Quantcast
seks

Ja sam trudna devica od 29 godina

„Na ovaj način pokazujem srednji prst ljudima koji su mi rekli da ne mogu to da uradim zato što još nisam udata.“

Sarah Berman

Sarah Berman

Fotografija: Pixabay

Ako su nas tinejdžerski filmovi (ili filmovi Stiva Karela) ičemu naučili o nevinosti, to je da tu etiketu prati mnogo prtljaga. Od devica određenih godina očekujemo budu obuzete sramotom i zebnjom – ne žele da saznamo za njihovu mračnu tajnu, a ipak tako očajnički žele da prekinu sušu.

Što se tiče dvadesetdevetogodišnjih devica, Loreni etiketa „device“ izgleda ne pada toliko teško. Nije da baš urla o tome sa krovova, ali takođe ni ne žuri da se s nekim kresne. Šta više, ideja da čitav život proživi bez seksa njoj je prilično kul. To delom proističe iz činjenice da je odrasla sa poremećajem žlezda koji utiče na proizvodnju hormona u organizmu, ali tu takođe postoji i elemenat toga da joj se najiskrenije baš jebe za sve to.

U duboko religioznoj zajednici u Manitobi, ovakav stav je naterao Loren da potraži donatora sperme i na kraju postane samohrana majka – suprotno savetima lekara i prijatelja. To je za Loren bio izlaz sa tržišta dejtinga, za koje ona kaže da aplikacije omogućuju tipovima da se ponašaju kao govna.

„Ljudi govore užasne stvari“, kaže ona za VICE. „Sećam se, kada sam otvorila profil za onlajn dejting, prvi komentar koji sam dobila je bio, ’Da li hoćeš da dođeš da mi sedneš na lice“. Kao prvo, da li se iko zaista loži na to? A kao drugo, ne, hvala. Takvi ljudi me odbijaju“.

VICE se sastao sa Loren da razgovaramo o čežnjivim direktnim porukama, hormonima za trudnoću i veoma specifičnom strahu od propuštanja koji ide uz odricanje od seksualnog života (Da se zna, termin za porođaj joj je u junu, i trenutno traži inspiraciju za ime deteta u Igri prestola.).



VICE: Da li se sećaš da si se kao dete mislila da si drugačija od ostalih?
Loren: Od početka sam znala da sam drugačija. Rođena sam sa hipopituitarizmom, što znači da mi hipofiza nije odgovarajuće razvijena. Ne šalje potrebne hormonalne poruke drugim žlezdama u telu, kao što su nadbubrežna žlezda, ili polne žlezde. Zbog toga moram da uzimam hormone, da bih uspostavila ravnotežu. Držim to pod kontrolom već 29 godina, tako da to više nije u pitanju. Ali naravno da mi je bilo drugačije, zato što sam uzimala lekove za tiroidnu žlezdu i svakodnevno primala injekcije hormona.

Zbog štitne žlezde sam u pubertet ušla veoma kasno. Ne bih ni prošla kroz sve to bez višeg nivoa estrogena. Počela sam sa svim tim samo zbog toga što su me ismevali zbog toga što sam ravna kao daska, dok su svim ostalim devojčicama do tada već počele da rastu grudi, i sve ostalo. To je stvarno bilo bez veze, zato što me je prinudilo da radim nešto na šta nisam obavezno bila spremna.

Da li ti je bilo teško zbog toga što nisi prolazila kroz pubertet kao sve tvoje drugarice? Da li su deca bila okrutna zbog toga?
Mislim da mi je bilo najgore u starijim razredima osnovne škole. Začikavali su me zbog toga što nemam grudi, i zbog zuba na razdeljak. Klinci su se kačili na sve što je drugačije. Zbog tog začikavanja sam i dan-danas anksiozna u društvu. Život je počeo da mi se popravlja kada sam počela da izgledam kao i svi ostali. Iz osnovne škole u kojoj je bilo samo 100 đaka sam prešla u srednju u kojoj ih je bilo 1500, od kojih više od 500 na mojoj godini. Bilo je lako sakriti se i utopiti se u različitu grupu.

Najteže mi je verovatno bilo da zatrudnim. Isprva je moj endokrinolog rekao da se to neće dogoditi, da će mi biti potrebna donatorka jajne ćelije, i da ću morati da potrošim desetine hiljada dolara na veštačku oplodnju. Osetila sam se zaista uskraćenom. Ali svejedno me je uputio na jednu kliniku za plodnost. Čitavih godinu dana sam provela na listi čekanja, misleći da se to nikada neće dogoditi, a onda se na jednom petominutnom sastanku sa stručnjakom za plodnost sve to promenilo.

