Biti sportski frik u julu je zaista psihički teško

Juli je mesec koji na sve načine pokušava da oteža život sportskim frikovima.

Ali ni gola ženska dupeta, ni pivdžana na klupici, ni sladoled pored reke, ništa i dalje ne može da zameni ekstazu koju proživljavamo svakim golom u devedesetom minutu ili trojkom u poslednjoj sekundi napada. Pošto su takvi trenuci u julu prava retkost, a mozak traži dozu adrenalina da nas ne zalepi depresijom za krevet, prosto je nemoguće izbeći ozbiljnu krizu. Barem je meni tako. Taj juli, jebeni juli, stvarno je strašan. Potpuno sam spustio kriterijume, kao ovi što duvaju biljni tamjan – daj šta daš. I moram da priznam da je prilično neprijatno. Toliko nema ničega da čak ne moram ni da balansiram između porodičnog života, eskiviranja obaveza koje mogu da izbegnem i ostalih stvari koje pokušavaju da me odvoje od televizora na kojem se dešava sportska magija. Čak mi pivo i grickalice preživljavaju po kući duže od jednog podneva.

Ovog jula i krajem juna sam sebi priredio dosta napornih sportskih prenosa, evo nekih od njih:

Američki fudbal u Srbiji

Naši Vukovi na krovu stadiona Voždovac protiv nekih Šveđana. Pre toga smo dobili neke Engleze. Ne razumem ovaj sport, ne shvatam i ne želim da shvatim pravila, sve je dosadno i presporo. Sve vreme sam zapravo gledao u tribine da vidim hoće li neki nesretni fan kolabirati na istočnoj tribini koja je bila direktno na suncu, tog divnog julskog dana, na +40 u ladu. Čirlidersice sam propustio, video tek sutradan klip na netu.

Peta utakmica finala nemačke košarkaške lige

Cepali su Bajern i Bamberg. Mislim da znam napamet sve akcije poslednja tri napada koliko je Sport klub reprizirao ovu tekmu. Hajko Šafarcik je car.

Ženski tenis + košarka

Znam, zvuči seksistički…ali ja to ne mogu da gledam. Dok gledam ženski tenis uvek se pitam kakav je to sport u kojem stota na svetu bez problema redovno pobeđuje sedmu na WTA listi. I u kojem Serena, kao Nemci u fudbalu, uvek pobeđuje. Mislim, znam kakav je to sport – onaj u kojem Džej Džej uvek vodi ili gubi sa 0:6, 1:4 i onda okrene…ma užas. Svaka čast sestrama Dabović i Marini Maljković, ali dok gledam žensku košarku, zapitam se kako ukupno daju i tih 100 poena po utakmici. Ono toliko loše izgleda i funkcioniše, da nema potrebe igrati ništa sem zone jer ne postoji niko ko šutira za tri bolje od 20 odsto.

Evropsko prvenstvo za mlade košarkaše (U19), grupna faza

Školska sala na Kritu. Tri reda tribina, loše popunjena porodicama igrača i ponekim turistom i brdo klinaca za koje nikad nisam čuo i verovatno nikad više neću čuti. Gledam jer volim košarku i zato što realno mogu da gledam satima i basket u školskom dvorištu. Pored mene, jedini koji je možda još to gledao je Miško Ražnatović. Mada čisto sumnjam, nije ni on toliko lud. Verovatno je poslao nekog svog pulena da vrbuje najveće potencijale na starom kontinentu.

MLS – odnosno fudbalska liga SAD

Ustvari, ovo je možda i najbolje od sporta što mi se desilo na TV u julu. Sve je jako zanimljivo. Puni stadioni, debituje Pirlo, Lampard ubeđuje Drogbu da mu se pridruži u Njujorku, Džerard daje golove, Kaka je već veteran u ligi. Njujork Siti ima navijače koji idu na gostovanje u Filadelfiju. Skoro svuda puni stadioni. Sve je strava sem kvaliteta fudbala, mada su tereni dobri, pa može i da se vidi potez više za razliku od naše mučene lige. I dalje mi se čini da bi Čuka i ovde bila u vrhu tabele.

_________________________________________________________________________

Pogledajte naš dokumentarac o šampionima ulice

_________________________________________________________________________

Gold Kup

Reprezentativni fudbal od kojeg smo očekivali ipak za nijansu bolji kvalitet i koji je uletao tačno u ono vreme kada prvi put pokušavaš da zaspiš, ali ti vrućina ne dozvoljava. Doduše, ako ste odgledali Trinidad i Tobago – Meksiko (4:4), možda biste i podelili entuzijazam sportskog komentatora Vlade Novakovića koji u pet ujutru tvituje kako smo upravo prisustvovali najboljem drugom poluvremenu svih vremena. SAD i Meksiko po pravilu treba da odskaču u toj konkurenciji ali su se raspali skroz. Meksikanci su toliko snažno pogurani do titule, da im i Tole Karadžić zavidi. Amere prejebali u polufinalu rastamani sa Jamajke. Za njih sam i navijao pošto mi je Vini Šefer preneo deo strasti bacajući se pored aut linije sa namerom da izvuče najviše iz svojih pulena. I stvarno su igrali najlepši fudbal, što je moglo i da se nasluti još tokom Kopa Amerike, gde su bili gostujuća reprezentacija. Ali ne verujem da ste to znali jer ste spavali dok sam gledao kako Čile bije i krade na domaćem terenu. Jedina pozitivna stvar ovog Gold kupa je što ću sledeće Konkakaf kvalifikacije moći bolje da razigram na kladionici.

Vojvodina u Evropi uz Lazu Bakmaza

Okej, Zvezda je ispala iz Evrope, pa je logično da ću u drugom kolu kvalifikacija za Ligu Evrope navijati za Čuku. Prenosa nema na mojoj kablovskoj, nema veze, patriotizam je patriotizam, puštam Vošu na RTV. Osetio sam se kao da sam pronašao vremensku kapsulu, a u njoj je Lazo Bakmaz, koji i dalje sa istim ushićenjem kao pre trideset godina prenosi utakmice sa vojvođanskih terena. Toliko me je hipnotisao da sam uzeo da čitam Ničea samo da bi mi on operisao na otvorenom mozgu, a ne uspavani glas čuvenog novosadskog komentatora. Devedeset minuta je prošlo, a ja sam tek na kraju shvatio da je Voša dobila 3:0. Nemam apsolutno predstavu šta se dogodilo i gde se nalazim.

Tur de Frans 2015.

Ima li išta gore nego čekanje uzbuđenja u biciklizmu? To je kao da čekate Godoa. Na kraju pobedi neki Frum, a da nisam pročitao, ne bih ni znao da mu je ovo druga titula. Kao, navijao sam za Nibalija, pošto ove Špance Kontadora i Valverdea ne mogu da smislim. Kada kažem navijao, mislim na gledao u ekran sa istim uzbuđenjem kao prenose Laze Bakmaza.

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu