Drkati ili jebati, odlučite sami

Ne tako davno, mladi majstori masturbacije širom sveta mogli su mirne duše da ga drkaju do besvesti. Pa ipak, javnost sve više počinje da brine o pojavi koju bismo realno svi lako predvideli da nam se krv nije spustila iz mozga u druge organe. Naime, ako čovek gleda tone i tone video snimaka svih mogućih perverzija, postaje sve teže da ga uzbudi obično golo živo ljudsko biće koje bi u stvarnom životu htelo da sa njim upražnjava seks. Kad ti postane normalno da vidiš kako neko nekome palac na nozi nabija u dupe, na primer, ljubljenje ti je potpuno nezanimljivo.

Jedan od ljudi zaslužnih za skretanje pažnje javnosti na ovaj fenomen je Geri Vilson. Njegov sajt, yourbrainonporn.com , je deo inicijative koja pokušava da razabere šta tačno pornografija radi velikom delu publike. Sve što je otkrio pretočio je u knjigu pod naslovom „Mozak na pornićima: Internet pornografija i nova saznanja o zavisnosti."

Pozvao sam Gerija da popričamo o njegovoj novoj knjizi i problemu adiktivne pornografije sa kojim se suočavaju milioni mladih onanista širom sveta.

VICE: Dakle, osnovna premisa tvoje knjige je da čovek može ili da gleda pornografiju ili da upražnjava seks, ali ne i jedno i drugo. Da li sam dobro razumeo?

Geri Vilson: Naravno da je moguće imati i jedno i drugo, ali neki ljude nailaze na teškoće po tom pitanju. Sa usponom internet pornografije, ne samo što se sve više muškaraca suočava sa erektilnom disfunkcijom (ED) nego se tu javljaju i razni drugi seksualni simptomi – nesposobnost postizanja orgazma, zakasnela ejakulacija, pad libida sa živim partnerima, gubitak privlačnosti između živih partnera, a često i promene u seksualnom ukusu koje – bar kad je u pitanju pornografija – vode u neobična dela koja ih uznemiravaju.

Da koje granice je moguće gledati porniće da bi se održao zdrav seksualni život?

Pornografija će uvek donekle uticati na čoveka. Teško je tačno proceniti nivo tog uticaja. Drugim rečima, znamo ljude koji su teško navučeni i čiji je seksualni život pod ogromnim uticajem. Njima je neophodno da provedu i po godinu dana bez pornografije samo da bi mogli da postignu erekciju sa stvarnim partnerom. Dakle, to su ekstremni slučajevi. Na drugoj strani spektra, tu su ljudi u vezama koji gledaju porniće par puta nedeljno. Ali u tome je stvar – niko ne zna koliki je uticaj u pitanju dok ne promeni okolnosti. Znači, ako neko od ovih ljudi proba pa kaže „Evo prestaću da gledam," i oni često iskuse poboljšanja seksualnog života, seks im postaje daleko više uzbudljiv. Žena ili devojka im deluju mnogo privlačnije. Dakle nisu ni znali da je pornografija uticala na njih, to otkriju tek kad se nje privremeno odreknu. U suštini, jako je široko polje uticaja pornografije.

Pornografija u raznim oblicima već dugo postoji. Šta je tačno izazvalo porast u broju poremećaja kao što je ED? Da li stvarno sve zavisi od brzine interneta?

Definitivno se vidi porast tokom prethodnih nekoliko godina. Prvo, dostupnost pornografije je neuporedivo veća. Drugo, adolescenti danas imaju potpuno neograničen pristup hard-kor snimcima u bilo koje doba dana i noći. Ali pravo pitanje je, u čemu leži ta privlačnost interneta? Uzmimo Fejsbuk kao primer. Istraživanja su pokazala da Fejsbuk stvara naviku; mozak korisnika se menja na način sličan onom viđenom kod zavisnika od droge. Čak sedamdeset studija o razvoju mozga pod uticajem interneta je isto pokazalo. Efekat interneta, između ostalog, je da podiže nivo dopamina u organizmu. Dopamin hrani taj ciklus akcije i nagrade, u tom smislu je internet jedinstven. Samim klikom na nove slike, nove reči, slanjem i primanjem poruka, mi delujemo na način koji mozak tera da nas nagrađuje dopaminom. Slično se dešava kad nas nešto iznenadi, šokira, ili uplaši. Kad se to poveže sa seksualnom stimulacijom, što je najviši izvor uzbuđenja nama dostupan, i sve se uruči jednom tinejdžeru putem tube sajta koji nudi hard-kor video sadržaj, adolescent može u nedogled da održava povišene nivoe dopamina kod sebe. Mozak je s vremenom moguće istrenirati do te mere da počne da zahteva isti nivo stimulacije da bi pružio uzbuđenje. Kad se gleda snimak stvarnih ljudi kako upražnjavaju navodno stvarni seks, to potpuno potisne maštu kod čoveka. Prestaneš da zamišljaš kako bi to bilo. Pretvaraš se u voajera koji akciju pasivno gleda, što se razlikuje od gledanja slike i aktivnog zamišljanja akcije.

U knjizi se opisuje generacijski jaz; mlađi ljudi su daleko više izloženi pornografiji od onih starijih koji su odrasli u doba časopisa. Da li je to opšte pravilo, ili je u pitanju meko razgraničenje?

Kad se pogledaju istraživanja, sve se sagleda u potpuno drugom svetlu. Ljudi od 14 do 25 godina daleko češće koriste pornografiju nego odrasli, što naravno i kod njih pada sa godinama. Nedavna anketa u UK pokazala je da ogromna većina ljudi smatra da gledanje pornografije izaziva štetne posledice, a taj stav se bazira na ličnom iskustvu koje su imali tamo oko osamnaeste godine na primer, kako su odrastali i postajali svesni efekta.

Kako odgovarate seksolozima koji odbacuju mogućnost da pornografija izazove erektilnu disfunkciju?

Pa, prosto nisu u pravu. Danas o tome već pišu vrlo ugledni urolozi. Povrh toga, tu su dva istraživanja sprovedena na Univerzitetu Kembridž i jedno na Institutu Maks Plank. Ono sa Kembridža uočilo je iste vrste promena na mozgu kod narkomana i kod 60% pacijenata koji imaju probleme sa erekcijom ili libidom. A nemačko istraživanje povezalo je nedeljni broj sati i ukupan broj godina uživanja pornografije sa strukturom ciklusa nagrade u vidu stimulacije. Ta korelacija sugeriše da oni koji gledaju pornografiju imaju manje svime moždane mase. Takođe, oni koji pornografiju gledaju dugi niz godina teže aktiviraju stimulativni ciklus. Dakle zaključili su da pornografija vodi ka opadanju moždane mase i libida. A to čak nisu bili zavisnici. Mnogi seksolozi tvrde da je „zavisnost" od pornografije (koju obično i ne priznaju kao stvarnu pojavu) samo posledica visokog libida, sa kojim se čovek eto tako rađa. Ali ova istraživanja pokazuju da to nije slučaj, da se česta upotreba pornografije više uočava kod ljudi smanjenog libida, te da ih vodi u probleme sa erekcijom. Dakle, nema osnove za te tvrdnje.

U zaključku razmatrate pitanje obrazovanja u vezi sa seksualnim uslovljavanjem i zavisnošću. Da li je moguće obrazovanjem sprečiti ljude da gledaju pornografiju?

Da li bi ih sprečilo da gledaju pornografiju? Ne bi. Ali često se dešava da mladi ljudi koji sa vremenom iskrsavaju po raznim forumima čak nisu ni znali da je uzrok njihovog gubitka erekcije u stvari bila pornografija. Za mlađe generacije, pornografija i masturbacija su praktično sinonimi. Pročitaju negde da je masturbacija zdrava, i zaključe da je onda sigurno i pornografija zdrava. Pogrešno to vezuju. Dakle, obrazovanje bi im omogućilo da povežu uzrok i posledicu, to bi mnogo značilo. Ono što seksolozi takođe ne uočavaju je veza između pornografije i mozga u razvoju, koji se razvija upravo sa ciljem reprodukcije. Izuzetno podložan raznim uticajima, mozak je tada sklon visokoj i nagloj proizvodnji dopamina, pa čovek teži uzbuđenju i novim nadražajima sposobnim da izazovu taj skok.

Pominjete i koncept „resetovanja", apstinencije od pornografije. Koliko je ovo efikasno? Da li se zavisnost of pornića tako lako leči?

