili biste da su stigli pravo sa sastanka Republikanskog kluba. Većina njih je dobrostojeća. Imaju para na bacanje. Mislim, let nije baš toliko skup — 425 dolara. Ali tajna je u tome kako ga reklamirate.

Da li vam posle pričaju kako su se proveli pozadi?

Ponekad se osećam kao psiholog, sveštenik i frizer u jednom. Nekad mi sve ispričaju! Više nego što želim da znam. Dobijam mnogo komentara. Neverovatno je, ali mislim da nikad do sada nisam imao nijednu pritužbu. Imao sam sreće u tom pogledu. Mislim, ko će da se žali nakon što se smuvao na 7.000 stopa visine?

Pomislio bih da je ljudima smetala turbulencija i truckanje.

Imali smo nekoliko takvih incidenata. Rekao sam im: "Hej, žao mi je što let nije prošao glatko — ali ne mogu da utičem na vreme." A oni su mi na to samo rekli: "U redu je. Samo smo zauzeli pozu i prepustili Majci prirodi da obavi ostalo."

Dakle, nikad nije bilo nesreća ili incidenata koje su izazvali ljudi jer su se zaneli i, na primer, nisu vezali pojas ili nisu pazili tokom sletanja?

Nikad, ali nikad nisam doživeo incidente te vrste. Ljudi su prilično dobri. Upozorim ih 10 minuta ranije. Ne želim da kažem da smo strogi, ali držimo se pravila.

Da li dobijate zahteve za neke dodatne usluge pored vožnje ljudi na određenu visinu?

Jeste, dobijao sam. Neko je jednom doveo psa. Imali smo zahteve za trojke. Imali smo molbu od ljudi sa Islanda. Ti ljudi na Islandu imaju suviše slobodnog vremena i želeli su da znaju imamo li avion u koji staje deset parova i da li ima nekakvih ograničenja, sem oštećenja aviona ili povrede pilota. Razmislite samo malo na sekund o tome! Mi zapravo imamo avion koji bi ispunio te uslove, ali nismo hteli da se igramo s tim. Jednom smo imali prilično zanimljiv sado-mazo par i želeli su da se uključim, ali sam odbio. Ja sam prilično staromodan — zanima me samo da vozim avion. To je sve što znam.

--------------------------------------------------------------------------------------------------------------

Za još malo slične akcije pogledajte VICE dokumentarac o Islandskom vilenjačkom seksu:

--------------------------------------------------------------------------------------------------------------

Imate li omiljenu priču sa svojih preko hiljadu letova?

Imao sam ljude koji su se pojavljivali svakako obučeni ili neobučeni, ne možete ni da zamislite. Dame se često pojavljuju u dugačkoj bundi ispod koje ne nose ništa.

Jednom sam imao ženu koja je želela da iznenadi muža letom tako da nije želela da on zna kuda idemo. U to vreme sam poletao sa jednog od glavnih privatnih terminala za sve korporativne džetove. Bilo je to u četvrtak uveče, na terminalu je bila gužva, i u tom trenutku je na vrata ušlo to predivno sredovečno stvorenje u dugačkoj bundi i štiklama, i svima objavilo: "Vezane su mu oči u kolima. Šta da radim s njim?" U prostoriji je nastala grobna tišina. Bilo je to kao da je na vrata upao razbojnik Blek Bart.

Inače se trudimo da posao obavljamo malo diskretnije od toga.

Jeste li ikad sami isprobali svoj proizvod radi kontrole kvaliteta?

To je malo teže jer me svi piloti znaju! Ja i supruga, međutim, imamo svoje momente. Ali apsolutno imate pečat garancije kvaliteta kapetana Dejva.

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu