Klinike za matične ćelije uništavaju ljudima živote

Endrju Bruks/Getty Images

Ovo je košmarna priča: tri žene su platile na desetine hiljada dolara jednoj klinici na jugu Floride za neproverenu „terapiju matičnim ćelijama", samo da bi od nje oslepele. Barem jedna od njih je mislila da je deo kliničkog ispitivanja – da prolazi kroz eksperimentalni tretman, svakako, ali sa pretpostavkom da su sprovedene adekvatne mere opreza. Umesto toga, žene su se obrele u mnogo mutnijoj situaciji, primale dubiozne terapije na klinici koja je gotovo u potpunosti neregulisana. Rezultati, u ovom slučaju, govore sami za sebe, i kritičari upozoravaju da postoji sve veći problem sa obećanjem pacijentima da će proći kroz revolucionarnu „terapiju matičnim ćelijama", samo da bi na kraju shvatili da su protraćili svoj novac – ili nešto gore.

„To je veliki problem, zato što se ove priče o matičnim ćelijama pojavljuju svuda, i fraza 'matična ćelija' sada postaje sinonim za 'napredno' i 'revolucionarno čudo'. Postala je marketinško stredstvo za prodaju neodobrenih terapija", kaže Tim Kolfild, šef katedre za izučavanje zdravstvenog prava i politike na Univerzitetu u Alberti, i čest kritičar pomodnih trendova u medicini.

Kao što Kolfild to kaže, istraživanje matičnih ćelija ima stvarni potencijal – matične ćelije često nazivaju i „gospodarskim ćelijama" i „čistim listom", sposobnim da se razviju u bilo koju ćeliju u telu. Obećavaju regeneraciju, podmlađivanje i zamenu najosnovnijih organskih struktura; obnavljanje ćelija zvuči kao naučno-fantastični mit o fontani mladosti i to je moćna, iako pojednostavljena poruka.

Ali nauka napreduje polako. Istraživači već dugo vremena rade na matičnim ćelijama, ali do sada je Agencija za hranu i lekove (FDA) odobrila samo jednu vrstu tretmana matičnim ćelijama. A klinike širom sveta ipak nude neregulisane postupke, obično koristeći ćelije uzete iz masnih naslaga tela pacijenta, obrađene i ponovo ubrizgane – proces koji je oslepeo tri žene na jugu Floride (Za jedine tretmane koje je FDA odobrila koriste se ćelije preuzete iz krvi ili koštane srži, a ne iz masnih naslaga).

A mnoge klinike ne prezaju ni od toga da nagoveštavaju da mogu da čine čuda kada je lečenje u pitanju. Skoro pre deset godina, Kolfild i njegovi koautori su objavili studiju o tome kako se širom sveta na sajtovima klinika opisuju tretmani matičnim ćelijama. Otkrili su da su opisi bili „optimistični i nepotkrepljeni revizijama kolega". Istraživači su se zabrinuli: sve prošireniji trend „hodočašća matičnih ćelija" na koje su pacijenti počeli da odlaze da bi se podvrgli sumnjivim terapijama nije samo traćio njihov novac, već je stvorio potencijal i za stvarnu i trajnu šetu, i za pacijente, i za ugled istraživanja matičnih ćelija.

Ali kada su se pet godina kasnije ponovo pozabavili ovom temom, uvideli su da se nije mnogo toga promenilo. „Šta više, postalo je još gore, u smislu da su na tim klinikama i dalje predstavljali te terapije kao efikasne, i kao relativno nerizične", kaž Kolfild. On sugeriše da su društveni mediji, kao i kod mnogih drugih stvari, pomogli u širenju pogrešnih informacija, čineći verovatnijim da neko kome je očajnički potrebno medicinsko čudo padne u iskušenje da se podvrgne pseudonaučnom tretmanu. U takvoj atmosferi tri čoveka mogu da zarade više od 1,5 dolara prodajući lažnu nadu pacijentima sa kancerom, multiplom sklerozom i drugim autoimunim bolestima. Ili da se nakoti oko 20 klinika u Tihuani, u Meksiku, koje odraslima nudi terapiju matičnim ćelijama, tvrdeći da sprovode klinička istraživanja dok takođe ističu – i implicitno obećavaju – predvidljivo srećan ishod.

Naravno, ne treba kriviti samo društvene medije. Kolfild veruje da istraživači treba da preuzmu više odgovornosti nad tim kako se njihov rad predstavlja u popularnoj štampi. Interes javnosti za istraživanje matičnih ćelija se sa pravnih i etičkih pitanja (Da li je moralno koristiti matične ćelije embriona, na primer, i ako jeste, kako to može da se reguliše?) preusmerio na galamu o lečenju kao takvom, i Kolfild veruje da izveštavanje medija može čitaocima da ulije lažnu nadu. On i njegov koautor su otkrili da 69 posto novinskih izveštaja o istraživanju matičnih ćelija sugeriše da će korist od njih moći da se oseti za pet do deset godina, ili još ranije. „Što je u svetu biomedicine svetlosna brzina", kaže on.

