Feminizam

Kako izgleda dijalog u Skupštini bez muškaraca

"Mi imamo politički nezrele političare u Srbiji".

pisao Jovana Šesterikov; fotografije Dejana Batalović
30 Oktobar 2018, 10:54am

S leva na desno: Marija Janjušević, Gordana Čomić, Nataša Mihailović i Stefana Miladinović.

Predugo su žene u srpskoj politici bile posmatrači, one koje ustupaju mandate svojim kolegama. Međutim od 2012. godine ova slika se menja. Nakon što su im kvote obezbedile da moraju da čine trećinu plenuma žene su napravile korak dalje, i prvi put u istoriji pаrlаmentаrizmа Srbije odlukom svih nаrodnih poslаnicа od 14. februаrа 2013. pokrenule su Žensku parlamentarnu mrežu. Moje sagovornice je nazivaju jedinom oazom u Skupštini u kojoj postoji dijalog neuprljan potrebom poslanika da od svega naprave cirkus.

O načinima na koji menjaju Skupštinu i odnos prema ženama u politici od saziva do saziva, o tome da li je moguće razgovarati civilizovano i bez uvreda razgovarala sam sa četiri predstavnice Mreže - Gordanom Čomić (Demokratska stranka) i Stefanom Miladinović (SPS), koje su učestvovale u osnivanju Mreže i dve "početnice" - Marijom Janjušević (Dveri) i Natašom Mihailović (SDPS).

Razgovor u skupštinskom bifeu često je iz ozbiljnog prelazio u neformalni, a četiri žene u više navrata su se složile da se ne slažu.

Srele smo se uoči 6. Nacionalne konferencije ŽPM koja je održana sredinom oktobra u Beogradu u saradnji sa Misijom OEBS i UNDP u Srbiji.

Osnovni ciljevi Ženske parlamentarne mreže su donošenje novih zakona i politika i nadzor sprovođenja aktuelnih zakonskih rešenja, posebno u oblasti zdravlja žena i porodice, suzbijanje nasilja nad ženama, kao i suzbijanje nasilja u porodici, ekonomsko osnaživanje žena i obrazovanje žena, kažu mi sagovornice

- Šesta po redu, nacionalna konferencija ŽPM okupila je predstavnice zakonodavnih tela svih lokalnih samouprava. Svake godine raspravljamo o aktuelnim društvenim temama i konkretnim koracima koje bi trebalo da preduzmemo u cilju efikasne implementacije zakona, kao i uvođenja dobrih praksi na lokalni nivo - kaže Stefana Miladinović poslanica SPS-a i dodaje da je na konferenciji je bilo preko 400 predstavnica lokalnih samouprava.

- Sledeći politike koje menjaju društvo i učestvujući u procesima odlučivanjima u državi, za ovogodišnju konferenciju kandidovale samo nove i aktuelne društvene teme - razgovarale o digitalizaciji, implementaciji Digitalne Agende, o klimatskim promenama, kao i novim perspektivama na tržištu rada.

Mrežom je u trenutku našeg razgovora presedavala Marija Janjušević iz Dveri, a poslanice se na ovom mestu smenjuju na tri meseca. Lider Marijine stranke, Boško Obradović, kao i njene stranačke kolege, poznati su po umivenoj diskirminaciji žena i u više navrata optuženi su za napad na žene - i prvo pitanje se samo od sebe nameće: kako je biti jedina žena u poslaničkom klubi stranke koja važi za partiju u kojoj se žene ne smatraju jednakim?

1533029306763-IMG_1733

- To jedna od mnogih predrasuda prema Dverima, i nikada ne propuštam priliku da istaknem da su žene u Dverima veoma poštovane - kaže na samom početku razgovora Marija. “Nama jeste na prvom mestu ta porodična žena uloga žene, i uloga žene kao majke, ali ne stavljamo u drugi plan i njene druge potrebe, kao što su razvoj karijere i nje kao ličnosti. Moje koleginice iz Dveri i ja ulažemo mnogo truda u to da pokažemo da poštujemo ženska prava, ali nam nije blizak radikalni feminizam - kaže ona.

Gordana Čomić iz Demokratske stranke je među osnivačima Ženske parlamentarne mreže i na pitanje zašto je Mreža važna odgovara:

- To je jedan od retkih neformalnih organa u kojem postoji međupartijski dijalog. Gde postoji svest o tome da političari služe da se bave temama nezavisno od toga ko za koga glasa, tako što ćemo razumeti da ženi koja glasa za SNS, ako je muž tuče, svejedno je da li je on član SNS, demokrata ili Dveri. Da ženi koja ne može da dođe do bolnice, potpuno je svejedno da li je direktor žut ili je plav, i da ženi koju maltretiraju pri zapošljavanju ili tokom karijere, koju omalovažavaju i diskriminišu potpuno je svejedno kojeg političkog opredeljenja je onaj koji to radi. O tome se ovde radi - kaže Gordana.