Resetovanje podrazumeva izbegavanje svih vrsta seksualnog nadražaja. Motivacija može biti ED ili gubitak seksualne osetljivosti, ali razni ljudi to iz raznih razloga pokušavaju. Na forumima vide poznanike koji su posle resetovanja više motivisani, samouvereni, koncentrisani. Različitim ljudima su potrebne različite stvari kad je resetovanje u pitanju. Muškarci koji gube erekciju između četrdesete i pedesete a odrasli su na pornografskim časopisima sad mogu da se prebace na Tube sajtove, dok mladima obično treba mnogo više vremena. Stariji muškarac se resetuje za samo dva-tri meseca, dok se ovi mlađi između 20. i 24. godine nekad oporave tek posle dve godine. Iako su na vrhuncu zdravlja i produkcije testosterona, treba im mnogo više vremena. To nas vraća na priču o mozgu u razvoju, o tome koliko dubok trag ostavlja svaki uticaj koji se rano vrši.

Da li se ti problemi zavisnosti od pornografije odražavaju i na žene?

Kod muškaraca je pojava daleko češća, ali kad se pregleda lista korisničkih imena na forumu kao što je NoFap, vidi se da i veliki broj žena više ne uzbuđuju partneri. Potrebna im je pornografija da bi ovlažile ili dostigle orgazam, pa se tako navuku. Znači, javljaju se ti problemi i kod žena. Ipak, razlika je u tome što kod muškaraca postoji jasno merilo problem u vidu penisa, a kod žena ne. Znači, žene često ni ne povežu ove probleme sa svojim korišćenjem pornografije.

Dokle se stiglo u ispitivanju uticaja koji pornografija ima na mozak?

Po tom pitanju postoji ogromna prepreka, čak određen stepen animoziteta. Sa jedne strane tu su pravi neurolozi zahvaljujući čijem radu su danas bolesti zavisnosti najbolje ispitana klasa mentalnih poremećaja. Već 30 godina se njima bave, sposobni su da ih izazovu u životinjama, na molekularnom i genetskom nivou dobro se zna gde i kako promene na mozgu nastaju. Sve to je poređeno sa promenama koje se dešavaju kod ljudi, dakle sve počiva na jakim naučnim temeljima. A sa druge strane, imamo seksologe i njihove organizacije koji se mozgom ni ne bave, koji su makom sociolozi čija je glavna istraživačka metoda upitnik. Njihov model bi narušila klasifikacija pornografije kao zavisnosti, plaše se da pričaju o negativnim efektima pornografije da im kolege ne bi prilepile etiketu „seksualno negativnih." Izbegava se sve što može da se protumači kao sramota vezana za seksualnost, što je kao koncept OK do određene mere. Nažalost, oni ne vide da pornografija danas i jeste negativna po seks, a pozitivna samo po ekran.

Kako gledate na pojavu sajtova koji prikazuju samo sadržaj markiran od strane korisnika kao „dobar porn" a uklanjaju sadržaj opisan kao „loš porn"?

Tom trendu se zaista protivim. Uči ljude da razlikuju „dobru" pornografiju od „loše", kao da tu razlika stvarno postoji. Tu ideju su ponudili sajtovi tipa makelovenotporn.com i to bi možda bilo OK osim što se pristup plaća, a naravno da mladi nemaju nameru da plate da bi gledali porniće. Čak i van toga, ideja da će neki petnaestogodišnjak da kaže sebi „Čuo sam da ovde ima dobre pornografije, ubuduće ću samo tu da gledam". To nema nikakvog smisla. Kao da odvedeš dete u prodavnicu i kažeš mu „Kupi šta god hoćeš, ali gledaj da bude dobra hrana." Nisu ludi da odu i kupe brokoli. Umesto toga, nastaviće da klikću na najodvratnije i najčudnije stvari jer je to u prirodi tinejdžera. Naravno da nema efekta. I nevezano za sve to, ko može da propiše šta spada u „lošu" pornografiju? Šta je to, BDSM, dominacija žena, analni seks? Takvim raspravama nikad kraja. Osim što ne vode ničemu, te podele ignorišu osnovni problem – činjenicu da mladi ljudi i žene prilagođavaju svoj libido brzini svoje internet veze, beskrajno klikću u potrazi za nečim novim. Taj sistem isporuke je ono što danas pravi najveću razliku.

Thumbnail fotografija: Megan Kester

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu