Zločini

Intervju sa čovekom koji je igrao World of Warcraft sa Andersom Brejvikom

"Imam i poruku u kojoj pominje svoj manifest. U manifestu se reč "Srbi" pominje više od 300 puta."

pisao Miloš Kozlovački
14 Novembar 2017, 8:59am

Ilustracija: Miloš Kozlovački

Bomba je eksplodirala u centru Osla. Tako je počeo teroristički napad koji je Anders Brejvik 22. jula 2011. godine izvršio u Norveškoj. Eksplozija je ubila osmoro ljudi. On je paralelno sa eksplozijom napao letnji kamp omladinske levičarske partije na ostrvu Uteja predstavljajući se kao policajac. Pre nego što ga je policija uhapsila, ubio je 69 osoba. Najmlađa žrtva je imala 14 godina. Pre samog napada Brejvik je na internetu objavio svoj manifest u kome na više od hiljadu strana, prepisujući od drugih, optužuje levičare i Islam za sve probleme Evrope. Trenutno služi najtežu kaznu zatvora u Norveškoj.

Dok se na severu Evrope odvijao krvavi pir, Aleks* (*što je njegov pravi nadimak, ime i prezime su poznati redakciji) je ručao. Dok su zgrade gorele, a cela Norveška bila pod opsadnim stanjem, Aleks je proveravao mejlove. Dok su pucnji iz automatskog oružja gasili živote desetinama tinejdžera, on je u prodavnici uzimao namirnice za večeru.

Četiri godine ranije, Aleks i Mag Anders Nordic jurišali su rame uz rame prema Ilidanu Stormrejdžu i zajedno sa pripadnicima svoje rejd grupe bacali sve što imaju. Vojnom preciznošću, dva karaktera su neustrašivo branila jedan drugog. Mag Anders je sazvao ledenu oluju, kristale leda koji su urnisali sve što im se našlo na putu. Aleks je svojim telom štitio saigrače. Od fantastičnih scena poput ove, i Mag i Paladin su zarađivali pare.

Tako je izgledao njihov život u World of Warcraft.

Nova onlajn poznanstva se događaju svakodnevno. Egzodus u digitalne svetove koji se dešava tokom prošle dekade stavlja veliki deo čovečanstva u nove i neistražene socijalne situacije. Gejmerska supkultura je dobila online prostranstva u kojima je mogla da stvori specifični jezik, i proživi jednu sferu svog života sa ljudima koje često nisu uživo upoznali. Momenti instantne gratifikacije činili su ove svetove primamljivim za ogromni odlomak društva. Veliko intresovanje je za sobom donelo i sponzore koji su trošili novac na najbolje gejmere. Ovaj egzodus je na mnoge ostavio traga, sklopljena su prijateljstva koja traju dekadama, čak i brakovi.

Ova priča se odvija između digitalnog i materijalnog. Prijatelja Aleksa sam odveo u omiljeni restoran u beogradskoj "kineskoj četvrti" kako bi mi je ispričao. Odbio je da se fotografiše, čak i u varijanti da mu lice bude skriveno na fotografiji. Ali između supe i nudli ispričao mi je svoje iskustvo poznavanja Brejvika pre masakra.

VICE: Alekse, koliko dugo igraš World Of Warcraft?
Aleks: Predugo. Od 2006. godine.

Može li se reći da si napravio karijeru od toga?
Više ne, ali nekada sam igrao profi.

A kako je to izgledalo u jeku “karijere”?
Vrlo depresivno. Grajndovanje po 12-14 sati dnevno. Ako hoćeš da budeš top level, Warcraft je jako težak. Recimo, samo za pripremu za jedan rejd bilo je potrebno da izgrajnduješ mnogo napitaka i opreme. Mnogo vremena je potrebno.

A odakle su pare dolazile, kako si plaćan za to?
Imali smo sponzore koji su plaćali vođi gilda, koji je dalje distribuirao pare članovima.

Dakle imali ste taj gild koji je bio zapravo tim?
Koji je bio kao sports team. U to vreme nije bilo termina ESPORTS, ali to je bilo to.

