Zašto neki ljudi ne mogu da izađu na kraj sa vutrom

Nije imala pojma šta je čeka, ali svakako nije mogla da zamisli da će joj se desiti baš ovo. Eli Rid, dvadesetšestogodišnja apsolventkinja sa Univerziteta u Čepel Hilu u Severnoj Karolini, provela je jednu od najgorih noći u svom životu — a sve što je uradila bilo je da pojede kolačić s vutrom.

"Izgubila sam osećaj za vreme. Počela sam da se tresem. Osećala sam se skoro kao da mi je duša napustila telo", priseća se Rid, koja je tražila da ne koristimo njeno pravo ime iz profesionalnih razloga.

Rid nikad pre toga nije doživela napad panike niti bila anksiozna, ali se sada osećala kao da je potpuno izgubila kontrolu. "Svaki minut mi je trajao kao tri sata. Osećala sam se kao da sam zatočena u samoj sebi", kaže ona. "Sedela sam neko vreme u kupatilu zato što sam osećala da ni na šta ne mogu da utičem i počela sam da paničim."

Iskustvo Ridove možda je iznenađujuće kad se ima u vidu da je jedan od faktora koji dovodi do rasprostranjene konzumacije kanabisa, koji upotrebljava jedan na svakih osam Amerikanaca, želja za mentalnim opuštanjem i blagostanjem. Ali ako dovoljno dugo vremena provedete blizu vutre, vrlo je verovatno da ćete upoznati nekog kao što je Rid, osobu koja odlepi od trave ili prosto ne može da izađe na kraj sa tom drogom zato što od nje postane paranoičan ili anksiozan. Zašto je to tako?

U istraživanjima je veza između kanabisa i anksioznosti dobila vrlo malo pažnje, uprkos činjenici da je kanabis najčešće korišćena ilegalna droga na svetu, a anksioznost najrasprostanjeniji mentalni poremećaj. Većina studija koje su rađene zasnovane su na ličnom doživljaju, kada su učesnici odgovarali na upitnike o tome kako njihova upotreba utiče na nivoe njihove anksioznosti. Iako neka istraživanja ukazuju na pozitivno dejstvo marihuane po mentalno zdravlje, sve je više dokaza koji ukazuju na to da se priča ne završava na popularnoj percepciji lekovitih svojstava ove droge po anksioznost i paniku.

Pogledajte film Kanabis u Srbiji između bola i zakona

Jedna studija iz 2009. godine, objavljena u Kliničkom i eksperimentalnom žurnalu ljudske psihofarmakologije, zapravo je pokazala da su anksiozne reakcije i napadi panike akutni simptomi koji se najčešće vezuju za upotrebu kanabisa. "Kad govorimo o moždanoj nauci i kanabisu, lako je biti zavaran dokazima iz ličnog iskustva i zvučnim izjavama", kaže doktor Ruben Bejler, naučnik zdravlja pri Nacionalnom institutu za zloupotrebu droga. Ali mozak je složen, a najmanja razlika u moždanoj hemiji neke osobe može da izazove značajne razlike u tome kako naš um i telo reaguju na kanabis, kaže doktor Bejler.

Kad ljudi konzumiraju travu, ona stimuliše njihov endokanabinoidni sistem (ECS), koji igra ključnu ulogu u regulisanju naše reakcije na nagradu, stres i emocije. "ECS optimizuje naš mozak između uzbuđenja i inhibicije", kaže doktor Bejler. Ali kad hemikalije koje mogu da se nađu u travi, kao što je THC, uđu u ECS, one narušavaju sposobnost sistema da dela u sinhroniji, što može da omete našu sposobnost da regulišemo reakcije na stres, potencijalno izazivajući anksioznost.

"Stimulansi za strah sa kojima inače umemo da se nosimo postaju nepodnošljivi pod uticajem marihuane zato što je ometena naša reakcija 'bori se ili beži'", kaže doktor Bejler. "Možda nećete uspeti da držite te stimulanse pod kontrolom zato što je vaš ECS toliko van koloseka zbog svog THC-a u vašem sistemu", kaže on.

Čelsi Vind, četrdesetogodišnja negovateljica iz Andersona, u Kaliforniji, koristila je medicinsku marihuanu kao sredstvo protiv bola svakog dana poslednjih šest godina. Jedne noći ona je doživela napad panike dok je bila u kući svog prijatelja. "Podsticao me je da pušim sve više i više, da se naduvam koliko čovek uopšte može da podnese", kaže Vind. "Osećala sam se kao da sam izgubila sposobnost da dišem. Toliko sam se uspaničila da sam ga naterala da pozove 9-1-1."

Iskustvo Vindove moglo je da ima veze sa kvantitetom trave koju je unela u sebe. Doktorka Mohini Ranganatan, vanredna profesorka psihijatrije na Jejlu specijalizovana za istraživanje kanabinoida, kaže da ljudi koji konzumiraju male doze trave imaju veće šanse da dožive anti-anksiozna dejstva. "Ali kako se doza poveća, veće su šanse za to da se dožive anksioznost i panika", kaže ona.

Jedan od razloga za ovo je što THC deluje kao delimični agonist, što znači da kad se veže za receptor, proizvede samo neka dejstva droge, umanjujući joj snagu u odnosu na sintetičke sorte marihuane kao što su Spajs i K2, koje su pune agonista. "Ali kad povećate dozu kanabisa, on počinje da se ponaša više kao te sintetičke droge", kaže doktorka Ranganatan.

Ako konzumirate veći kvantitet THC-a, ima smisla da biste mogli da počnete da doživljavate neka psihotička dejstva koja ljudi dožive kod K2 ili Spajs, kao što su ekstremna anksioznost, paranoja i halucinacije, tvrdi doktorka Ranganatan.

Ali šta je s onima čija se reakcija na travu vremenom menja? Prema doktoru Bejleru, te promenljive reakcije nisu iznenađujuće zato što se tokom vremena menja plasticitet mozga. "Vrlo male razlike mogu da dovedu do ogromnih razlika u tome kako mozak reaguje na kanabis", kaže on.

Met Foliot, tridesettrogodišnji komičar i glumac iz Toronta, počeo je da puši travu sa 14 godina. "Dugo je to bio opuštajući, zabavan, društveni običaj. Mnogo puta sam se odlično proveo sa drugarima kad smo pušili", kaže on. Ali kako je zašao u dvadesete, to se promenilo. "Oduvek sam imao problema sa anksioznošću, a obično mi se ovih dana desi kad pušim da trava doprinese paranoičnom, anksioznom, samosvesnom osećaju ili osećaju napetosti zbog toga što imam toliko toga da uradim, čak i kad nemam nikakve obaveze", kaže on, ponavljajući iskustva mnogih bivših uživalaca marihuane.

Faktori okruženja, kao što su rana traumatska iskustva ili hronični stres, mogu da promene strukturu moždanog sistema za obradu straha. Locirane u amigdali i hipokampusu, ove oblasti posebno su osetljive na kanabis, što objašnjava zašto neki ljudi tokom života razviju oprečne mentalne reakcije na marihuanu, kaže doktorka Ranganatan.

Foliot smatra da su njegova životna iskustva izvršila veliki uticaj na promenu njegove reakcije na marihuanu. "Umrlo mi je mnogo članova porodice i prijatelja. Majka mi je praktično umirala na oči i bile su mi potrebne godine da se izborim s tim."

Kao i faktori okruženja, sorta vutre koju pušite može takođe da izvrši veliki uticaj na nivoe anksioznosti.

"Kad ljudi govore o marihuani, oni ne razlikuju različite komponente kanabisa", kaže doktorka Ranganatan. Dve glavne komponente u kanabisu su THC i kanabidiol (CBD). Prema jednom istraživanju, ove komponente imaju kontrastna dejstva na nivoe anksioznosti. "Znamo vrlo dobro iz studija životinja da kako koncentracija THC-a počne da raste, veća je verovatnoća da će se pojačati anksioznost", dok su male doze CBD-a povezane sa smanjenom anksioznošću, dodaje ona.

Iskustva Vindove poklapaju se sa nalazima doktorke Ranganatan. Ona kaže da neke sorte sative, koje imaju relativno veće doze THC-a, pojačavaju njenu anksioznost u društvu. "Pomislim da je sve u redu, ali onda popušim sativu, počnem da razmišljam i setim se neke situacije u društvu, pa postanem anksiozna. Počnem da mislim: 'Nije trebalo to da kažem, oh moj Bože!'", kaže Vind. "Mogu da postanem paranoična čak i povodom toga šta o meni misli moja cimerka."

Ali ako je u pitanju prava sorta, može da dođe do sasvim suprotnog efekta. "Mogu da budem srdačnija i opuštenija među ljudima ako je u pitanju indika", kaže ona.

Problem je u tome što nije sve tako prosto. U kanabisu postoji više od 65 kanabinoida, a značajni podaci postoje samo za THC i CBD. "Sa tako malo istraživanja, nemoguće je do kraja razumeti psihološko dejstvo koje kanabis može da ima na nivoe anksioznosti pojedinca", kaže doktorka Ranganatan.

Foliot se slaže. "To vam je maltene kao da preturate po svom ormariću sa lekovima u potrazi za pravom pilulom od koje će vam biti bolje", kaže on. "Ali to je pomalo i kao ruski rulet, zato što ne znate šta će tačno ta pilula da vam uradi."

Pratite Spensera na Tviteru.

Još na VICE.com:

Šta tvoj naziv za vutru govori o tebi

Šta znamo o vezi između kanabisa i psihoze

Može li marihuana da bude deo terapije kod autističnih poremećaja