Osim što nude ekstremno optimistične rokove za prevođenje iz istraživanja u terapiju, novinari i dezinformišu čitaoce o dokazanim rezultatima lečenja matičnim ćelijama. Kolfild navodi priču Džordija Houva kao frustrirajuće savršen primer. Houv, legendarni hokejaš koji se ovim grubim sportom bavio do svoje 52. godine, je 2014. doživeo moždani udar, posle čega su usledili i drugi zdravstveni problemi, pa je maltene bio na samrti. Njegova porodica ga je, kada joj je ponestalo opcija, poslala u Tihuanu na lečenje matičnim ćelijama. Njegov oporavak je bio ništa manje nego čudesan; njegov sin je bio dovoljno optimističan da se nada da će Houvu biti još bolje nego što mu je bilo pre nego što je doživeo moždani udar.

To je bila pozitivna priča za ljubitelje sporta – za svakoga, zapravo. Kada je Kolfild pokušao da smesti Houvovo lečenje u širu priču o turizmu matičnih ćelija, bivši sportski komentator Kit Olberman je reagovao tvitom, „Šta ćeš sledeće da nam prirediš, bezdušni prokletniče? Suprotstavićeš se vakcinaciji"? (Kolfild je odgovorio da je proveo karijeru podržavajući istraživanje matičnih ćelija i boreći se protiv pseudonauke). Većina populističke štampe je stala uz Olbermana, pišući da je ono što Kolfild sugeriše previše lakoveran pristup Houvovoj priči, jer ko još želi da bude bezdušni skeptik? A Kolfildova potonja analiza je otkrila da su tvitovi o ovoj priči bili u ogromnoj meri nekritični i slavili Houvov oporavak bez navoda da lečenje kojem je bio podvrgnut nije odobreno.

Ovo danas zvuči kao isuviše poznat problem: „lažne vesti". I zaista, konfuzija oko toga šta zapravo možemo da učinimo sa matičnim ćelijama je dovela do toga da Međunarodno društvo za istraživanje matičnih ćelija (ISSCR) prošle godine objavi smernice kojima upozorava istraživače da ne dozvoljavaju da njihov rad bude pogrešno tumačen u očima javnosti. Kolfeld je pomogao u pisanju tih smernica, i iako se izvinjava zbog toga koliko to otrcano zvuči, veruje da naučnici treba da učestvuju u široj diskusiji o svom radu. „Moramo da se suprotstavimo dezinformacijama kada ih vidimo u popularnoj kulturi i kada ih vidimo na društvenim mrežama", kaže on.

Ali ovaj problem se prepliće i sa dezinformacijama kada ih vidimo u popularnoj kulturi i kada ih vidimo na društvenim nedostatkom propisa koji omogućuje klinikama da eksploatišu neznanje pacijenata. Agencija za hranu i lekove se uglavnom nije mešala, kada su u pitanju klinike za matične ćelije. Zbog toga što se po proceduri ćelije uzimaju od samog pacijenta i zbog toga što prolaze kroz minimalan tretman pre nego što se ubrizgaju negde drugde, FDA to ne smatra lečenjem. To je izvan nadležnosti agencije.

Gledajte još: Kanabis u Srbiji između bola i zakona

Ali klinika je sve više, i zabrinutost za bezbednost je sve veća. Jedna studija objavljena prošle godine u časopisu Ćelija matična ćelija otkrila je da 570 klinika širom Sjedinjenih Država nudi terapije matičnim ćelijama bez imalo, ili uz veoma malo nadzora. „Takva komercijalna aktivnost sugeriše da regulatorna tela moraju da nadgledaju to tržište", primećuju autori. Prošle godine je FDA razmišljala o obustavi, ali su usledile žalbe rukovodstava klinika i pacijenata koji veruju da bi agencija zatvorila pristup lečenju koje spašava živote. Od tada izgleda da ova tema kaska u mestu. Sa novom administracijom na čelu, teško da će stvar krenuti napred. „Nisam optimista da će se FDA na agresivan način umešati u regulisanje, što je šteta", kaže Kolfild.

To pacijente ostavlja u teškom položaju, tamo gde se dezinformacije susreću sa nedostatkom kontrole. Kolfild ohrabruje naučnike, novinare i prosvetne radnike da promovišu validne informacije koje bi se probile kroz buku, čak i za ljude kojima je očajnički potrebno medicinsko „čudo". „Male su nade da će odgovorno, naučno zasnovano znanje istisnuti populizam. U međuvremenu, za one koji svoje nade polažu u neproverenu terapiju matičnim ćelijama, najkorisniji savet je caveat empor (na sopstvenu odgovornost).

JOŠ na VICE: