Tekst i fotografije: Petra Živić i Stefan VeselinovićU mestu iz koga mladi uglavnom gledaju kako da zapale, a stariji su zatrovani bolešću politike i podelama kojima lako zaraze i svoje potomke, posle nekoliko dana provedenih u Srebrenici, srećemo pozitivne i nasmejane ljude. Upoznajte Miroslava i Muamera, momke iz srebreničkog benda Afera.- Vidite da postimo zajedno - smeju nam se Miroslav i Muamer dok umaču hleb u sataraš.
Reklame
- Mislim, Miroslav posti, a ja mu pravim društvo. Toliko o verskim razlikama - kaže nam Muamer.- Naravno, uvek će biti onih koji će iza leđa da nas pljuju zbog toga što se družimo i stvaramo zajedno. Kao, ja nisam dovoljno veliki Srbin. A ja postim dvesta dana godišnje svoj post, a Muamer svoj. To nas ne sprečava da budemo prijatelji - dodaje Miroslav.- A imamo i zajedničku veru. Veru u naš rad - zaključuje Muamer.Sa njima, gitaristom i basistom srebreničkog benda "Afera", našli smo se u restoranu Miroslavljevog oca. Mi žvaćemo ćevape. Deset u pola s lukom. Čuli smo da su najbolji u gradu.- Jel vam se sviđaju? - pita Miroslav. Stižemo samo da klimnemo glavama.Jedne godine su pokušali da organizuju muzički festival u dvorištu škole u Srebrenici. Ali su naišli na otpor.- U skupštini grada su digli ruke od te ideje, jer su na tom mestu pre dvadeset godina ubijani ljudi - priča nam Miroslav.
Svi se slažemo da je baš zbog toga tu i trebalo da nastupe njih četvorica - Faruk Smajlović, Miroslav Andrić, Muamer Čivić i Rade Marković, članovi Afere, jedinog preostalog aktivnog i, kako kažu, hardrok benda u Srebrenici. Oni su se okupili da bi "radili nešto" nakon što su nekoliko godina života proveli po većim gradovima u Bosni vratili se u Srebrenicu. Da, oni tu žive i sviraju.
- Te 2008. godine samo imao samo jednu želju - da se vratim da živim u mojoj Srebrenici i da tu oformim bend. Trebalo mi je dosta vremena i truda, ali uspeo sam - priča Muamer.
Reklame
Bend je u početku imao tri člana. Kada ih je jedan napustio, Miroslav i Rade su se pridružili Muameru i Faruku.- U bendu nas je četvorica, a razlika među nama je tačno po deset godina. Od šezdesetih do devedesetih - objašnjava nam Miroslav najmlađi i najnoviji član benda, rođen 1994 godine.- Prošle godine smoizdali prvi album. Ovde, naravno, nema izdavača koji ti neće reći "najbolje je, lafe, da ti to okačiš na Jutjb". Ali naš album je, imenom i prezimenom, finansirao jedan čovek iz Srebrenice, danas uspešan privrednik u Slovačkoj. Osetio je našu energiju - objašnjava nam Muamer.Dok svi mljackamo, pitamo ih kako to izgleda baviti se muzikom u okruženju kakvom je Srebrenica.- Ja se bavim muzikom zbog muzike, a ne prebivalista ili istorije - jasan je Muamer. - Za naše pjesme, inspiracija je život u svim svojim lijepim i teškim trenucima. A dalje su te iste pesme inspiracija za život. Inspiriše me i to da pokažem i dokažem ljudima da se život moze organizovati bilo gdje i biti lijep i ugodan.Ipak, jedno pitanje visi u vazduhu. Isto ono na koje su već sto puta odgovarali u intervjuima, prilozima ili dokumentarnim filmovima o njima. Da li je njihov multietnički sastav prst u oku gradu sa takvom istorijom?
- Naravno da ima i takvog hejta. Ali najmešnije u svemu tome je to što su oni kojima najviše smeta naše drugarstvo isti oni kod kojih završavaju donacije na ime pomoći i pomirenja u Srebrenici. I onda kao svi se ovde slažu. Da li je to samo maska? - pita se Miroslav.
Reklame
- Mnogo je licemerja ovde, jarane. A od njega ljudi i danas beže, odlaze odavde, i retko ko se vraća - kaže Muamer, koji se na taj korak sam odlučio pre nekoliko godina. Njegov drugar iz benda takođe ne planira da napusti Srebrenicu.- Imamo mnogo ideja i planova kako da oživimo malo ovo mesto. Ja život želim da organizujem u svom gradu jer ja pripadam njemu i on meni. Osećam da je moja obaveza da se tu borim, sviram, živim i pozovem druge da to isto učine. Najlakše je biti kukavica i pobjeći, ali treba biti musko i sa životom se prsa u prsa suočiti, kaže Muamer.__________________________________________________________________Pogledajte naš dokumentarac "Zašto volim da vozim skejt":__________________________________________________________________Naš razgovor na trenutak prekida Markus, vlasnik jedne od retkih fabrika koje rade u okruženju. On je čest gost restorana i već se zbližio sa vlasnicima. Zove Miroslava na stranu da mu nešto kaže.- Ma pusti sve to jarane, mi se spremamo za Holandiju - nastavlja veselo Muamer, dečak zarobljen u telu tridesetogodišnjaka. U pripremama su za turneju u zemljama Beneluksa. Imaće nekoliko koncerata u Holandiji. I svi u Srebrenici pričaju o tome.- Naš prijatelj Emir Nurkic iz Medjunarodnog Fonda Solidarnosti je poslušao nas CD i upoznao nas sa Janom Van Ehom iz Holandije kojem se svidio naš rad. Jan je disk proslijedio direktoru festivala "Mundial" koji nas je odmah pozvao u Holandiju.
Reklame
Srebrenica je danas malo naseljenija od većeg sela, tako da u svom gradu nastupaju jednom do dva puta godišnje. Uglavnom nastupaju sa strane. Kad ne sviraju, Miroslav pomaže ocu o vođenju restorana, a Muamer povremeno daje časove gitare klincima u novootorenoj "Školi dobrih tonova" u Srebrenici.- Gde su ovde devojke? - pitamo uz konstataciju da smo primetili da nema ljudi, ali i da smo za ceo dan videli baš malo devojaka.- Jao ćuti, ne staj nam na muku. Već sam na ivici ludila. Jedine devojke u gradu su one u srednjoj školi ali one pobegnu odmah posle mature, tako da ništa.Miroslav se vraća. Kaže nam da mu je Markus upravo obezbedio donaciju za letnji kamp koji organizuje.
- U pitanju je letnji kamp za decu ometenu u razvoju sa kojom radim već nekoliko godina. U ovom trenutku nam svaka pomoć znači - kaže Miroslav, čija je plaketa za "najbolju preduzetničku ideju 2014" od udruženja "Prijatelji Srebrenice" ponosno istaknuta na ulazu u restoran.- To je neki projekat koji sam pravio prošle godine. Ali sada imam nove ideje - kratak je Miroslav.Sledeći najvažniji projekat je svakako drugi album Afere. Odškrinuta vrata sada su već širom otvorena i sva je prilika da će ga snimiti u profesionalnom studiju u Holandiji.- Mnogo smo napredovali u odnosu na prvi album. Osećam da je to to, prezadovoljan sam kako zvučimo. Dajem nam ocenu 4 od 5 - objašnjava Muamer i dodaje da je perfekcionista.
Reklame
Ako sve prođe po planu, promocija će biti na tradicionalnoj manifestaciji "Kao nekada prije" u Srebrenici.- Ta manifestacija kojoj prisustvuju svi uzrasti i narodi i narodnosti, sa smjehom i pjesmom bez ijednog incidenta je najbolje ogledalo benda Afera - saglasni su Miroslav i Muamer.Na promociji prvog albuma su imali ideju da svirku naprave u uništenom hotelu "Lovac" na vidikovcu iznad Srebernice.- Pa znamo za to mesto, prošetali smo danas tamo. Primetili smo da tamo omladina bleji - kažemo im.
