Vodič za spajs: droga koja britanske studente šalje u bolnicu

Iz kolumne 'Narkomanija"

- Nije marihuana, slično je tamjanu. I izgleda da ima nekakve grčeve – vikala je prijateljica Demi Mur u snimljenom pozivu hitnoj pomoći 2011. godine, dok je glumica u susednoj prostoriji imala napad, nakon što je pušila sintetički kanabis.

Nedavno je pet studeneta sa Univerziteta u Lankasteru hitno odvedeno u bolnicu u kritičnom stanju zbog toga što su pušili „spajs", sintetički kanabis. U trenutku kada ovo pišem, troje je pušteno iz bolnice, a dvoje je zadržano, u stabilnom i svesnom stanju.

To nije prvi put da je ljude zakucala ova droga. U Americi su stotine ljudi hospitaliovane zbog spajsa, a čak je i par smrtnih slučajeva povezano sa njom. Ovaj obrazac se ponavlja i u Velikoj Britaniji, na Novom Zelandu, i po celom svetu. Što nameće pitanja:

Šta je to sranje, i zašto ga ljudi puše?

Činjenica da je tip koji je nenamerno izumeo sintetički kanabis rekao da nije pogodan za ljudsku upotrebu govori dosta toga. Organski hemičar Džon Hafman i njegove kolege sa Univerziteta Klemson u Južnoj Karolini su 2006. godine objavili rezultate istraživanja o novim načinima razvijanja lekova protiv upala, u okviru kojih su stvorili stotine sintetičkih jedinjenja kanabisa, uključujući i jedno pod nazivom JWH-018.

Dve godine kasnije, 2008, u isto vreme kada je mefedron počeo da se pojavljuje na internet forumima, pojavila se i misteriozna droga nalik kanabisu pod nazivom „spajs". U poređenju sa uobičajenim legalnim alternativama za kanabis koje su dostupne na tržištu, od ove se ljudi zaista i naduvaju. Stupila je na scenu u vreme kada se se uživaoci kanabisa žalili na „prskanu vutru". Najveći dobavljači u Evropi su počeli da prskaju travu kapljicama silikona da bi dobili na količini, što šteti plućima i grlu onih koji je puše.

Kada su naučnici ispitali spajs, otkrili su da nema nikakve veze sa biljkom kanabisa, i da sadrži JWH-018. Hafmanovo jedinjenje deluje kao prava stvar, okida kanabinoidne receptore i stvara osećaj naduvanosti.

Kao i mefedron, spajs nije reklamiran kao psihoaktivna droga (reklamirali su ga kao tamjan, ili kao đubrivo za bonsai), ali je svejedno postao hit na internetu, jer je bio jeftin, mogao si da ga naručiš preko interneta jednako lako kao par čarapa, i bio je potpuno legalan.

JWH-18 je 2010. zabranjen u Britaniji, a 2011. u mnogim državama SAD. Ali onda su hemičari počeli da prave spajs sa drugim hemijskim jedinjenjima (kojih ima preko 400) koja su bila legalna, i spajs je i dalje bio dostupan.

Dokaz koliko je naš svet globalizovan je to da upravo u ovom trenutku, neki tinejdžer koji je ukrao kola sigurno leži obeznanjen u svom krevetu u popravnom domu i duva mešavinu smućkanu u nekoj laboratoriji u Šangaju.

Kako se to čudo pravi?

Većina vrsta sintetičkog kanabisa potiče iz laboratorija i fabrika širom istočne Evrope, Indije i ponajviše Kine. U većini tih laboratorija se prave hemikalije za kućne hemijske proizvode, dok je proizvodnja sintetičkog kanabisa unosna dodatna aktivnost.

U tom poslu svi su na dobitku, i laboratorije, i trgovci na veliko koji naručuju proizvod. Laboratorija za kilo sintetičkog kanabisa dobija 3,000 dolara, a troškovi za to mogu da im budu i svega 75 dolara, uz osnovna znanja iz hemije i pristup zalihama hemikalija. Kada naprave sintetičko kanabinoidno jedinjenje, rastvaraju ga u rastvorima kao što je aceton, prskaju na biljnu bazu – obično neku mekanu i paperjastu, kao što su listovi žalfije ili damiane – i pakuju u kesice za prodaju.

Trgovci na veliko će taj kilogram aktivnog sastojka razdeliti na hiljade paketića koji koštaju 30 dolara svaki, i napraviti profit zbog kojeg bi većina direktora kompanija prodala svoju omiljenu baku. Kada je firma u stanju da sama uveze aktivni sastojak i sama njime poprska biljnu bazu, zarada je još veća. Na tržištu sintetičkih droga mogu da se zarade i zarađuju se milioni.

Pogledajte i naš dokumentarac o zavisnicima od sintetičke marihuane koja se prodaje legalno na šalteru - "Spice boys":

Kako se prodaje?

