Aplikacije za praćenje menstrualnog ciklusa prodaju podatke o telu korisnica

Sajt Čupadados, feministički vodič za onlajn bezbednost, ima za cilj da odgovori na ovakva pitanja i obuči potrošače odnosno potrošačice za snalaženje u sve većem Big Data svetu. Poslovni modeli u tom svetu mahom se baziraju na prikupljanju privatnih podataka o ljudima – iz profila, sadržaja poruka, aktivnosti brauzera; ovi podaci zatim se preprodaju u marketinške svrhe. Pomenute brazilske aktivistkinje ispitale su četiri najpopularnije menstruaplikacije na tržištu i zaključile da se većina njih finansira upravo na ovaj način, prikupljanjem i analizom korisničkih podataka. Drugim rečima, oni se zarađuju na preprodaji informacija o našem zdravlju i našim navikama.

Mnogi od ovih programa, ističu Čupadados, ne traže od korisnice da beleži samo datume menstruacija odnosno ovulacija. „Te aplikacije zahtevaju da upišeš svaki izlazak, svako piće, svaku cigaretu, koje lekove kada uzimaš, kada si upražnjavala seks, da li si svršila, u kojoj poziciji, kakve ti je teksture i boje izmet, da li dobro spavaš, da li imaš problema sa kožom, kako se osećaš, kakav ti je vaginalni sekret, koje boje i mirisa.“ U zavisnosti od podešavanja, program može da zna i gde živiš odnosno koje sajtove posećuješ.

Dalje, poput Fejsbuka i brojnih drugih organizacija, proizvođači ovih programa prave profile svojih korisnika kako bi druge kompanije mogle da im se ciljano reklamiraju. Glow, aplikacija sa više od tri miliona korisnika, u svojim uslovima poslovanja koje niko ne čita provlači i pravo da prikupljene informacije podeli sa trećom stranom po svom nahođenju, kao i da podatke zadrži čak i pošto korisnica obriše program sa telefona. Samo u nekim slučajevima garantuje anonimnost.

Najpouzdanija od četiri ispitane aplikacije bila je Clue, koja ne sadrži oglase a podatke štiti lozinkom; korisnice ne moraju da registruju poseban nalog, što znači da se njihove informacije čuvaju lokalno, na njihovim uređajima. One koje otvore nalog imaju na raspolaganju enkripciju, kao i mogućnost brisanja podataka po zahtevu.

Neki će reći „Pa šta? Zar ne vredi malo reklama u zamenu za besplatnu uslugu?“ Ali Žoana Varon iz Čupadados smatra da je zaštita privatnih informacija od suštinske važnosti za savremeni feminizam. Posvećena je borbi protiv prećutne podele korisničkih podataka. (U ranijem primeru, videli smo kako Grindr objavljuje HIV status svakog korisnika, hteo on to ili ne.)

Varon živi u Brazilu i već više od decenije bavi se digitalnim pravima. Od pojave „Vikiliksa“, ona je odlučila da počne sa obukom na polju digitalne zaštite podataka, a onda shvatila da joj se mahom obraćaju žene. „Lakše je razgovarati o zaštiti informacija kroz feministički kontekst,“ kaže Varon. „Usko vezan za feminizam je koncept saglasnosti, na kom počiva sama ideja digitalnih zaštita. Ako firme zloupotrebljavaju saglasnost koju im nehotice nudimo, zar to nije problem za feministe?”

Varon je 2016. osnovala Coding Rights, koaliciju digitalnih aktivistkinja, tehnološkinja, i umetnica čiji se projekti bave povezivanjem digitalne bezbednosti i zaštite ljudskih prava iz tehno-feminističke perspektive. „Želela sam da [ženama] omogućim saradnju, razmenu mišljenja, da im pružim priliku da ponude soju perspektivu. Jer zaista smatram da mi sve doživljavamo na jedan poseban način.”

Prvi projekat Coding Rights bavio se savetima za bezbedno skladištenje sopstvenih golišavih slika – alternativa nipodaštavajućem narativu po kom bi žene jednostavno trebalo da izbegavaju da se slikaju gole ako ne žele da ugroze svoju privatnost. Organizacija je u saradnji sa Mozilla Media Fellowship kasnije prešla na šire inicijative i projekte, između ostalog i Čupadados.

Ovaj sajt, originalno samo na portugalskom i španskom jeziku, ali preveden na engleski krajem 2017., posvećen je borbi protiv Big Data uticaja na svakodnevni život ljudi. Ime im je igra reči, referenca na fiktivnu krvopija („Čupadados“) koja se hrani podacima i predstavlja maskotu sajta. Kako u opisu stoji, „Čupadados je inteligentno biće koje iz senke prati svaku našu pretragu, svaki klik, lajk, i šer, kako bi iz tih informacija izvuklo profit. Pije nam krv preko uređaja, a mi toga često nismo ni svesni.“

Osim pregleda menstruaplikacija na tržištu, takođe nude tekst o popularnim dejting programima – Tinder, Grindr, Happn, OKCupid – u kom navodi koju od njih koju vestu podataka prikuplja i sa kim sme da ih deli. Nabrojani su brojni slučaji u kojima su ove dejting aplikacije već učinile dostupnim poverljive podatke o svojim korisnicima bez njihove dozvole.

Varon i njen tim takođe ispituju načine na koji Big Data i ciljano oglašavanje eksploatišu i stimulišu rasne i polne stereotipe. Varon kaže da je njena prijateljica pratila kakvu joj vrstu oglasa Fejsbuk šalje. Pre trudnoće, mogla je da čita o politici i tehnologiji. Čim je zatrudnela, pre nego što je čak rekla svojim članovima porodice, počeli su da joj stižu ponude vezane isključio za trudnoću i majčinstvo. Posle porođaja, Fejsbuk je nudi reklame za povratak fizičke spreme i buđenje muževljevog interesa.

Na primeru menstrualnih aplikacija, Varon kaže da većina forsira narativ o majčinstvu i plodnosti. Pita se, da li bi one nudile istu vrstu saveta da su dizajnirane iz feminističke perspektive? „Možda se ne bi sve vrtelo oko trudnoće, možda bi nam se rekli: ako ste pod stresom, dobro bi vam došlo piće ili seks?“

Coding Rights promoviše projekat Čupadados preko Safer Sisters, serije efektnih edukativnih gifova. Do sada su izbacili tri, a po jedan će dodati svakog ponedeljka.

„Zaštita podataka i privatnosti su osnovne komponente slobode izdržavanja, reproduktivnih prava, jednakosti polova, demokratije“, tvrdi Varon. „Ljudima se to mora objasniti.“