Prostitucija u "The Deuce" je uverljiva zato što su konsultovali seks radnice

Prvobitno objvaljeno na Broadly.

Serija pod naslovom The Deuce („Hronike Tajms Skvera", HBO) prati legalizaciju i rani razvoj porno industrije u Njujorku. Megi Džilenhol glumi prostitutku koju interesuje ova nova grana posla, dok Džejms Franko tumači dva brata blizanca. The Deuce mnogi zovu „feminističkom serijom" zbog toga što pola epizoda režiraju žene, kao i zbog revolucionarnog predstavljanja seksualnih radnica.

Ove uspehe serija duguje činjenici da su seksualne radnice i aktivistkinje bile konsultanti – na scenariju su radile između ostalih Kristal Deboa i Melisa Brudo. Ove direktorke
Shamus Outlaw Advocacy i Rights Institute posvetile su svoje karijere pravima seksualnih radnica, i svojim uticajem pomogle HBO produkciji. Evo šta su za Broadly rekle povodom svog rada na seriji, i relevantnosti predstavljanja prostitucije od pre četiri decenije.

BROADLY: Kako ste počeli da radite na seriji, kako vam je delovao posao konsultanta?

KRISTAL: Producenti su me kontaktirali početkom procesa. Kontaktirali su brojne seksualne radnice i aktivistkinje. Popričali smo o aktuelnim dešavanjima na planu života i prava seksualnih radnika. Bio je stvarno dobar razgovor, poslala sam im tekstove i rezultate istraživanja koji su im ilustrovali neke stvari o kojima se retko priča i o kojima javnost ne zna mnogo.

Pošto sam upoznala [producente] organizovala sam skup za prikupljanje donacija na kom su se pojavile brojne seksualne radnice, gde sam upoznala i glumce iz serije. Zadivilo me je koliko su svi oni želeli da se informišu o pitanjima kojima će se baviti, da izbegnu one stereotipne predstave o seksualnom radu. To se u industriji zabave retko viđa.

Koliko se često dešava da serije unajme konsultante i prave seksualne radnice radi uspešnije produkcije?

KRISTAL: Svakako nas ne predstavljaju dostojno previše često.

Kako mislite da su seksualne radnice uticale na seriju?

MELISA: Sjajna stvar u vezi sa The Deuce je dubina svih likova. Jasna je paralela sa „Žicom", nije sve crno-belo. Svi su oni iz nekog drugog sveta, vode komplikovan život. Primer je lik koji tumači Megi Džilenhol, zainteresuje se za pornografiju. Tih sedamdesetih i osamdesetih godina, feministkinje su žestoko osuđivale pornografiju. Njen lik ipak kaže: Ovo mi se sviđa, želim ovim da se bavim, ovako ću ne samo da se sklonim sa ulice već i da zaradim pare, da unovčim svoj rad. Ima tu dosta dubine, dosta različit pogleda na različite strane industrije seksa.

KRISTAL: Neki su likovi roditelji, jedna mi je posebno zanimljiva, bila je seksualna radnica u drugom gradu pa se preselila u Njujork. Ima nekih kojima je prostitucija praktično jedini izbor, dok je Megi Džilenhol ipak poslovna žena. Vidi se koliko sve te seksualne radnice prilaze svom poslu na različite načine. Neke nemaju kuda, a neke ostvaruju svoje ambicije. To se retko viđa, ne znam da li postoji druga serija koja pruža taj nivo autentičnosti.

Kako realistični prikaz seksualnog rada vodi ka jačanju prava i sloboda?

MELISA: Prikazati stvari realno znači prikazati različite realnosti. Na primer, imamo priliku da vidimo sasvim drugačiji model feminizma, na koji seksualne radnice tog vremena pokušavaju da utiču i prodube ga. Obično se seks prikazuje u samo dve varijante – ili si žrtva ili si kurva. Realnost je mnogo kompleksnija. Pokret za prava seksualnih radnica je mnogo toga postigao u poslednjih dvadeset godina, promenio je narativ i to uz pomoć detaljnih, realnih prikaza.

The Deuce se dešava početkom sedamdesetih, koliko je taj prikaz seksualnih radnica relevantan 2017. godine?

MELISA: Serija prikazuje kako policija ne hapsi seksualne radnice radi javne bezbednosti, već iz političkih razloga. Jedna stanica ih možda hapsi, dok druga u džentrifikovanom kraju možda i ne hapsi. Vrlo slične stvari se dešavaju i danas. Postoje razlozi iza svakog hapšenja, ne radi se stvarno o odbrani javnog morala.

Šta bi druge serije i filmovi trebalo da urade u korist prava seksualnih radnica?

MELISA: Jedna od stvari koje bismo želele da vidimo su praktična, realna pitanja sa kojima se seksualne radnice suočavaju, koja vode ka stigmatizaciji i kriminalu. Bilo bi lepo kad bi gledaoci bili motivisani da preispitaju postojeće stavove, kad bi shvatili da su deo sistema, saučesnici u obespravljenju nekih seksualnih radnica.

Lako je reći da bi sav [seksualni rad] trebalo da bude kriminalizovan kao prostitucija. Ipak, velika je stvar pokazati kako se ljudi zateknu u takvim situacijama, da smo svi ljudska bića, prikazati sve dimenzije jednog života. Ne samo onaj deo u kom se bave seksualnim radom. Te žene su majke, neke se bave i drugim stvarima. One su jedan od osnovnih elemenata ovog društva.

JOŠ NA VICE.COM:

Prostitucija na Vol stritu

Intervju sa makroom iz Dubaija koji prodaje seks milijarderima

Seks sa neprijateljem: prostitucija tokom nacističke okupacije Srbije