Žene iz Mreže ističu zajednički rad na amandmanima i predlozima zakona, a ono što ih u velikoj meri izdvaja je, kako kažu, "neodustajanje od kreiranja jedne normalne atmosfere koja u Skupštini Srbije ne postoji."

1533029375806-IMG_1605
Marija Janjušević

- Mi bismo volele da vidimo muškarce, da se skupe u nekoj prostoriji pa da se dogovore o minimumu zajedničkih interesa za sve ljude uz Srbiji nezavisno od toga kojoj političkoj stranci pripadaju ili kakvu percepciju imaju o sopstvenim biračima. Nažalost, mi imamo politički nezrele političare u Srbiji i dokaz je što Ženska parlamentarna mreža postoji, a muška ne postoji. Ovde svi dođu da se slikaju i da onom drugom kažu "Kaži firanga... Mama ti ciganka". To je forma muškog dijaloga u Skupštini. Ovde ljudi ne razumeju šta je dijalog, osim u ovim malim oazama i baš zato je važno preživeti i uspone i padove u radu Mreže. Jer nemate u Srbiji ništa drugo gde ljudi svojom voljom učestvuju u menjanju tkiva u društvu - kaže Gordana i dodaje:

- Ko god vam kaže da je to feminizam, nema pojma šta je feminizam. Ko god je za ljudska prava i slobode i jednakost, taj je feminista. Volja da se u muškim ili ženskim krugovima mi omalovažavamo kao feministkinje kod mene nailazi na ushićenje, jer onda znam da prekoputa sebe imam potpunog pojmaroša koji ne zna ni čemu služi politika ni kakav je položaj žena u društvu.

Ženska parlamentarna mreža je jedno od retkih mesta gde nema verbalnog nasilja, gde žene koje različito misle sede oko istog stola i slušaju se i čuju. Imaju različite stavove, različite vrednosti, ali razumeju da je dijalog proces u kom sediš oko stola sa ljudima koje inače ne podnosiš i sa njima nikada ne bi seo za sto. To je najveće postignuće Mreže.

Nataša Mihailović iz SDPS-a se slaže sa Gordanom i ističe da je sve to što je njena koleginica navela i snaga mreže.

- Mi smo zapravo u poziciji da budemo primer - ističe Nataša.

Stefana, kao i Gordana u Mreži je od njenog starta, nadovezujući se na zaključke dve koleginice dodaje:

- Ja sam ponosna što sam zajedno sa Gordanom i Marijom Obradović učestvovala još 2012. u osnivanju Ženske parlamentarne mreže. I znaš šta je super, što dobro funkcionišemo. Sedneš s nekim i razgovaraš bez obzira na različitosti, čak i na lične nesuglasice, sve se to savlada tokom saradnje.

1533029435427-IMG_1595

Na pitanje kakve su bile reakcije te 2012. odgovara:

- Nismo ni mi znale šta osnivamo. Od inicijative da se sastanemo i da razgovaramo, preko različitih susreta tokom cele godine, rezultat svega toga je bila zapravo Ženska parlamentarna mreža.

Gordana se nadovezuje:

- Ono što jako posebno kada je reč o Ženskoj parlamentarnoj mreži je to što nas niko nije nas skupio prvi put. Same smo se skupile, a potom našle i ko će da nas finansira i ko će da nas obučava, ko hoće da pomogne publikacije i lokalne mreže. Ali sam početak je bio da smo mi same sele u jednu sličnu prostoriju kao što je ova da odlučimo "OK imamo kvote, hoćemo li da ostavimo samo to ili da napravimo nešto od toga".

- U broju je bio to veliki iskorak. U odnosu na dvadeset jednu ženu koja je bila prethodnom sazivu, te 2012. nas je zahvaljujući zakonskim kvotama bilo 84 - dodaje Stefana.

A kako su kolege reagovale na ujedinjavanje žena u Parlamentu?

- Znaš zašto smo 2012. prošle? Jer smo prošle ispod radara - kaže mi Gordana. - Standardno, kada žene imaju nekakvu akciju, niko to ne shvata ozbiljno. Svaka žena koja misli da je neko - zbog njenog znanja, nespornog rada truda i svega o čemu brine - primećuje, moram da kažem da tako nešto ne postoji. Ni ovde u Skupštini, ni nigde drugde. I zato je to ogroman prostor koji možeš da iskoristiš za dobre stvari. I to smo učinile.

