U januaru 2013. godine naleteo sam u jednom hostelu u Bogoti, u Kolumbiji, na Holanđanku Martje Smit, koja je tada imala 28 godina. Izašao sam par večeri sa njom i njenim drugom iz Australije, Čopijem, i postali smo Fejsbuk prijatelji.
Vratio sam se u Holandiju. Sezona kiša uveliko je trajala, a njenom zidu je konstantno sijalo sunce. Fotke beskrajnih peščanih plaža, palmi i oskudno obučenih bekpekera. Koliko čovek može da izdrži na takvom godišnjem odmoru? U njenom slučaju, tri godine. Pozvao sam je preko Skajpa, da mi ispriča kako to uspeva.
Reklame
VICE: Ćao Martje. Gde si sada?Martje Smit: Trenutno sam u Izraelu. Odsela sam kod drugarice koju sam upoznala u Hondurasu. Kada sam pravila poslednje pripreme za dolazak u Izrael, ukapirala sam da imam 32 Fejsbuk prijatelja ovde. Shvatila sam da nema potrebe da tražim hostel.
Lako stičeš ortake: kada sam te ja upoznao, izašli smo, iako si bila baš umorna od dugog puta autobusom.Jeste. Kada tako dugo putuješ svetom, svede se sve zapravo na pravljenje prijateljstava. Putnici sa manje vremena vrlo često trče od jedne do druge turističke atrakcije. Posetim i ja razna mesta, ali nije sve u tome. Odavno sam prestala da kupujem suvenire, jer se vremenom nakupi previše gluposti u koferu.Ima li u tvom koferu nečega što je tu bilo pre tri godine?Da, moj sivi duks… A, ne, i njega sam kupila na prvom proputovanju kroz Holandiju. Dakle, ništa.
Šta misle ljudi o tvom putovanju?Često me pitaju da li mi se nešto loše desilo kod kuće pa ne želim natrag. Ja, zapravo, imam sasvim lep život, radila sam kao projekt menadžer. Ljudi se takođe pitaju šta to radim u životu i kako preživljavam ovaj put finansijski.Pa zaista, kako?Puno sam štedela. Putujem jeftino, štedljivo trošim novac. Ponekad radim negde nešto. Na ostrvu Utila sam radila pet meseci kao instruktor ronjenja. Na ostrvima Galapagos sam, recimo, radila u lokalnoj turističkoj organizaciji, na procenat. I naravno, vremenom mi put postaje sve jeftiniji, jer sve češće prenoćim kod prijatelja.
Reklame
Glavna tema u tvojoj foto galeriji je "plaža i kokteli". Zvuči baš teško?To su uglavnom fotke u kojima su me ljudi tagovali. Ja ne živim nešto raskalašno. Prijateljstva koja stvaram su prava, nekada čak mesecima putujem sa novim prijateljima. Kada ljudi sede zajedno satima u nekom busu, dele malu sobu i, zapravo život, često dele međusobno više nego sa prijateljima kod kuće. To je taj fenomen ispovesti, taksisti znaju više o tome.
Da li ti nedostaju familija i prijatelji?Volim svoju porodicu, ali ljudi koje ne viđaš često ti i ne nedostaju puno. Puno pričamo preko Skajpa. Moji roditelji umeju da kažu, ako nema vesti od tebe, to su dobre vesti.Kako si prošla sa zdravljem u ove tri godine?Vrlo dobro. Imala sam dve infekcije u ove dve godine koje su me baš smorile. Prvi put u Gvatemali, gde sam morala i u bolnicu da idem. Dođem tamo, oni mi tutnu neku činiju u šaku. Krenu nešto da mi objašnjavaju, ništa ih ne razumem. Shvatila sam da moram da kakim u tu činiju, i kažem im, nema šanse da to radim. Pošto su se ubrzo pojavili sa crevom za klistir, ipak sam odradila ono što su tražili. Posle jake doze antibiotika, bilo je sve OK na kraju.A neke opasne situacije?Nijednom nisam opljačkana, ali je bilo nezgodnih situacija. Nedavno su me u Jordanu isterali iz lokalnog autobusa i ostavili na mestu gde nije bilo taksija, već samo tri privatna automobila. Nisam imala izbora i ušla sam kod nepoznatog čoveka u auto. Nije govorio engleski, ali sam ipak uspela da sa njim pređem granicu sa Izraelom.
Reklame
______________________________________________________Pogledajte VICE film Kraljevstvo malih ljudi:______________________________________________________Ljubavni život na ovakvom putovanju?Kada je ljubav u pitanju, u Holandiji se više radi na ulaganju u emocije, a na ovakvom putu je, pre svega, hajde da provedemo lepo vreme zajedno. Kažemo jedno drugom – ako budemo jedno drugom strašno nedostajali, srešćemo se mi već opet negde. Ili ćemo se potražiti. Ali svoj plan neću menjati.Još nisi naletela na ljubav tvog života?U jednom trenutku sam bila blizu da odem sa jednim momkom da živim u Australiju. Ali se loše završilo. Nedostajao mi je par nedelja, pa je prošlo.
Svraćaš li u Holandiju?Kada sam kretala pre tri godine na ovaj put, nisam imala ideju da će ovoliko dugo trajati. Ali sada je ovo moj život. Ako poželim da radim, uvek mogu da nađem nekakav posao, zaradim nešto, uštedim. Verujem da mi ne bi bilo teško da uskočim u kolosek u Holandiji. Poznajem puno ljudi, možda osnujem i neku malu firmu.Sve ovo zvuči toliko logično i normalno da se pitam zašto više ljudi ne radi ovo što ja radim. Možda što ljudi previše brinu o praktičnim stvarima, kao što su osiguranja ili penzioni fondovi. Ali gotovo svi koji sada gledaju u moje Fejsbuk slike iz svojih kancelarija bi mogli da imaju ovakav život.Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu
