Reklame
Ljubav

Kako da znaš jesi li navučen na ljubav

Neki kažu da smo svi zavisni od ljubavi, ali kada to postaje problem?

pisao Gabby Bess
17 Maj 2017, 6:00am

Victor Solomin

Ljubav: ona je razlog zašto šaljemo poruke „'Si budan?" svima iz telefonskog imenika, trpimo Tinder i loše dejtove koje ugovorimo preko njega, i otvaramo srca za mogućnost da nas neko izopšti. Svako želi da se zaljubi i, u udealnom slučaju, ostane u ljubavi; svako ko je bio odbačen zna da sa pustom tugom neuzvraćene ljubavi ili raskida ništa ne može da se meri.

Istraživači Univerziteta u Oksfordu su nedavno analizirali naučnu literaturu o tome zašto nam nikada nije dosta ljubavi – i zašto na različite načine odlepimo kada je nemamo – i otkrili da je možda tako zato što smo zavisni od nje. „Ovi fenomeni – uključujući i smenjivanje ciklusa ekstaze i očajanja, očajničke čežnje i ekstremnih i ponekad štetnih misli i oblika ponašanja koji mogu da uslede zbog gubitka ljubavi – podsećaju na analogne fenomene povezane sa 'konvencionalnijim' zavisnostima, kao što su one od droge, alkohola ili kocke", objašnjava se u istraživanju više od 400 studija o zavisnosti od ljubavi, objavljenih u časopisu Filozofija, Psihijatrija i Psihologija.

Studiju je predvodio Brajan Erp iz Centra za neuroetiku na Univerzitetu u Oksfordu. Erp je otkrio da postoje dva načina da se ljubav posmatra kao zavisnost: uzak i širok. Po onome što je on nazvao „uskim" pogledom, osvedočeni si zavisnik od ljubavi samo kada ti potraga za ljubavlju vidno utiče na svakodnevni život. „Kada zaljubljena osoba neprekidno traži kontakt sa nekom drugom indivuduom – zbog fizičke intimnosti, pažnje ili samo da bi bila u njenom društvu – to često čini da bi momentalno obezbedila osećanje intenzivnog zadovoljstva i da bi dala oduška opsesivnom obrascu razmišljanja o predmetu svoje strasti", zaključuje se u jednoj studiji. „Ako je ovakvo ponašanje pretnja za njenu bezbednost (ili bezbednost nekog drugog), mentalno ili fizičko zdravlje, ili bude izložena društvenim ili sudskim troškovima, to može da poveća nivo zavisnosti."

Jedna druga studija otkriva da se zavisnici od ljubavi „osećaju očajno i usamljeno kada nisu u vezi", „nastavljaju sa pokušajima da ponovo zavedu predmet svoje ljubavi mnogo nakon što je veza okončana", i „smesta nalaze zamenu za raskinutu vezu", uprkos tome što se deklarišu da „nikada više neće voleti."

Dobro je poznato da se u mozgu dešavaju različite biohemijske rekacije kada smo zaljubljeni. Neki istraživači, primećuje se u istraživanju, teoretisali su da ova prirodna reakcija može da se razvije u nezdravi signal nagrađivanja, i time izazove remetilačku zavisnost. „Uzak pogled na zavisnost od ljubavi je uzak u tom smislu što vidi samo ekstremne, radikalne procese u mozgu, zavisničko ponašanje ili manifestacije ljubavi kao potencijalne indicije da postoji zavisnost – i s toga se misli da je zavisnost od ljubavi prilično retka", primećuje analitičar.

Ali po drugačijem viđenju, u suštini je svaka ljubav zavisnost. Ovo je širok pogled, po kome se tvrdi da su zavisnosti – bez obzira da li od ljubavi, hrane ili droga – „jednostavno apetiti: to su potrebe koje osećamo i koje privremeno mogu da se zadovolje, ali koje postaju urgentne i remetilačke ako se neko isuviše dugo suzdržava da ih zadovolji".

________________________________________________________________________________________________

Pogledajte VICE film Industrija ljubavi u Japanu

__________________________________________________________________________________________________

Drugim rečima, svi smo u spektru zavisnosti. „Po ovom pristupu se tvrdi da biti zaljubljen u nekoga bukvalno znači biti zavisan od njega, iako možda samo slabo", piše u radu. Studije pokazuju da obična, normalna ljubav – za razliku od poremećenog ponašanja opisanog ranije – stimuliše naše centre za nagrađivanje na isti način kao što to čine droge.

„Što se tiče dopamina, i parenje i zavisnosti podstiču veoma sličnu neurohemijsku aktivnost, koncentrisanu u sinapsama za nagrađivanje u mozgu: seks, orgazam i sve poznate droge koje se zloupotrebljavaju stimulišu visok nivo lučenja dopamina", pišu istraživači. „Neki naučnici sugerišu da ovo preklapanje dopamina može da objasni zašto doživljaj ljubavi ili stupanje u seksualne aktivnosti mogu da budu slični dejstvu kokaina".

Širok pogled na zavisnost od ljubavi bi mogao da opiše oblike ponašanja i emocije nekoga ko opsesivno i svakodnevno proverava Instagram svoje bivše ljubavi ne kao poremećaj, već kao validnu reakciju na raskid, iako možda ekstremnu.

Erp kaže da distinkcija između ova dva pristupa postavlja važno etičko pitanje o tome kako bismo mogli da tretiramo zavisnost od ljubavi u budućnosti, u kojoj neće biti ljubavnog napitka koji može da se popije da bi se sprečio raskid, ili pilule koja može da se popije da bi se prebrodila bivša ljubav. Šta više, želeo je da pregleda literaturu o toj temi zato što se u jednom drugom istraživanju bavi time kako bi medicina mogla da interveniše na procese u mozgu koji se dešavaju kada smo romantično povezani s nekim.

Na primer, primećuje Erl, antidepresivi bi mogli da se prepišu nekome da bi mu pomogli da ostavi partnera: „Selektivni inhibitori preuzimanja serotonina (koji se često koriste za lečenje depresije) ponekad imaju neželjene efekte kao što su smanjenje libida, ali takođe ponekad mogu da blokiraju i „uzvišeniju" sposobnost brige o tuđim osećanjima, i mogu da umanje romatničnu povezanost. To se obično smatra za lošu stvar; ali ako pokušavaš da prekineš vezu, onda ovi neželjeni efekti lekova bi zapravo mogli da ti pomognu da ostvariš cilj", kaže on. Erp ne preporučuje da ljudi na ovakav način uzimaju antidepresive – potrebni su recept i validna dijagnoza – ali ističe da su ovakvi efekti već mogući: nisu naučno-fantastične spekulacije.

„Mogao bi da postoji argument za korišćenje lekova u nekim slučajevima u kojima bi pomogli da se prebrodi emotivan raskid."

Ali u kojim slučajevima bi nekome bili potrebni lekovi da reguliše emocije koje doživljava u ljubavi? Ako je zavisnost od ljubavi zaista spektar, u kom trenutku, ako uopšte, neko treba da pribegne pilulama da intervenišu?

Ako je uzak pogled ispravan, ističe se u studiji, oko lečenja simptoma poremećaja lekovima nema nikakve kontroverze. Ali ako je ispravan širok pogled, ideja nuđenja lečenja nekome ko je jednostavno zaljubljen i proživljava emocije vezane za ljubav jednostavno počinje da zvuči čudno.

Erl kaže da bi na kraju to moglo da se svede na to da li je zaljubljena osoba štetna po sebe ili druge, ili ne. „Kako stoje stvari, ima svakakvih načina da se 'prebrode' osećanja prema nekome, naročito ako shvatiš da je ta osoba stvarno loša po tebe, ili si u toksičnoj vezi koja bi stvarno trebalo da se okonča, na ovaj ili onaj način. A mi mislimo da prvo treba isprobati ove 'tradicionalne', nefarmaceutske načine menjanja osećanja, čak iako 'lečenje' štetno zavisničke ljubavi u budućnosti postane moguće", kaže Erp u mejlu. „Ali samo želimo da uvećamo mogućnosti za neke ljude, ako te 'tradicionalne' metode ne uspeju, i ako njihova osećanja nanose znatnu štetu njima ili trećim licima... onda bi mogao da postoji argument za korišćenje lekova u nekim slučajevima u kojima bi pomogli da se prebrodi emotivan raskid."

„Ali s druge strane, samo želimo da istaknemo da je bol od raskida, kao i pokušavanje da shvatimo kako da prebrodimo osećanja prema nekome, kada shvatimo da nad njima nemamo kontrolu i da mogu da nas odvedu na opasan teren, sastavni deo života", dodaje on. „Tokom tih borbi delom i učimo kako da sazrevamo i u budućnosti izbegavamo loše situacije. S toga ne preporučujemo da ljudi jednostavno počnu da gutaju pilule da bi po svom ćefu uključivali i isključivali osećanja.

Umesto toga, ideja je da pokušaš da identifikuješ te veoma specifične situacije u kojima je patnja toliko velika, a druga sredstva nisu bila od pomoći, da moraš da zauzmeš 'medicinski' pristup koji bi mogao da ti pomogne, kada se sve uzme u obzir."

Još na VICE.com

Ljubav u mladosti nas sjebe

Kako umetnici tumače ljubav

Želim da osetim ljubav kao na internetu