Ura, pronašli smo još jednu sličnost Srbije sa Trampom

Ako malo napregnemo mozak i proskrolujemo unazad po sopstvenim sivim ćelijama, kroz maglu ćemo se setiti da su se pre tačdauna Aleksandra Vučića odigrali izbori koji su proizveli jednako eruptivnu reakciju među domaćim stanovništvom. Izbor Donalda Trampa za 45. predsednika Sjedinjenih Američkih Država deo Srba je dočekao sa nenormalnim oduševljenjem, iako nikome nije bilo najjasnije kako je pretežno američkomrzački narod promenio ploču. Ali izgleda da nam Tramp daje sve više i više razloga da verujemo da je u neku ruku ipak naš.

Donald Tramp je, obraćajući se javnosti u dvorištu Bele kuće, objavio da se Amerika povlači iz Pariskog sporazuma o smanjenju gasova staklene bašte.

Istupio je. Odgurnuo je svaki štampani dokument o globalnom zagrevanju, efektu staklene bašte i otapanju glečera jednako kulovski kao što je to uradio sa Duškom Markovićem. Uhvatio je mali globus i onda ga je dodao Pensu da mu baci i opiči jedan houmran. A zatim je pokazao šipak Ilonu Masku. I Tridou. I svima.

"Da bi ispunio svoju svetu dužnost zaštite Amerike i njenih građana, SAD će se povući iz pariskog sporazuma o klimi, ali će početi pregovore ili za ponovni ulazak u taj sporazum ili za sporazum pod potpuno novim uslovima", kazao je on.

Kao da Amerika neće biti dovoljno zaštićena zidom i zabranama ulaska određenim nacijama, već mora da te apsolutno boli dupe za čitavu planetu, sve zarad bezbednosti. Ovaj tip kao da je u dosluhu sa jednako radikalnim Miroljubom Petrovićem.

A zašto je Pariski sporazum toliko bitan za planetu? Zato što obavezuje, pardon, do juče je obavezovao, SAD i 187 drugih zemalja da globalne temperature drže „dobrano ispod" nivoa od dva stepena Celzijusovih iznad nivoa preindustrijskog doba i da se trude da rade na njihovom ograničenju. Jer ono, sranje je ako se temperature povećava.

Angela Merkel je ocenila ovaj Trampov potez kao "izuzetno razočaravajući". To je politički koretktan sinonim za potpuno idiotsku odluku. Bivši predsednik SAD Barak Obama rekao je da se povlačenjem iz ovog sporazuma Trampova administracija pridružuje "malom broju država koje odbacuju budućnost". To je politički korektan sinonim za pristupanje geopolitičkim luzerima.

Problem je ako bilo koja zemlja istupi. Da, bio bi baš bezvezan potez ako bi recimo Slovačka rešila da dâ pedalu. Svi bi bili u fazonu "A daj, smarate". Ali nije isti efekat ako iz sporazuma o smanjenju gasova staklene bašte istupi Slovačka i Amerika. Logično, zar ne?

A kakve to veze ima sa nama ,osim što nas ozonske rupe sjebavaju jednako kao i bilo koju drugu državu? Pa, Srbija isto nije deo ove priče. Ne potpuno, ne još uvek.

Srbija je 22. aprila prošle godine potpisala Pariski sporazum, a ratifikovala ga je 13 meseci kasnije, tik pred rok do sredine 2017. godine.

Ali naravno, imamo tonu opravdanja za odlaganje. Skupština nije radila i imali smo izbore i taman je krenulo lepo vreme, a posle nas uhvatile kiše i na tamo, na ovamo, odložismo ratifikaciju.

A evo sada nam i veliki svetski lider sa kojim se deo srpske javnosti identifikovao poručuje da je to sranje. Tramp je iskazao brigu za čovekovu okolinu, ali ističe da ne može podržati sporazum koji kažnjava SAD. Pa možda i mi treba da razmislimo da li kažnjava nas. Jer sve iznad graničnog prelaza Horgoš je potencijalno kažnjivo za Srbiju.

Treba da stanemo i razmislimo, ne treba da žurimo. Da, definitivno ne treba da brzamo s tom odlukom preko leta. A Tramp će se svojski potruditi da nam leto bude baš prijatno.

Ovaj članak je dopunjen podatkom da je Srbija ratifikovala Pariski sporazum 29. maja 2017. godine

Još na VICE.com:

Duboka analiza bolnog snimka na kome Tramp gura crnogorskog premijera

Najbesmislenija euforija u Srbiji zbog izbora Donalda Trampa

Pre svega, Tramp je strašno glup