Kompanije koje reklamiraju nove vrste sintetičkog kanabisa za to koriste forume o drogama, i trude se da naprave frku na internetu pre nego što je puste u prodaju. Pripadnici privilegovane grupe korisnika foruma dobiju besplatan uzorak, u nadi da će napisati povoljnu kritiku. U roku od nekoliko dana, „Žvaka kuš", ili kako god da se zove, postane tražena roba po kućama ili pajp šopovima (kojima će u narednih 12 meseci biti zabranjeno da prodaju ove legalne droge) širom Britanije.

Kao robne marke, „Spajs", „Blek Mamba" i „Egzodus demnejšn", kao i sve ostale, su obično sranje i mit. Ideja robne marke je ta da kada pojedeš „mars" čokoladicu ili popiješ limenku „stele artoa" znaš šta ćeš dobiti, ali jedino što je zajedničko za sav spajs je to da paketi na omotu imaju nekakvo Kleopatrino oko.

U stvarnosti, „spajs" i njegovo glupo oko su samo maska za bilo koji od stotina sintetičkih kanabinoida, nepoznate jačine, proizvedenog u blio kojoj od stotina nelegalnih laboratorija u svim krajevima Azije i Kine. Otvaranje paketića spajsa nudi mnoštvo paralelnih univerzuma, pored kojih Šredingerova mačka deluje realno.

Zašto ljudi kolabiraju kada duvaju spajs?

Razgovarao sam sa Majkom Pauerom, koji je istraživao internet trgovinu legalnim drogama za svoju revolucionarnu knjigu „Droge 2.0: internet revolucija koja menja način na koji se svet drogira". Mrzi je isto koliko i ja.

„Kao prvo, te droge su jednostavno veoma jake, pa čak i ako ih neko uspešno uzima, doza može itekako da varira. Kada proizvođači prskaju biljnu bazu jedinjenjem, ako to rade aljkavo, a mora da bude tako, na nekim delovima baze ga ima previše, i koncentracija je znatno veća.

Ponekad ljudi mogu da naiđu na novi kanabinoid, do tada neviđen na tržištu, i mogu potpuno da se razvale. Ili ako je neko neiskusan, i popuši mnogo toga, zakucaće se smesta. Jačina efekata lako skoči od nule do deset."

Ima sve više dokaza da su sintetički kanabinoidi štetniji od kanabisa. U septembru 2013, četiri meseca pre nego što je u Koloradu kanabis u potpunosti legalizovan, njegova Direkcija za javno zdravlje je pokrenula istragu o epidemiji hospitalizacija zbog uzimanja spajsa. Dr Trista Goš, vršilac dužnosti direktora, upozorila je: „Nekoliko osoba je završilo na intenzivnoj nezi, a tri smrtna slučaja su možda povezana s njim. Ako imate sintetičku marihuanu, prestanite da je uzimate i uništite je."

Podaci o korišćenju koji su rezultat globalnog istraživanja iz 2013, u okviru kojeg je ispitano više od 20 hiljada ljudi iz 123 zemlje, govore da uživaoci sintetičkog kanabisa imaju 30 puta više šanse da završe u hitnoj pomoći nego uživaoci običnog kanabisa. U izveštaju se zaključuje da sintetički kanabinoidi „izlažu uživaoce značajno većem riziku od kratkoročne štete nego prirodni kanabis".

Tokom marta i aprila u Alabami, SAD, zdravstveni zvaničnici su prijavili da je 462 pacijenata posetilo državne bolnice zbog uzimanja sintetičkog kanabisa. Od njih je 96 hospitalizovano, a dvoje je umrlo. 2013, istraživači Univerziteta južne Floride su objavili rezultate istraživanja koji zvanično povezuju sintetičke kanabinoide sa moždanim udarima kod „inače zdravih odraslih ljudi". U SAD, više od 11 hiljada ljudi koji su otišli u urgentni centar, od kojih trećinu čine deca ispod 17 godina, su završili tamo zbog sintetičkih kanabinoida. Novozelandski Nacionalni centar za otrove je primetio porast poziva lekara i radnika hitne pomoći koji prijavljuju probleme s disanjem, paranoju i periodične psihotične epizode kod ljudi koji su uzeli tu drogu.

Možda je najkonkretnija jedna dvanaestomesečna studija efekata sintetičkih kanabinoida, čiji su rezultati objavljeni u „Ljudskoj psihofarmakologiji" 2013, i koji govore da je jedan od 40 ljudi koji je uzeo tu drogu potražio hitnu medicinsku pomoć.

Ko je puši?

Uprkos svemu ovome, sintetički kanabis ima svoju bazu vernih mušterija, barem u Britaniji, u tri veće grupe ljudi, koji se mnogo ne obaziru na upozorenja o štetnosti po zdravlje: mladi, beskućnici zavisni od heroina i ljudi u zatvoru.

