Najgora di džej imena svih vremena

Ovaj tekst je prvobitno objavljen na Thump

Činjenica: planeta Zemlja je prezasićena di džejevima. Toliko ih baza raznim aerodromima da ekosistem više ne može da izdrži. Naučnici kažu da se u ozonskom omotaču javlja rupa u obliku slušalica. Očuh ti sledeće nedelje vrti u Trezoru, deda-ujak u Boiler Room, a nećaka od zaove šefovog ortaka devojke u Dimensions. Preti nam globalni DJ kolaps.

Na ovako konkurentnom tržištu, neophodno je naći ono što jednog di džeja čini posebnim. Naravno, svi bismo voleli da se izdvajamo talentom, posvećenošću, upornošću, ali svi znamo da to nema veze sa uspehom. Bitno je smisliti pravo ime. Kvalitetno ime. Da lepo klizi sa jezika, i još lepše čuči na gomili flajera.

Sledećih deset di džejeva je izabralo nešto sasvim drugačije. Ovaj spisak nema nikakve veze sa kvalitetom njihovog di-džejisanja. Možda je neko od njih novi Džeremi Andergraund ili Pola Templ ili Di Džej Boun, ali to svet nikad neće saznati jer su izabrali tako užasna imena da će ostati zauvek anonimni. Sledi deset najgorih imena u istoriji di džej zanata.

TWAT iz imena DJ TWAT je skraćenica koja znači There Was a Time, što zvuči još gore nego da znači ono što čovek vikne kad nabije palac u nogu od stola. Ili nagazi detetovu Lego kockicu. Ili nešto treće domaćinski prepoznatljivo.

Sećate li se onih daaana, onih staaarih dobrih dana naše mladosti, kada se u javnosti i dalje koristila reč „mindža“? Bilo je to srećno doba, slobodno doba, prijatno doba. Nismo ni znali šta nam se sprema, ko je mogao da pretpostavi da će reč „mindža“ nestati iz upotrebe. Trošili smo je nesputano i neodgovorno, a onda je jednog dana više prosto nije bilo. Jednog dana duboko zarivena u podsvest nacije, sledećeg dana nigde je nema. Samo još jedan čovek danas ima hrabrosti da podigne barjak nekad popularne mindže, čuveni Di Džej Mindžoglavac. Zvuči kao ime turneje koja je okončala karijeru ocvalog stendap komičara.

Ovaj nemački eurodans kolektiv doneo nam je nezaboravne stvari kao što su Axel F (Crazy Frog), Rhythm Is a Dancer 2003, zatim, ovaj, ništa više. Takođe su izabrali jedno od najodvratnijih mogućih imena. Nešto neopisivo gadno karakteriše ime Bass Bumpers, stoga mi je očigledno teško da to tačno opišem. Nekako je kao kad vidiš ostatke neuspešne kajgane prosute u sudoperu. Još liči i na Basshunter, ali samo kontrastom podseća kolika je to čista desetka od imena.

Život je sam po sebi dosadan, nema razloga podsećati nas na to. „Gaće i čarape“ je upravo zato krš od imena. Nije ni uvredljivo ni bahato kao neka druga od ovde navedenih imena, ali čovek se prosto zapita kakvi li su to uopšte muzičari koji sebe tako nazovu. Ako se uzme da je jedan od osnovnih ciljeva svake umetnosti da konzumenta odvoji od muka svakodnevnog života, posebno je neshvatljiv izbor tog imena. Ako se ne prihvata ta kulturološka teorija eskapizma, opet je debilno ime.

Kul braća Vili su Bendži i Majls Pleting-Estejt, dvadesetčetvorogodišnji blizanci koji vole frogurt i žive od fonda koji su im zaveštali bogati roditelji. Kul braća Vili su Tristam i Arči Sumak-Dresing, dvadesetčetvorogodišnji blizanci koji vole salate i žive od fonda koji su im zaveštali bogati roditelji.

Ja sam iz kraja u kom se samoglasnici baš jako otežu, bude kao da zevaš. Takođe sam odrastao sa četiri brata i sa devojkom po prvi put razmenio par reči negde oko dvadeset i druge. Možda mi se zato malo gadi reč „pica“. Obično se čuje onako prigušeno, leksički element koji se javlja samo po svlačionicama osnovnih škola. Ima prizvuk misterioznog i nepoznatog. Znali smo otprilike šta je, mislili smo da znamo i čemu služi, neki su pričali da su je jednom prilikom u ženskom WC-u čak i videli. Ipak, taj prepubertetski nedefinisani nemir i danas mi se javlja kad vidim ime DJ Fanny na internetu, vraća me u mislima tom dečački nevinom izgubljenom raju iz kog se posle palo u duboku perverziju.

Chinese Man je ime francuske elektrosving grupe. Niko od njih nije kineskog porekla.

Znate šta je baš jako smešno? Ono kao da se iskidaš od smeha? Da pukneš, da od tebe ostane samo barica mokraće? Pedofilija*. Ništa smešnije od seksualnog nasilja nad decom, jel’ tako? Da ja hoću da budem di džej, definitivno bih se nazvao po glem rokeru osramoćenom zbog pedofilije. Ono, iz zajebancije. Šala, šega. E tako bih ja. Jebeš posledice. Šta ima veze ako me se odreknu prijatelji i porodica, šta ima veze ako budem imao probleme kod prelaska granice. Bitan je humor i ništa više.

Ako postoji išta smešnije od pedofilije, onda je to nacizam. Možda Firer na Naduvavanje samo želi da kaže da je duhovitost najbolje oružje protiv fašista, ali nešto sumnjam. Ovaj di džej iz Brajtona izabrao je ime po liku iz stonerskog crtaća Aqua Teen Hunger Force, koga gledaju samo odrasli ljudi koji po ceo dan pričaju o raznim sortama marihuane. Takođe nastupa sa odraslom osobom koja sebe zove ShittyFISHhead, šta više reći. ShittyFISHhead se nije plasirao u mojih top ten, ali bio je blizu.

Izađeš u grad u utorak uveče, nepoznato ti je mesto, nisi ranije svraćao. Ne služe Jelen. Ne puštaju fudbal. Imaju vajfaj, ali treba mečku da rodiš da bi ti dali lozinku. Sve miriše na belilo i antikvitete, na buđ i trulež. Nečiji pas u uglu balavi po svemu i svakome. Sedneš, počneš da cevčiš svoje mlako i kiselkasto pivo. Vidiš da se nešto dešava. Nekakav kviz se održava. Prijavite se i ti i ortak. Ozbiljno odigrate, profesionalno. Ozbiljnije nego što bi trebalo. Pobeda je na domak ruke, sve si uvereniji što se više nalivaš. Evo, stižu rezultati, spremaš se za skromno šepurenje i primanje trofeja. Srce ti lupa. Proleću imena timova. Sad će i vaše, samo što nije. „I pobednik jeee…“ tenzija raste, ne možeš više da izdržiš „ …tiiim… Armand van Kurčinaa!“

Tvoj tim se ne zove tako. Njihovi navijači kliču. Urlaju. U ekstazi su. Armand se nešto gubi, budala. Ti u besu šutneš sto, nek’ ide sve u pizdu materinu. Izjuriš na ulicu, suze ti se stapaju sa kišom. Jebeš ga, kažeš sebi. Jebeš sve ovo. Jebeš i Armanda i Kurčinu i di džejisanje i sve u tri pizde lepe materine.

*Ovo je naravno šala.
**Ovo je naravno takođe šala.