Zašto se toliko belih nacionalista loži na veganstvo

Ako je postojala ikakva sumnja da su beli nacionalisti među nama, nestala je još letos, kad se rasistička margina ekstremne desnice ukazala u Šarlotsvilu. Ali čak i pre toga, dok je pokret znan kao "alt-desnica" rastao na internetu i postajao ozloglašen zbog izražavanja antisemitizma i rasizma (kao i zbog glasne podrške Donaldu Trampu), novinari i akademici uložili su trud da je bolje razumeju. Velike medijske kuće su u više navrata intervjuisale nekolicinu lidera alt-desnice. Vivisecirana je popularnost desničarskih Jutjubera. Anketirani su obični sledbenici alt-desnice. Prosejavani su komentari na Reddit-u ne bi li se u njima našao smisao.

Ali, koliko god to čudno zvučalo, mnogi ne znaju da su brojni beli nacionalisti vegani ili vegetarijanci. I to nije samo neobična koincidencija, već prirodni nastavak jednog od kamena temeljaca u uverenjima pokreta: koncepta "krvi i zemlje".

Taj slogan — blut und boden u originalu na nemačkom — popularisao je Valter Dare 1930. godine (iako koreni izraza mogu da se nađu još u pokretu Völkisch iz 19. veka). Dare je bio nemački ministar poljoprivrede od 1933. do 1942. godine i zagriženi zagovornik poljoprivredne reforme u nacističkoj Nemačkoj. "Krv i zemlja" postalo je mitsko redefinisanje nemačkog identiteta, sa naglaskom na važnosti rasnog nasleđa (krv) vezanog za tlo (zemlja). Beli nacionalisti iz Šarlotsvila skandirali su tu frazu ne samo da bi naglasili kako su Sjedinjene Države mesto za belce, već da su belci rasno i duhovno ukorenjeni u američku zemlju.

Romantizujući urođenu vezu belog čoveka sa zemljom i prirodom, slogan "krv i zemlja" potcrtava i ideje rasne čistote i plemenitosti. Strogi prehrambeni običaji tako postaju način da se dokaže rasna nadmoć.

Adolf Hitler — čiji je vegetarijanizam slavan u popularnoj kulturi — svakako je ishranu dovodio u vezu sa rasom. U Hitlerovim govorima za stolom: 1941–1944, zbirci transkribovanih monologa koje je firer držao u razgovoru sa svojim najbližim krugovima, on vegetarijanstvo predstavlja kao univerzalno prirodan i zdrav izbor, koristeći kao svoj argument vegetarijanske "pra-instinkte" ljudi i "antipatiju" male dece prema mesu.

Savitri Devi je te ideje razvila još dalje. Devi je bila grčka državljanka koja se proslavila u Ariosophisty, nizu okultnih tradicija koje mitologizuju evropske narode kao potomke "prvobitnih" Arijevaca. Posle Drugog svetskog rata, ona je pisala knjige koje su propagirale nacističku ezoteriju i etičko vegetarijanstvo. Koristeći hinduizam kao glavni primer, tvrdila je da se "sebični" vegetarijanci uzdržavaju od mesa iz straha od odmazde u zagrobnom životu, dok "nesebični" arijevski vegetarijanci time demonstriraju nadljudske kvalitete i rasnu nadmoć, vodeći računa o dobrobiti "svih" svesnih bića.

Iako to možda deluje kontradiktorno — kako neko ko zastupa prava životinja može da uskraćuje prava drugim ljudima? — u nacionalističkim zajednicama postoji dug istorijat borbe za životinje i očuvanje životne sredine. Nacistička partija, na primer, imala je svoje "zeleno krilo", koje se zalagalo za reformu životne sredine, uključujući organsku poljoprivredu i programe pošumljavanja, kao i zaštitu određenih vrsta biljaka i životinja. Zajedno sa Hitlerom, Hajnrih Himler bio je vegetarijanac koji se protivio vivisekciji i svireposti prema životinjama. U Australiji posle rata pojavili su se ultra-desničarski pokreti organskog uzgoja, povezujući pojmove rase, nacije, zemlje i prirode.

Za ovu usko određenu prehrambenu grupu zato se pojam "krvi i zemlje" toliko dobro uklapa u idealizovanu viziju arijevskog etičkog veganstva kao sastavnog dela rasne čistote i nasleđa belog čoveka. Romantizovani veganizam može da posluži kao ulazak u beli nacionalizam ili da osnaži verovanja drugih belih nacionalista.

Te ideje opstale su i u belim nacionalističkim krugovima danas. Uzmite, na primer, Aryanism.net. Među svim člancima posvećenim istoriji, filozofiji i politici belog nacionalizma, ovaj sajt drži čitavu jednu stranicu posvećenu veganstvu. Prepunoj citata Hitlera, Hesea, Devijeve i Jozefa Gebelsa, na njoj anonimni autor(i) tvrde da je veganstvo "obeležje autentičnog nacional-socijaliste" i "znak istinske empatije i nivoa plemenitosti iznad trenutno popularnih normi." Nije, međutim, dovoljno biti vegan. Kao Devi, ova stranica uporno tvrdi da Arijevci treba da su vegani iz etičkih razloga, a ne prosto zarad zdravlja ili iz sujete.

Odbacujući glavnotokovske veze između veganstva i "pacifističkih hipi karikatura", oni tvrde da je istinski veganski arhetip plemeniti arijevski ratnik. To, zauzvrat, postaje opravdanje za "nasilje iz odmazde". Samo onima koji su se odrekli "inicijatorskog" nasilja jedenja mesa može da se veruje da će pokrenuti pravu odmazdu protiv sveta koji doživljavaju kao degradiranog. Arijevci koji iniciraju nasilje jedenjem životinjskih proizvoda nisu ništa bolji od svojih nearijevskih ekvivalenata i nisu sposobni da svet pretvore u "bolje mesto". I na kraju, Aryanism.net tvrdi da belci imaju genetske predispozicije za veganstvo romantizovanjem praistorijske prošlosti u kojoj su Arijevci bili zemljoradnici koji su jeli žitarice i povrće, za razliku od jevrejskih naroda koji su bili goniči stoke i jeli meso.

Ideju da je veganstvo na neki način "prirodno" za belce širi i beli nacionalista i omanja Jutjub slavna ličnost Džejmi Luis Liardi. On je svoju Jutjub karijeru započeo 2012. godine na kanalu Simply Vegan. Isprva su njegovi vlogerski video snimci bili tipični za tu vrstu kanala — spisak obavezne veganske lektire, razlozi da se prestane sa jedenjem životinjskih proizvoda i niz video snimaka o tome šta on jede svakog dana. Ali negde između 2014. i 2015. godine, Liardijev ton se izmenio. On je svom veganstvu počeo da pripisuje "ratnički" kodeks i kritikuje obeležja savremene "degenerisane" kulture.

Početkom 2015. godine, on je "rebrendovao" svoj kanal, govoreći o veganstvu kao o svojoj potrazi za ličnom istinom, istinom koja je nastala pod uticajem njegovog evropskog nasleđa: "To je moja krv, to je moja genetika." Na kraju je prešao sa Simply Vegan na istoimeni kanal na kom zagovara antiglobalistički, rasno separatistički stav. Od tada je intervjuisan za Red Ice Radio, a njegov vlog "Moje buđenje: globalizam protiv nacionalizma" podeljen je na NationalVangaurd.com — oba su prominentne medijske platforme belih nacionalista.

Aryanism.net i Džejmi Luis Liardi možda deluju kao izuzetak od pravila. I iako nisu svi beli nacionalisti vegani ili vegetarijanci, postoje mnogi primeri ove filozofije ishrane u medijima belih nacionalista. Balaclava Küche, na primer, veganski je kanal na Jutjubu koji vode nacional-socijalisti u fantomkama iz Hanovera. Homefront, ženski časopis belih nacionalista koji se bavi kućanskom problematikom, promoviše vegetarijanske recepte za arijevske porodice.

Veganizam belih nacionalista može da zvuči donekle apsurdno, ali pokazuje i koliko složena i duboko ukorenjena ova ideologija ume da bude, i kako može biti privlačna širokom dijapazonu publike. Da bismo uspeli da se izborimo s ovim rasističkim pokretima, moramo prvo da ih razumemo, uključujući i to kako mogu da usvoje verovanja koje obično vezujemo za liberalnu ili levičarsku politiku. Raznolikost ovog pokreta ne sme se potcenjivati.

Aleksis de Koning je doktorantkinja medijskih studija na Univerzitetu u Kolorado Bolderu, gde istražuje reakcionarne društvene pokrete i politiku ishrane.

JOŠ NA VICE.COM:

Odrastanje među neo-nacističkom elitom

Na Dunavu kod Negotina isplivala nacistička ratna flota

Zaboravljena ruska snajperistkinja koja je ubila 75 nacista