Godinu dana kasnije bili su zaprepašćeni kada smo zajedno podnele amandman o rodnom budžetiranju i programskom budžetu i kada smo ga sve branile zajedničkim jezikom. I onda vidiš da oni ne znaju šta treba da rade, pa i oni glasaju. Falilo nam je deset glasova da amandman prođe. I onda se muškarci pitaju "šta desilo?". Pa radile žene, eto to se desilo.

Mreža opstaje već četvrti saziv, a Marija ističe da je to poseban izazov jer je između 2012. i 2018. trebalo da prođu samo dva skupštinska saziva.

- Ovaj saziv je značajno različit, i stvarno mislim da je obaveza svih nas i onih koje tu od samog starta i nas koje smo tek stigle da radimo na jačanju Mreže.

1533029454186-IMG_1600
Gordana Čomić

A da li ih muškarci koče? Gordana Čomić kaže da nemaju čime.

- Postojao je taj prvobitni šok, Goca je već pomenula situaciju koja jeste izazvala izvesne potrese u različitim poslaničkim grupama. Ali mi smo već sledeće godine imale amandmane. Oni nisu prošli, ali već naredne, 2015. jesu - kaže Stefana.

Gordana ističe da je Zakon o sprečavanju nasilja u porodici defakto isprovocirala Ženska parlamentarna mreža. I sve četiri žene su ponosne na to što su napravile prve korake u regionalnoj saradnji poslanica.

- Mi smo te 2015. podnele inicijativu o regionalnoj saradnji i saradnji žena u parlamentima Istočne Evrope. Prva regionalna konferencija je održana u Beogradu, nakon toga u Albaniji, ove godine u Bosni i Hercegovini. Baš je Goca bila na toj regionalnoj konferenciji. Dobro je kada smo poslužile kao dobar primer. To nam daje dodatnu snagu i dodatnu odgovornost, ali i motivaciju da i dalje radimo na regionalnoj saradnji. Od ključne važnosti da jedna drugu podržimo, osnažimo i da radimo na zajedničkim projektima. Problemi su nam isti širom regiona. Možda su nam načini borbe drugačiji, ali problemi su isti - kaže Nataša.

Marija ističe da je mnogo toga urađeno, ali da postoji "strašno veliki prostor za napredak", a Nataša se nadovezuje:

- Važno je istaći da kada govorimo o broju žena u Parlamentu mi smo tu napravili ozbiljan pomak i u odnosu na region i na Evropu.

I upravo u ovom momentu u razgovoru nailazimo na prva glasna neslaganja. Na moje pitanje Nataši, da li je to ipak samo broj na papiru, odnosno da li se zadržalo samo na broju Nataša odgovara: "Tako je".

1533029488004-IMG_1689

- Važno je istaći da kada govorimo o broju žena u Parlamentu mi smo tu napravili ozbiljan pomak i u odnosu na region i na Evropu.

A Marija, ona se ne slaže. - Ja nemam takav osećaj.

Upada i Stefana, i kaže:

- Ako se pogleda statistika, a statistika je neumoljiva - žene se češće javljaju u pojedinostima, one prednjače u broju podnetih amandmana. I pogledaš članove odbora i stalnih delegacija - tamo gde se očekuje veći rad, i tu mislim na ozbiljan rad i posvećenost - uvek je na takvim mestima veći broj žena.

Nataša se nadovezuje na Stefaninu konstataciju i kaže:

- Da nas slušaju imali bismo više žena na važnim funkcijama. Da, mi imamo veći broj žena od evropskog proseka zastupljenost u Parlamentu, ali kad govorimo o ženama na izvršnim funkcijama tu smo na samom dnu. Verujem da kada bi smo imale veću podršku, imali bismo i više žena gradonačelnica, predsednica opština, javnih preduzeća - kaže Nataša.

I Gordana je na njenoj stani.

- Kada se postavi pitanje šta čini taj broj, onda je uvek obaveza da se postavi pitanje šta učinili muškaraci u politici. I nisu se nešto pokazali, nisu imali neki rezultati. Da li žene ozbiljno shvataju u društvu? Odgovor je ne. Svaki put kad im odgovara povlače stereotipe poput onog gde nam je mesto. Dokaz je recimo kompanija za rađanje, koja je odvratna.

Takođe, dodaje Gordana, dokaz je i ti što u sektorima kao što su vojska, policija, spoljna, politika, finansije - odnosno sektorima koji se smatraju ozbiljnim - žene teže napreduju nego u sektorima u kojima nema ni para ni moći. "Naći ćeš ih u obrazovanju, naći ćeš ih u većini u evropskim integracijama, u medicini, u pravosuđu ih je takođe sve više jer ono prestaje da bude i mesto moći i mesto novca".

1533029511458-IMG_1603
Nataša Mihailović

- Dobra vest kada je reč o ženama u politici u Srbiji je da one znaju da može da ih omalovažava samo onaj kome to ne dozvole. Loša vest je da one to dozvoljavaju predsednicima stranaka, ali to je faza koju dele sa muškarcima u strankama jer i oni takođe dozvoljavaju da budu omalovažavanje od strane nekoga samo zato što je predsednika nečega. To je malo bolesno - kaže Gordana Čomić. - Meni je veoma jednostavno da bilo kom trenutku predsedniku stranke kažem dosta otvoreno šta imam, a o predsednicima drugih stranka i da ne govorim. Jer nismo oni ja tu jedno zbog drugog, već zbog naraštaja koji će doći. Razlika je što on nema taj osećaj, a ja imam. Prema tome ja sam u prednosti. Ko zna više i bolje dužan je da uči druge.

Na pitanje kako rešavaju nesuglasice u Mreži odgovaraju:

- Nema nametanja stavova ako nema koncenzusa - ističe Marija, a Nataša dodaje da su kompromis, razumevanje i međusobno uvažavanje osnov da i veruje da bi bilo mnogo bolje kada bi toga više bilo u Skupštini generalno.

- Ja ne znam kako bi naše kolege reagovale kada bi imali priliku da prisustvuju našim sastancima - kaže Stefana, a Gordana joj odgovara:

1533029647819-IMG_1721

- Ukoliko su u manjini, ako ih je manje od 30 odsto bili bi manji od makovog zrna, ako je pola-pola onda bi tražiti lidersku poziciju, ako ih je više od pola onda bi se vratiti u okvir omalovažavanja.

Upitani koji su dalji planovi Nataša ističe da će Mreža opstati sve dok god žene budu bile svesne toga da u nije važno ko je iz koje političke stranke i ko za koga glasa i dok god da Mrežu sačuvaju od tog partijskog političkog uticaja i političarenja i politikanstva.

A kako uspevaju da se izbore sa tim?

- Evo ja ću kao poslanik opozicije da zaista odam priznanje pre svega poslanicama iz vlasti. Svesna sam da na one imaju većinu, ja sam trenutno koordinator ali ukoliko žene iz većine ne dođu na sastanke koje ja sazovem kime ili čime će ja da koordiniram. Ovde postoji jedna konstantno dobra volja da se prihvati i nešto drugačije. Ta volja je obostrana ako ćemo da se delimo na režim i opoziciju. U trenutku kada sam ja preuzimala koordinaciju, žena koja ima najveći uticaj u poslaničkoj u grupi SNS je svojom reakcijom, korektnim dopisom, dala signal da me prihvataju - kaže Marija.

Stefana dodaje da je sistem rotacije presedanja odličan, kao i sve što su usputno uvodile kao rezultat prakse.

- Svaka od nas prepoznaje političke procese i dugo smo u politici i znamo gde je granica do koje možemo da idemo, kada treba da se zaustavimo. Znamo gde možemo da pronađemo kompromis, u kom momentu popuštamo. Mi moramo da vodimo računa i o interesima naših stranka i na kraju krajeva svako od nas ima i lično mišljenje ili mišljenje koleginice iz poslaničkih klubova i uvek mora da se nađe ravnoteža i to nije nimalo jednostavno - kaže Stefana.

1533029740118-IMG_1614
Stefana Miladinović

Na pitanje koji su planovi posle konferencije Marija kaže da se fokusiraju na predlog Zakona o rodnoj ravnopravnosti, a Stefana dodaje:

- I bužet. Imamo dosta posla.

Nataša ističe da je važan rad na osnaženju žena u politici.

- Da onda kada se završe izbori i neki šef tamo dođe i kaže "Srce ti ćeš sad da se provučeš da bi Pera ušao", odgovor bude "E pa neću da se povučem" - kaže Nataša.

Marija se ubacije konstatacijom da svaki mudar šef zna da treba da zadrži ženu u timu.

- Pa da, da rinta za njega. Izem ti mudrost - dobacuje Gordana.

I dok lagano završavamo sa formalnim delom razgovora, zaključak se sam od sebe nameće – Parlament ne mora da bude leglo uvreda i verbalnog nasilja. I ove žene, koje se slažu da se ne slažu po mnogim pitanjima, odličan su primer za to.