Klinci to uzimaju jer su legalne droge generacijska stvar, deo nove vrste psihoaktivnih supstanci, kojima pripada i mefedron, o kojima njihovi roditelji nemaju pojma. Uzimaju ih zato što su jeftine, lako ih je naći u lokalnom pajp šopu, na benzinskoj pumpi, kioscima, i smatra se legalnom.

Rezultati istraživanja novih trendova kada su u pitanju droge, koje je objavila dobrotvorna organizacija „DragSkoup", ukazuju na rapidan porast korišćenja ove droge od strane uživaoca opijata i beskućnika na ulici. Jedan dobrotvorni radnik iz Birmingema koji radi sa beskućnicima je rekao istraživačima: „Rad sa našim klijentima je prava noćna mora. Kada dođu na terapiju zbog opijata, teže je raditi s njima ako su to pušili. Onesvešćuju se po ulici. Jednog čoveka smo prošlog meseca morali da oživljavamo. Neki od njih su više puta bili hospitalizovani. Uzimaju ih zato što su jeftine, jake, i zbog toga što oni koji su na uslovnoj slobodi neće biti vraćeni u zatvor ako ih uhvate s njima, jer su legalne."

Sintetički kanabis je potpuni hit u britanskim zatvorima. Pošto ne smrdi kao prava marihuana, može lako da prođe kao smotana cigareta i, što je još važnije, ne vidi se na testovima na drogu. Prema glavnom inspektoru zatvora, veliki broj zatvorenika biva hospitalizovano zbog upotrebe te droge, sa ozbiljnim fizičkim i mentalnim zdravstvenim problemima. U zatvoru Njenog veličanstva Altkors u Mersisajdu, zatvorenici su ambulantnim kolima dali nadimak „mambulantna kola", jer ih uvek zovu da pomognu zatvorenicima koji su kolabirali jer su uzeli previše „mambe".

„Čak i pre samo deset godina, ideja da će ljuditi pušiti te hemikalije izgledala je kao čista naučna fantastika", kaže Pauer. „Sintetički kanabis otključava biohemijsku bravu u našem mozgu na isti način kao i biljka, ali na mnogo manje suptilan način, kao da te neko udari čekićem u glavu, umesto da te pomiluje po obrazu."

Šta vlasti rade po tom pitanju?

Zbog novih psihoaktivnih supstanci kao što su sintetički kanabis i mefedron, vladina samoproklamovana „uspešna" politika deluje prilično glupo. Zakoni o zabrani kanabisa su doveli do stvaranja mnogo opasnije alternative, kao i kod tableta ekstazija punih PMA. Kako nove supstance bivaju zabranjene, one koje ih zamenjuju su opskurnije i opasnije. Niko nema pojma koliku dozu da uzme, jer se formule tako brzo menjaju. Ali jebeš ga, koga je briga: bogati klinci imaju pristupa pilulama po meri i nekrštenom kokainu koji je upravo stigao brodom, dok deca na ulici, omatoreli heroinski zavisnici i ljudi u zatvorima mogu da budu laboratorijski pacovi i da padaju kao muve. Ali sve je okej, jer nam Dejvid Kameron govori da je uživanje droge u opadanju – mada nije.

„Kod prave trave ili hašiša, ljudi mogu da ih pogledaju, pomirišu i ocene koliko su jaki, po tome koliko ima hedova, kristala, i po ukusu i teksturi", kaže Pauer. „Kod spajsa, ponekad čak i samo jedan dim može da bude previše, ako si stavio previše u džoint, i ako si jako povukao."

„Ti studenti završe u bolnici ne zbog toga što su naivni, ili zbog toga što su vešti kineski hemičari nadmudrili naše zakone. Njihovo stradanje je direktna posledica oklevanja britanskih političara da regulišu, oporezuju i ozvaniče industriju kanabisa i učine je bezbednom."

„To je kukavički, ograničeno i sada već mogu da kažem da su, kada uzmemo u obzir sve više izveštaja da su sintetički, paralegalni kanabinoidi rizičniji od trave, političari moralno odgovorni za njihove probleme. U Koloradu se od poreza od legalnog kanabisa grade škole. Rasprava je završena, i vreme je da se zakon menja."

Moj savet za ljude koji žele da se naduvaju, a ne da se stalno opijaju, je da svoje zdravlje stave iznad zakona i bankovnog računa: nabavljajte jebeno kvalitetan kanabis od pouzdanih prodavaca. Ne kupujte spajs, sranje je. Ako želite da uštedite pare, škrtarite na nečemu drugom, na primer, ne idite na Glastonberi, i umesto toga kupite nešto što nije robotska trava i neće vas ubiti.

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu