Zdravlje

Šta se dogodilo kada sam ubrizgala ozon u vaginu

Agencija za hranu i lekove ozon naziva „otrovnim gasom koji nema poznatu korisnu medicinsku primenu“. To ne sprečava ljude da ga prodaju kao lek za sve, od raka, do gljivičnih infekcija.

pisao Theodora Sutcliffe; ilustracije Grace Wilson
24 Jun 2017, 6:25am

Ima još mnogo toga više na ponudi nego što se na prvi pogled vidi u Alhemiji, holističkom, sirovom i veganskom kafeu u Ubudu, epicentru „velnesa" na Baliju. Prepoznaćete ih preko tabli sa obaveštenjima, a tabla Alhemije je piš živi. Tu je tip sa nalepnicom na čelu na kojoj piše „fejk", koji reklamira nešto što se zove „Nenormalno nadareno", gde za samo 4 miliona i 200 hiljada indonežanskih rupija, ili oko 315 dolara (dve minimalne plate na Baliju) možeš da „otvoriš kanal ka direktnoj inspiraciji", kao i „prvi organski veganski bioskop na svetu". Tu je i samoodrživa poljoprivreda, transcendentalna umetnost, ekstatični ples, obredi ukusa u rasponu od duhovnih, preko svetih, do kakaa, „božjeg lečenja svešću i životnog savetovanja", i kurseva pripremanja sirove hrane.

Ali ja ipak nisam došla ovde da oslobodim svoju unutrašnju boginju. Nisam ovde da bih kupila veganske japanke, aparaturu za klistir, ili plastični bubanj koji će mi omogućiti „da uronim u sebe kao stvaraoca nove kosmičke muzike (sic)". Došla sam zbog klinike na spratu, koja nudi zapanjujući spektar usluga. Standarde spa usluge – masaža, masiranje creva, vitaminske injekcije – stoje pored „rada na disanju", „raiki isceliteljskog disanja, „intuitivnog čitanja", „ozonske terapije" i „drugih tretmana" (akupunktura i tretman ušiju voskom). U suštini, ovde sam zato što je jedna moja prijateljica pokazala na spisak usluga u kafeu, baš kada sam ja počela da šizim zbog sirovog čizkejka, i rekla, „'Vaginalni ozon'? Šta je to, jebote"?

Alhemija je od tada odvojila spisak usluga od jelovnika, što je verovatno bio pametan potez. Ceđeni limun sa bazom veganskog kefira je dovoljno gljivičastog ukusa – sa notom ukusa prljavih čarapa i limunove trave – pre nego što pokušaš da shvatiš zašto bi, zaboga, iko ubrizgavao priznati zagađivač u svoje genitalije (ili kad smo već kod toga, u svoj rektum ili uši). Ali ipak, u interesu istraživanja, odolevši šarmu sipanja voska u uši, ubrizgavanja ozona u debelo crevo i intuitivnog čitanja, pošla sam gore da ustanovim šta je vaginalni ozon. Iako je tretman opisan kao „sjajan... za sve vrste problema, od endometrioze do ustobolje", ne mora ništa da ti fali da bi profitirala od toga. Magija ozona može da pomogne čak i zdravoj vagini, uveravali su me.

Gas ozon (O3) ima dugu i komplikovanu istoriju u velnesu. Nikola Tesla je patentirao generator ozona još 1896; tokom Drugog svetskog rata (pre antibiotika), korišćen je kao antiseptik. U radu koji je isprva delovao naučno, za koji se ispostavilo da ga je objavio časopis u Bangaloru po ceni od 250 dolara po primerku, zasnovan na ispitivanjima bez dostupnih i potvrđenih rezultata, tvrdi se da ozon leči „zaražene rane, poremećaje u cirkulaciji, gerijatrijska stanja, pege na koži, virusna oboljenja, reumu/artritis, kancer, sars i sidu".



Ukoliko su vam promakli naslovi u novinama o tome kako su lekari počeli da leče sidu ubrizgavanjem ozona u krv, niste usamljeni u tome – nezavisnim istraživanjem je utvrđeno da to nema nikakvog efekta (rektalno lečenje ozonom takođe je bilo reklamirano u Južnoj Africi.). Kao i neke druge navodne terapije za sidu, ozonsko lečenje raka tipično uključuje vađenje nešto krvi koja se pomeša sa ozonom i ubrizga nazad u krvotok. Alhemija takođe promoviše rektalno unošenje ozona za „hemoroide, prostatu i ginekološke bolesti", da ne pominjem rak i metastaze, i to što na letku klinike piše „metastoze", a na sajtu „metaze".