Lovac, mesto gde omladina danas bleji
- Kako se to sada kaže u Beogradu? Bleji? - smeje se Muamer. - Eee, Beograđani šta sve nećete da smislite.Tu smo morali da završimo. Miroslav je imao posla u restoranu, a Muamera je čekao intervju za Al Džaziru. Ali smo uveče opet zajedno "zablejali". I to kvalitetno.Kada Afera roka, srebrnička brda odjekuju onim karakterističnim zvukom YU roka koji ili baš volite, ili baš, baš ne volite. Ali momke iz Afere ne možete da ne volite. Jednostavno, kao da su svu energiju koja je u Srebrenici odavno nestala, prigrabili za sebe i nesebično je dele.Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu
Svi se slažemo da je baš zbog toga tu i trebalo da nastupe njih četvorica - Faruk Smajlović, Miroslav Andrić, Muamer Čivić i Rade Marković, članovi Afere, jedinog preostalog aktivnog i, kako kažu, hardrok benda u Srebrenici. Oni su se okupili da bi "radili nešto" nakon što su nekoliko godina života proveli po većim gradovima u Bosni vratili se u Srebrenicu. Da, oni tu žive i sviraju.Bend je u početku imao tri člana. Kada ih je jedan napustio, Miroslav i Rade su se pridružili Muameru i Faruku.- U bendu nas je četvorica, a razlika među nama je tačno po deset godina. Od šezdesetih do devedesetih - objašnjava nam Miroslav najmlađi i najnoviji član benda, rođen 1994 godine.- Prošle godine smoizdali prvi album. Ovde, naravno, nema izdavača koji ti neće reći "najbolje je, lafe, da ti to okačiš na Jutjb". Ali naš album je, imenom i prezimenom, finansirao jedan čovek iz Srebrenice, danas uspešan privrednik u Slovačkoj. Osetio je našu energiju - objašnjava nam Muamer.Dok svi mljackamo, pitamo ih kako to izgleda baviti se muzikom u okruženju kakvom je Srebrenica.- Ja se bavim muzikom zbog muzike, a ne prebivalista ili istorije - jasan je Muamer. - Za naše pjesme, inspiracija je život u svim svojim lijepim i teškim trenucima. A dalje su te iste pesme inspiracija za život. Inspiriše me i to da pokažem i dokažem ljudima da se život moze organizovati bilo gdje i biti lijep i ugodan.Ipak, jedno pitanje visi u vazduhu. Isto ono na koje su već sto puta odgovarali u intervjuima, prilozima ili dokumentarnim filmovima o njima. Da li je njihov multietnički sastav prst u oku gradu sa takvom istorijom?
- Naravno da ima i takvog hejta. Ali najmešnije u svemu tome je to što su oni kojima najviše smeta naše drugarstvo isti oni kod kojih završavaju donacije na ime pomoći i pomirenja u Srebrenici. I onda kao svi se ovde slažu. Da li je to samo maska? - pita se Miroslav.- Mnogo je licemerja ovde, jarane. A od njega ljudi i danas beže, odlaze odavde, i retko ko se vraća - kaže Muamer, koji se na taj korak sam odlučio pre nekoliko godina. Njegov drugar iz benda takođe ne planira da napusti Srebrenicu.- Imamo mnogo ideja i planova kako da oživimo malo ovo mesto. Ja život želim da organizujem u svom gradu jer ja pripadam njemu i on meni. Osećam da je moja obaveza da se tu borim, sviram, živim i pozovem druge da to isto učine. Najlakše je biti kukavica i pobjeći, ali treba biti musko i sa životom se prsa u prsa suočiti, kaže Muamer.__________________________________________________________________Pogledajte naš dokumentarac "Zašto volim da vozim skejt":__________________________________________________________________Naš razgovor na trenutak prekida Markus, vlasnik jedne od retkih fabrika koje rade u okruženju. On je čest gost restorana i već se zbližio sa vlasnicima. Zove Miroslava na stranu da mu nešto kaže.- Ma pusti sve to jarane, mi se spremamo za Holandiju - nastavlja veselo Muamer, dečak zarobljen u telu tridesetogodišnjaka. U pripremama su za turneju u zemljama Beneluksa. Imaće nekoliko koncerata u Holandiji. I svi u Srebrenici pričaju o tome.- Naš prijatelj Emir Nurkic iz Medjunarodnog Fonda Solidarnosti je poslušao nas CD i upoznao nas sa Janom Van Ehom iz Holandije kojem se svidio naš rad. Jan je disk proslijedio direktoru festivala "Mundial" koji nas je odmah pozvao u Holandiju.Srebrenica je danas malo naseljenija od većeg sela, tako da u svom gradu nastupaju jednom do dva puta godišnje. Uglavnom nastupaju sa strane. Kad ne sviraju, Miroslav pomaže ocu o vođenju restorana, a Muamer povremeno daje časove gitare klincima u novootorenoj "Školi dobrih tonova" u Srebrenici.- Gde su ovde devojke? - pitamo uz konstataciju da smo primetili da nema ljudi, ali i da smo za ceo dan videli baš malo devojaka.- Jao ćuti, ne staj nam na muku. Već sam na ivici ludila. Jedine devojke u gradu su one u srednjoj školi ali one pobegnu odmah posle mature, tako da ništa.Miroslav se vraća. Kaže nam da mu je Markus upravo obezbedio donaciju za letnji kamp koji organizuje.
