Zašto se parovi više svađaju kada imaju manje seksa

Tekst je objavljen na Tonic

To vam se verovatno dogodilo: u vezi ste, seks je sjajan, a onda – iz jednog ili drugog razloga – stvar presuši. Isprva ste verovatno puni razumevanja; možda je vašem partneru stresno na poslu. Ali onda počinjete da bivate malo uznemireni. Kivni. Možda čak i ljuti. Ubrzo ste spremni za svađu – onu koja počinje sa, „Samo mislim da je čudno da…“, a završava se time da se neko prevrće i okreće na kauču u dnevnoj sobi, koji ste hteli da zamenite baš iz tog razloga što je na njemu nemoguće spavati. I eto vas, škrgućete zubima i pitate se kada je sve pošlo po zlu.

Ta reakcija? Prilično je uobičajena. A ljutnja? Opravdana je. Ali zašto se to događa? Neki su mišljenja da si ljut kada nema seksa zbog odsustva „pozitivnih“ hemikalija – dopamina, oksitocina, i svog tog endorfina – koje tvoj mozak luči. To je delom razlog, ali nije cela priča. Ne želim da budem grub, ali svi znamo da ljutito igranje sa samim sobom pod tušem neće nadoknaditi činjenicu da osoba koju volimo nije u fazonu fizičkog odnosa sa nama, koliko god lučenja dopamina da taj čin izazove.

„Za mnoge parove – ako ne i za većinu – seks predstavlja bitno sredstvo intimne povezanosti, u fizičkom smislu, naravno, ali takođe ima i emocionalni kapacitet“, kaže Amanda Geselman, socijalni psiholog i istraživač Instituta Kinsi. „Iako tu ni u kom slučaju ne postoji savršena korelacija, zadovoljstvo našim seksualnim životom često je povezano sa time koliko smo generalno srećni u vezi. Ne iznenađuje to što kada želja našeg partnera za seksom počne da opada – možda zato što je pod stresom, u depresiji ili je umoran, ili zato što učestalost seksa ima običaj da opada kako veza napreduje – mi to opadanje tumačimo kao znak da nešto nije u redu“.

Zbog toga što je naš um sposoban za neverovatne poduhvate, od kojih mnogi uključuju pretvaranje opravdanih briga u nepremostive planine anksioznosti, nedostatak seksa brzo može da počne pogrešno da se tumači. „Neko može da protumači ovo opadanje kao signal da više nije privlačan partneru, da partner više ne uživa u seksu s njim, ili više ne želi da bude s njim, čak iako ništa od navedenog nije istina“, kaže Geselman.

Međutim, kao što svi dobro znamo, nešto ne mora da bude istina da zbog toga ne bismo mogli da spavamo noću. A pošto ako tražimo seks sebe stavljamo u ranjiv položaj – da, čak iako ste godinama zajedno – odbijanje može da aktivira nesigurnosti koji prenosimo iz jedne veze u drugu. A to okida sav taj bes i nerviranje. Ali to ne treba da nas muči, zato što često nemamo svesnu kontrolu nad tom aktivacijom. Šta više, to može da datira još iz detinjstva, kada smo naučili kako da se vezujemo za druge vezujući se za svoje roditelje.

„Postoje dobro dokumentovane individualne razlike u tipovima vezivanja, koji su način na koji se ljudi vezuju za partnere“, kaže Geselman. „Neki ljudi su željniji kada se vezuju za partnere, što znači da im obično treba potvrda, koju pokušavaju da izvuku iz svog partnera. Neka istraživanja pokazuju da su ljudi koji su željniji – koji se malo više brinu da će ih partner ostaviti, i potrebno im je više potvrde – skloniji tome da na seks gledaju kao na nekakav barometar za stabilnost veze“.

„Za takve ljude može da bude veoma stresno ako njihov partner ne želi seks, zato što stavljaju veću težinu na seks kao pokazatelj sigurnosti“, dodaje ona. Vanesa Marin, terapeutkinja iz Los Anđelesa, se slaže. U svojoj praksi se često susreće sa ovim problemom, i iako tvrdi da je uobičajen, takođe kaže da intenzitet osećanja koja se javljaju kada nema seksa često bude ogromno iznenađenje.

„Izgleda da mnogi parovi misle da se kod seksa radi samo o seksu kao takvom“, kaže Marin, „Ali tu ima toliko toga više. Vaš partner ga ne inicira samo zato što želi da doživi orgazam. Naravno, to je stvarno zabavan segment seksa, ali u stvari se radi o tome da jedni drugima budete priroitet u odnosu na milion drugih stvari koje se bore za vašu pažnju. Ako vaš partner odbije seks zato što odgovara na mejlove ili se razvlači ispred televizora, time šalje poruku da su te stvari važnije od toga da provodi vreme sa vama“.

Evo još većeg problema: kada se naljutite, ali ne pričate o tome, vaš partner to primeti. A ta tenzija koja tinja? Marin kaže da ona zaista odbija vašeg partnera, čime se stvara negativano kolo sa kojim ona isuviše često ima posla. Ali nije lako ni razgovarati o tim osećanjima. „Jednostavno nismo opremljeni da razgovaramo o osećanjima kada smo odbijeni, niti da se njima pozabavimo“, kaže ona, „Pa puštamo da tinjaju u nama, i ona pobuđuju sva ona stara osećanja kada smo bivali odbijeni. To vas vrati u osnovnu školu, kada su vas poslednjeg odabrali u fudbalski tim“.

I šta onda da radite kada nemate seks i počnete da bivate ljuti? Sve se svodi na komunikaciju, koliko god neugodna ili neprijatna može da bude. Marin kaže da u svojoj praksi radi na pomoći parovima da razumeju da ne rade na tome da nikada ne budu odbijeni za seks, već da budu u stanju da razumeju i procesiraju osećanja koja to odbijanje izaziva. To zauzvrat omogućava da oba partnera jasnije međusobno razgovaraju o svojim željama. A to znači manje svađe i više zajednički provedenog vremena. I mnogo manje ogorčenosti.

Redefinisanje toga šta seks predstavlja vama kao paru takođe može da predupredi osećanja odbijenosti i ogorčenosti. „Mnogi parovi upadnu u rutinu u seksu“, kaže Marin. „Morate da stvorite više opcija. Postoje mnogi različiti načini da se upražnjava seks, ali mi vremenom gubimo na kreativnosti i počnemo da mislimo da moramo da radimo jedno te isto“. S toga, ako vaš partner odbija seks zato što mu je ta čitava stvar dosadila – ponekad jednostavno traje isuviše dugo, znaš – onda je možda vreme da sam čin počnete da shvatate kao samo jedan deo čitavog iskustva koje treba da vas zbliži.

„Zašto samo jedan partner ne bi pružao oralni seks“, pita Marin. „Zašto jedan partner ne bi govorio prostote dok drugi masturbira? Zašto ne bi gledali porniće zajedno? Ima toliko drugih stvari koje mogu da se rade, i kada jednom shvatiš da postoji širi spektar mogućnosti koje zahtevaju više truda, onda je mnogo lakše reći, ’Da, u redu, trenutno stvarno nisam raspoložen da nešto radim, ali rado ću da ti govorim prostote, ili ću da se skinem dok ti masturbiraš, ili ću na brzinu da ti izdrkam, ili samo da ležim pored tebe’“.

Još jedna stvar koja bi mogla da pomogne? Da na seksualni život gledamo kao na nešto što zahteva vremena i truda, a ne kao na nešto što bi jednostavno trebalo da legne na svoje mesto, sa pravom osobom. Prema novom istraživanju sa Univerziteta u Torontu, oni ljudi koji veruju da je seksualni život proces koji raste i razvija se češće su skloniji tome da rade na ovim problemima koji se javljaju u vezama. S toga, sledeći put kada vas partner odbije, ne sputavajte svoja osećanja, ali nemojte da se krčkate u njima. Umesto toga, probajte nešto novo – i da, to uključuje i razgovor o tome.

Još na VICE.com:

Najneprijatnije stvari koje su nam se dogodile tokom seksa

Najgori seks koji ste ikada imali

Žene u potrazi za orgazmom dok sanjaju