„Kao i kod svakog šarlatanstva, tvrde da leči sve", rekao mi je profesor Martin Dajer, specijalista za rak na Univerzitetu u Lesteru u UK, dan nakon moje posete Alhemiji. „Ozon je jedan od najmoćnijih oksidirajućih agenasa poznatih čoveku, i još otkako je otkriven, ljudi pokušavaju da eksploatišu njegov veoma moćan antioksidantski efekat. Ali to nikada nije ni do čega dovelo".

U suštini, ozon je, baš kao i hidrogen peroksid, dobar za uništavanje gamadi spolja. A Dajer kaže da ako ga ubrizgaš u dovoljno velikoj koncentraciji da ubiješ gamad unutra, takođe ćeš ubiti i pacijenta. „To je toksičan molekul – to se često previđa", kaže Dajer.

Razmišljate o tome da ga ubrizgate u krv? „Hemoglobin bi počeo da oksidira u crvenim krvnim zrncima, koja ne bi mogla da prenose kiseonik, što uopšte ne bi bilo dobro".

Za one koji su očajni, ozon nije predmet sprdnje. Introvenozna terapija ozonom je uzrok fatalnog embolizma. Četiri od sedam smrtno obolelih pacijenata od raka u Pertu, u Australiji, je umrlo od kombinovanog lečenja koje je uključivalo i ozon (preostalo troje je umrlo od svog stanja). I spisku tu nije kraj. Agencija za hranu i lekove SAD ozon bez pardona opisuje kao „toksičan gas bez poznate korisne primene u medicini".

Zar ubrizgavanje gasa u vaginu nije prilično rizično?

U isti mah mi je drago ali i sam i pomalo nervozna zbog toga što sam obavila ovaj intervju nakon postupka. Ušla sam u čekaonicu koja izgleda kao studio za jogu, sa asurama na podu, poluotvorenim zidovima iza kojih viri palma, malim stolom recepcije, i impresivnom količinom poja ptica za oblast čija pirinčana polja ubrzano zamenjuju vile.

Moja terapeutkinja, licencirana medicinska sestra koja jutrima radi u bolnici, a popodne i nedeljom ovde, vodi me u malu, blago sumornu sobu u kojoj se nalazi krevet koji liči na bolnički, sa oljuštenim plafonom i sivom kutijom na zidu, prikačenom na veliki, plavi cilindar zastrašujećeg izgleda. Ovde, u sivoj kutiji sa plastificiranim uputstvom o dozama koje je prikačno pored njega, događa se magija.

Traži od mene da skinem donji veš i obmotam crveni, mekani peškir oko struka. Doživela sam olakšanje kada sam videla da je cevčica koju je izvadila i dalje u plastičnom fabričkom pakovanju.

„Pošto ti je prvi put, daću ti 20 minuta", kaže ona.

„Oh", rekla sam, brzo se povlačeći – „Zar ubrizgavanje gasa u vaginu nije prilično rizično? Mislim da će pet minuta biti sasvim dovoljno".

Nije htela ni da čuje. Ako mi postane nelagodno, neka joj samo kažem.

Ode peškir. Razdvojila mi je usmine i ubacila cevčicu. Čulo se brujanje kada je uključila mašinu, i u vazduhu je počeo da se oseća onaj karakterističan miris ozona, miris oluje. Pokušavam da ne razmišljam o tome kolike su mi šanse da preživim ako džinovski cilindar eksplodira.

Protok je ohrabrujuće blag. Nema simfonije vaginalnih prdeža. Nema onespokojavajućeg golicanja. Nema neprijatne nadutosti. Terapeutkinja mi na kraju pokazuje malu količinu štroke koja se nakupila u cevi: uklanjanje „sluzi" je navodno dodatna blagodet terapije vagine ozonom, naročito pre ili posle menstruacije.

Otprilike 25 dolara siromašnija, zajašila sam svoj skuter, pitajući se da li je prvobitno peckanje tamo dole psihosomatsko, ili znak infekcije koju je izazvao ozon. Ali ponajviše se pitam kako klijentela toliko opsednuta prirodnim, organskim i duhovnim može da se podvrgava nečemu toliko neprirodnom što potiče od nečega za šta je jasno da je mašina.

Još na VICE.com:

Pomirite se s tim: vaša vagina stari

Šta se desi kad ti rođena vagina ne da seks

Dragi Bravo…Koja smo sve pitanja postavljali