Koliko članova je bilo u tom timu?
Delilo se na raiders i socials. Socials su bili prijatelji koji nisu dobijali pare. A imao si Raiding Team, koji se sačinjavao od „core“ tima i ljude koji su ih zamenjivali.

Kada si upoznao Brejvika?
Kada sam došao u tim, to je bilo 2007. ili 2008. godine. On je već bio u core timu. Igrali smo zajedno dve, tri godine.

Koja je bila Brejvikova uloga u timu?

On je bio Mage. I jedan od oficira u gildu. Struktura Gilda ide: gild master - on je u suštini vlasnik gilda, onda first officer (to je bila, u našem slučaju, devojka našeg gild mastera), onda imaš oficire i imaš na kraju raiders.

A Brejvik je bio na nekom srednjem nivou, je l’ on bio zadužen za ove ispod njega?

Ne baš, postoje gildovi gde si imao rigidnu strukturu, kod nas je bilo laganije, najbolji gild u kom sam bio ljudi su super kul. Nije bio elitista.

On je bukvalno služio da pravi štetu suparnicima?

Može se tako reći.

Kako je sarađivao sa ljudima?

On je bio jedan od najhladnokrvnijih, kad god ima neka drama, kad god neko zasere u fajtu, on je bio taj koji kaže “daj da iskuliramo”, “daj šta je problem”, “daj da vidimo da li imamo problem u damageu” “da li nam je strategija loša pa zato fejlujemo”. On je često bio glas razuma.

Hoćeš da kažeš da je bio mirotvorac?

Da. U neku ruku.


Pogledajte VICE Srbija film U carstvu srpskih gejmera


Da li je onaj Brejvik koga znamo iz "stvarnosti" nekada isplovio unutar tog digitalnog sveta?

Nikada.

Znači, maskirao je?

Mislim da nije maskirao. Pričao sam sa drugaricom koja je terapeutkinja o celoj priči nakon što se odigrala i rekla mi je da nije obavezno da je on živeo dvostruki život unutar ili izvan igre, nego je prosto moguće da je bio i to što je bio, i to što je izbilo na površinu nije bilo vidljivo ni njemu samom u trenutku kada smo se mi poznavali.

Da li si dugo razmišljao o stvarima koje je uradio?

Ne baš. Mi smo se disbendovali i prestali da igramo profesionalno, par godina pre masakra. Međutim dosta ljudi je ostalo u gildu i on je njima, u par navrata, iskazao par komentara apropo islamizacije Evrope, i na našem forumu je napisao da završava knjigu o tome.

Podelio je svoj manifest sa ljudima sa kojima je igrao WoW?

Napisao je na forumu da piše knjigu i pitao je da li je neko zainteresovan da je pročita. Koliko znam, nikoga nije zanimalo.

Kako si saznao za masakr?

Ja sam prvi saznao od svih u gildu, prebacivao sam kanale i naišao sam na BBC, video sam vest o masakru i fotografiju počinioca. Rekao sam “meni je ovaj čovek poznat”. Prepoznao sam sliku sa našeg foruma. Mi smo u suštini bila grupa prijatelja tad. Skapirao sam da je to slika koju je Anders stavio posle zimovanja. Bio sam u fazonu… WTF. I onda sam zvao telefonom kolegu iz gilda iz Grčke i preneo mu vest: “Anders killed a bunch of people”. Nije mi verovao, ali rekao sam mu da upali TV. Onda mi se javio gild master. Oslovljavali smo se imenima iz igre. Rekao sam mu: “TAFT, Anders killed a bunch of people”. Nije mi verovao, rekao mi je da prestanem da se drogiram. Onda je upalio TV i rekao “Jesus Christ, it’s him”. I on je prepoznao fotografiju pored vesti da je masovni ubica digao u vazduh zgradu i pobio ko zna koliko ljudi u Norveškoj, u kampu za mlade.

Kako si se osećao tada?

Bio sam potpuno šokiran. Mislim, prvo činjenicom da je to neko uradio, a potom činjenicom da je to neko koga sam ja virtuelno poznavao i sa kim sam proveo desetine, ako ne i stotine sati u komunikaciji i konverzaciji.

Kako si ti njega doživljavao pre masakra?

Kao tipičnog Nordijca - hladnog, ali ne bezosećajnog. Ne čak ni hladnog, nego hladnokrvnog, to je bolji izraz. Kao nekog ko može u svakoj situaciji da pristupi razumno i racionalno. Što je potpuna suprotnost od onoga što je uradio u stvarnosti.

Da li je Brejvik pokušao da kontaktira nekoga od saigrača od kako je u zatvoru?

Ne, on je izbrisao svoj digitalni trag. Prekinuo je kontakt.

Da li imaš bilo kakvu komunikaciju zabeleženu sa njim?

Dobio sam poruku od njega na Fejsbuku u kojoj mi čestita rođendan, ali sam je izgubio. Međutim, imam i poruku u kojoj pominje svoj manifest.

Fejsbuk poruka Aleksu u kojoj Brejvik pominje svoj manifesto. U manifestu se reč "Srbi" pominje više od 300 puta.

Kakva je bila tvoja reakcija?

On je to spominjao i na forumu, a na ovu poruku nisam odgovorio, seenovao sam je, jer nisam znao šta znači i zašto mu je to sad bitno.

Kako se uopšte sećaš komunikacije sa Brejvikom?

Problem je što je sve što mogu da ti kazem poprilično obično. Bio je kul lik koji je uvek hteo da pomogne. Imao si ljude koji su tu da rejduju i nisu prijateljski raspoloženi. Ako hoćeš da odradiš neku instancu ili da grajnduješ, nešto bilo je ljudi koji su bili bolji igrači od njega, ali Anders je uvek u četu uleteo kada smo tražili pomoć. On je bio jedan od ljudi koji će se uvek javiti i pitati šta treba. Nije bio šupak kao većina. On je bio vrlo normalan. Bio je sve ono što on u stvari nije. Ono što je ispalo da nije.

Na koji način je ovo celo iskustvo tebe promenilo? Kako je uticalo na tebe ovo što je tvoj saigrač uradio?

Pa i nije. Mislim, jasno delim akcije između stvarnog sveta i onlajn sveta.

Po tebi, ono što se dešava unutar WoW nije stvarno?

Ne, jeste stvarno, ali nema direktan uticaj na fizičku realnost, osim ako ne pričamo o nekom emotivnom uplitanju, čega je bilo. Gildmaster je tadašnju devojku upoznao preko WoW-a, igrali su zajedno u gildu. Četovali su, muvali se, smuvali se, bili zajedno četiri godine. On je par godina zaredom putovao kod nje u Švedsku, ona je išla kod njega u Englesku. I oni su imali takvu vezu. U njihovom odnosu je ono što se dešavalo u igri imalo direktnog uticaja na stvari koje se dešavaju u njihovoj vezi.

Da li možda imaš neko osećanje prebacivanja sebi? Možeš li da se setiš nečega što je bilo znak da će ovo sve da se desi?

Ne.

Uzevši u obzir sve što se desilo, imaš li utisak da si uopšte poznavao Andersa Brejvika?

Andersa Nordika human magea sam poznavao, Andersa Brejvika, ljudsko biće nisam.

Brejvik je ubio 77 osoba. Staložen i hladnokrvan, kakav je po Aleksu bio i u WoW-u, ostavio je ogroman ožiljak na licu Evrope. Iza njega su ostali tragovi, kao ova poruka u kojoj pominje "knjigu", za koju se kasnije ispostavilo da je manifesto njegovog teororizma. Ali bez naknadne pameti, nemoguće je bilo zaključiti da bilo šta sprema, jer je izgledao i ponašao se kao samo jedan od miliona ljudi koji su u prethodnih deceniju i po svakog dana igrali World of Warcaft.

Još na VICE.com:

U svetu feminističkih tinejdžerki opsednutih serijskim ubicama

Potresne fotografije kroz objektiv serijskog ubice

World of Warcraft ima problem sa silovanjem