Prilično sam začuđena tvojim odsustvom straha da nešto propuštaš kada je u pitanju seks. Da li ikada imaš osećaj da nešto propuštaš?
Otkako sam zatrudnela, par puta sam pomislila da bi možda bilo lepo imati nekoga za to – otići i imati seks... ponekad, iz radoznalosti, pomislim da bi možda trebalo da se nasumično smuvam s nekim, ali takve misli mi brzo izađu iz glave – shvatim da se ne ponašam svojstveno sebi.

Kada bi postupala po tim retkim osećanjima, kao bi izgledalo tvoje idealno muvanje? Večera? Gledanje nečega na Netfliksu i kuliranje?
Najbolja moguća situacija bi bila s nekim koga poznajem duže vremena. Bez večere, ili nečega takvog. Strogo bi me zanimalo samo to o čemu se radi kada je u pitanju taj seks. Mislim da bih se uplašila kada bi pre toga sledio veliki uvod. Ja sam prilično anksiozna osoba, i kada bi trebalo da izađem na večeru s nekim, ili bih se potrudila da nađem razlog zašto mi se ta osoba ne dopada, ili bih pokušala sebe da odgovorim od toga.

Kažeš da ti zabavljanje deluje besmisleno. Možeš li da mi ispričaš nešto više o tome?
Ne znam. Tu i tamo sam pokušala da se zabavljam s nekim. Imala sam dečka u drugom srednje, držali smo se za ruke, i takve stvari. Saglasili smo se oko toga da nam ne ide. I dalje smo prijatelji, nikada nije bilo ničega negativnog između nas. Nisam imala negativne misli prema ljudima sa kojima sam izlazila, ali to jednostavno nije bilo za mene. Isprobala sam i sajtove za dejting. Jednostavno mi nije delovalo vredno toga. Poslednji put sam izašla s nekim negde oko prošlog Božića. Sećam se da je jedna prijateljica pokušala da me smuva sa svojim bratom. Ovih dana, jednostavno radim ono što mi se radi, sama. Lakše je kada ne moraš da brineš o nekome drugom.

Da li uopšte voliš da se ljubiš?
Ljubila sam se, i bivalo mi je veoma nelagodno. Ne želim to ponovo da preživljavam.

Da li je mastubiranje deo tvog života?
Pokušala sam, i nije mi se baš dopalo. Nisam to više radila.

Šta misle tvoji prijatelji? Da li mnogo ljudi zna?
U grupi prijatelja sa kojima sam odrasla to nije ništa strašno, što je na neki način lepo, zato što nisam osećala pritisak da radim nešto što mi se ne radi. Ovih dana, više razgovaramo o njihovom seksualnom životu nego o mom. Nije da me ne podržavaju. Ali ako ja ne govorim o tome, oni ne nameću tu temu.

Teško je reći ko zna. Živim u relativno maloj religioznoj zajednici, veoma protestantskoj. U poslednje vreme je grad malo napredniji, ali do pre par godina je baš bio zatucan. Tako da se tamo o tome ne govori otvoreno. Ljudi znaju da sam sama i da ću roditi dete. Ali ne znaju obavezno da sam pritom i devica.

Da li iz verskih razloga želiš da postaneš majka?
Šalila sam se na tu temu, ali u suštini, na taj način mogu da pokažem srednji prst ljudima koji su mi rekli da ne mogu to da uradim, zato što još nisam udata. Razlozi su sasvim suprotni od verskih. Ako mi kažeš da ne mogu to da uradim, ja ću svejedno to da uradim.

Misliš li da postoje žene koje nisu device, a koje bi mogle nešto da nauče iz tvoje situacije?
Mislim da pre svega treba poznavati sebe. Što bolje poznaješ sebe, više ćeš biti u miru sa izborima koje praviš. Znam šta mi prija, znam šta želim. Mislim da ljudi uvek govore da treba odvojiti vremena da zavoliš sebe. To zvuči kao prokleti kliše, ali to je najbolja stvar koju možeš da učiniš. Kada jednom znaš šta želiš, koga je briga šta drugi misle?

Misliš li da ćeš se ikada predomisliti? Možda ćeš se u 35. godini jednog dana probuditi i rešiti da pokušaš?
Mislim da bi to bilo užasno. Čak i kada samo zamišljam da imam trideset i nešto i govorim nekome da sam devica u tim godinama, to mi izgleda kao neka stara epizoda Sajnfelda. Isuviše je neprijatno. U nekom trenutku, ako budem želela s nekim da se smuvam, jednostavno ću preskočiti da pomenem da sam nevina... možda ću se za deset godina pokajati. Ko to zna?

Intervju je redigovan zbog dužine i jasnoće.