Deset pitanja koja ste oduvek želeli da postavite fudbalskom huliganu

Ulazimo u mozak ovih mangupa kako bi saznali šta je tu zapravo interesantno.

pisao Nik Afanasjew
21 Jun 2018, 8:06am

All photos by Hakki Topcu

Puno ljudi je zabrinuto da će im huliganski element pokvariti užitak na Mundijalu. Nakon razgovora sa Denisom* (ime promenjeno iz očiglednih razloga), sasvim nam je jasno i zašto. Denis je huligan koji navija za Dinamo Drezden, klub iz nemačke druge lige sa šampionskom tradicijo iz DDR. "Ne volim da povređujem ljude", kaže mi Denis, "ali mnogo volim da se bijem".

Denis tvrdi da je njegov otac ponosan na njegov "hobi", ali mama mu ne zna da se redovno maklja sa drugim glavonjama po nemačkim šumama i poljanama. Po navodima nemačke policije, u zemlji trenutno bitišu 3643 "nasilna fudbalska navijača", tj. toliko njih je barem murija uspela da profiliše. Još hiljade njih se vode kao "skloni nasilju". Popričao sam sa Denisom da bi saznao zašto toliko voli šorke, kakve povrede su ga sve snalazile i da li on misli da predstavlja opasnost po ostatak naroda.

VICE: Dakle, ti ideš na tekme samo da bi se tukao?

Denis : Ne, ja idem da bih navijao za Dinamo. Nema više tuča po stadionima, znate. Ima barem dvadeset godina od poslednje...tada su nas klubovi ložili da budemo što agresivniji, davali nam džabe pivo i tako to. Ali policija je sve to zabranila s vremenom.

Prave tuče se odigravaju van stadiona, uglavnom po parkovima, poljanama, šumama, tako to. Većina ih traje svega nekoliko minuta, ali za mene je to poput večnosti. U Nemačkoj i zapadnoj Evropi, huliganizam je deo fudbalske tradicije. Istočnoevropljani se nekako više lože na hokej i košarku. Čak i na vaterpolo.

Jesi li nekad ozbiljno povredio nekoga?

Nemam blage. Mislim, nije baš da ih zovem posle da ih pitam kako su. Jednom sam načuo da sam nekome priredio dupli prelom vilice, ali ne znam baš jel' to najgore što sam nekog udesio. Čim neko padne na pod i više se ne pridigne, ne diram ga. To su neka nepisana pravila.

A da li je neko nekad poginuo?

Ja barem nisam čuo za takav slučaj, mada znam jednog lika koji je završio u kolicima. Ja lično sam više puta lomio kosti. Jednom sam polomio ručni zglob od žestine udarca. Ali kad već pričamo na ove teme, da samo dodam da su Rusi i Poljaci mnogo gori od nas.

Kako dogovarate tuče?

Svaka grupa ima svog vođu, i onda se oni međusobno dogovore oko mesta i vremena. Ali, to se ne ugovara telefonom - policija prisluškuje većinu vođa. Posle prvog razgovora, oni se sastaju uživo i dogovore "uslove" - koliko ljudi učestvuje, gde će se okršaj desiti, itd. Uglavnom to bude po deset-dvadeset ljudi sa obe strane. Takođe, zabranjeno je doneti bilo kakvo oružje ili tome sl. Ja lično na tuče uvek dođem sa štitnikom za muda, a pripremam se tako što ne pijem ništa i puno se odmaram tri dana unapred.

Da li važi pravilo "što se više bijem, to sam gluplji"?

Pa vidi, svaki sledeći put kad...ej, stani malo, kakvo je bre ovo pitanje? Hoćeš da me isprovociraš?

Da li smatraš da si opasan po ostatak populacije?

Možda. Ali nije baš kao da se ja makljam svakog dana. Međutim, ako me neko iznervira, snosiće posledice.

Zašto nemaš neki normalniji "hobi"?

Eh, sto ljudi - sto ćudi, što bi rekli. Neko voli da lovi nosoroge po Africi, a ja volim da lomim tuđe glave. Ali imam ja i opuštajućih hobija. Recimo, uživam u italijanskoj kuhinji.

Jesu li svi huligani ekstremni desničari?

Ja ne, ali rekao bih da je bar polovina u tom fazonu. Ti ljudi uvek pričaju jedne te iste viceve - o jevrejima, muslimanima, Angeli Merkel itd. Sad kad me pitaš, mislim da ne znam nijednog levičara među huliganima.

Da li žene vole huligane?

Ima ih, ima ih.

Uzimaš li neke suplemente za snagu?

Ma jok. Preferiram kokain.