Srpski "Fake News Tragač" je sajt koji nam je bio potreban

To što smo svesni da lažne vesti postoje i da nas njima bombarduju sajtovi željni klika po svaku cenu, ne pomaže nam da se protiv lažnih vesti izborimo. Ima ih sve više, u sve raznolikijim kategorijama i sve snažnije zahtevaju našu pažnju niskim udarcima na sve što nam je sveto. Lažne vesti su nešto kao Konor MekGregor i ignorisanje neće učiniti da fenomen nestane.

U borbu protiv plime fejk njuza koja je postala okom vidljiva tamo negde posle američkih predsedničkih izbora 2016. uključili su se najveći svetski mediji i platforme sadržaja kao što su Njujork Tajms, Fejzbuk i donekle Tviter. Time je jasno zauzeta pozicija da odgovornost počiva i na novinarima, a ne samo na distributerima sadržaja, iako su vesti danas i zvanično samo još jedna kategorija sadržaja, tu negde uz serije i mimove. Uloga novinara je da pre svega održavaju svoju kuću čistom, proveravaju izvore i kritički se odnose prema informacijama, pre nego što kopipejstuju svako klikabilno smeće koje im nanese kontaminirani njuzfid.

U Srbiji su novinari, naročito oni koji rade za onlajn medije, često slabo plaćeni i još slabije motivisani. Pošto ih urednici pritiskaju da štancaju sadržaj i pošto je osnovni kriterijum to koliko je sadržaj klikabilan, onda će se tu uvek naći neka linija manjeg otpora da se posao odradi, što u praksi znači da će prvo da otpadne dodatni rad oko članka ili vesti, onaj koji prevazilazi čisto pisanje i kopipejstovanje - a to su istraživanje i provera izvora.

Sajt Fake News Tragač je pokrenut da uradi taj posao istraživanja i provere umesto onih novinara koji ga ne rade.

- Ideja za pokretanje portala "Fake News Tragač" nastala je 2017. godine, nakon čitavih serija manipulativnih vesti o vakcinaciji, lekovima protiv raka, državnim udarima i ratovima sa susednim državama - objašnjava mejlom za VICE Stefan Janjić, novinar i osnivač.

Dodaje da je sajt osnovala organizacija Novosadska novinarska škola, koja se već više od deset godina bavi analizom medijskih sadržaja. Sajt funkcioniše kao redakcija u kojoj desetak mladih novinara već mesecima svakodnevno proverava podatke iznete u štampanim i elektronskim medijima - da vi ne biste morali.

Nije potrebna studiozna analiza da bi se zaključilo da je navala lažnih vesti u Srbiji sve izraženija. Neki portal izvuče priču o tajnim dokumentima CIA koji dokazuju da je američka država plaćala obaranje Miloševića i tras eto te "vesti“ na još deset sličnih ili još grđih sajtova, kopipejstovane, bez provere, bez udubljivanja… jer klikovi.

Pored toga, danas medijsku sferu može da nađubri manje više svako ko ima pristup internetu, nisu više neophodni čak ni server ili zakupljen domen. Dovoljno je da se izmisli nešto bombastično, što dotiče aktuelne ili uvek aktuelne teme. Novinari će lako napraviti vest od jednog tvita, a drugi mediji i korisnici društvenih mreža će to šerovati. Prema starom propagandnom postulatu Gebelsa, ako laž dovoljno puta ponoviš, ljudi će početi da veruju u nju. Kada vidimo da je nekoliko ljudi koje znamo podelilo neku vest, povuče to i nas, pa kliknemo i mi na to dugme.

I kako u takvom šumu izdvojiti žito od kukolja? Stefan potvrđuje da lažne vesti imaju određene zajedničke osobine, i da je njihovim proučavanjem i došlo do stvaranja sajta Fakenews Tragač:

- Najpre smo proučavali kako se dekonstrukcijom lažnih vesti bave najčuveniji mediji iz ove oblasti, poput portala Snopes. Potom smo sačinili listu tehnika i alata, pa na osnovu njih kreirali "Vodič za borbu protiv lažnih vesti“, ne samo kao interno uputstvo za rad unutar redakcije, već kao set saveta za novinare, urednike i entuzijaste koji žele da se upuste u borbu protiv manipulacija - kaže on.

I novinarima i publici bi bilo dobro da pročitaju Vodič za borbu protiv lažnih vesti. Ali, nekada ni smernice navedene u njemu nisu dovoljne, jer sajtovi i popularni tabloidi imaju veoma jednostavne načine da bukvalno napišu šta god žele i da ih niko zbog toga ne pozove na odgovornosti.

- Postoje i sadržaji za koje ste zdravorazumski uvereni da su izmišljeni, ali to ne možete da dokažete nijednom metodom, budući da se medij oslanja na "anonimni“ ili "dobro obavešteni izvor", na šta formalno gledano ima pravo - piše mi Stefan.

- Takvim izvorima iz senke izgrađuju se i dopunjuju različite teorije zavere, ali i manipulativna nacionalistička retorika.

Deluje kao recept za 90% stranica svih tabloida ikada.

Ključno za borbu protiv lažnih vesti je edukacija javnosti tj. publike. Na nekim američkim koledžima već postoje kursevi koji polaznike, buduće novinare ili komunikologe, uče prepoznavanju lažnih vesti. Ali, onaj ko neće baš da ide u školu da bi prepoznao lažnu vest, ima i druge opcije.

Tako je Fejzbuk, koji je 2016. označen kao jedan od kanala koji je najviše omogućio širenje lažnih vesti, uveo dodatne alate koji omogućavaju korisnicima da provere izvor neke objave i stvore jasniji kontekst oko neke vesti podeljene na toj mreži.

Ali, problem ima još jednu važnu suštinicu: lažne vesti želimo da delimo jer želimo da su istinite. Plodno tle za njih pre svega nastaje u brazdi koja danas sve izraženije deli društvo po određenim ideološkim pitanjima.

U Srbiji, baš kao i u Americi, preovladava osećaj da je stanje opsadno i da je budućnost države u pitanju: ako u tu budućnost vode oni drugi, koji nisu "naši", sve će propasti. Nije toliko bitno što su, barem kod nas, jedni neuporedivo jači i prisutniji u medijima od drugih. Bitno je da podela postoji, pa tako postoje i oni koji će tu podelu da eksploatišu za sopstveni profit. Samo pitajte Veles, makedonski grad koji je praktično živeo nekoliko meseci od lažnih vesti plasiranih u vezi s pomenutim predsedničkim izborima 2016. Tako vesti postaju prodaja proizvoda koji znaš da tvoja publika želi.

- Postoje i lažne vesti koje su veoma perfidne, teško uočljive, a uz to i veoma opasne po bezbednost, javno zdravlje i ekonomiju. Dezinformacije i manipulacije mahom nastaju kao posledica copy-paste novinarstva, prikrivenog oglašavanja i političke propagande i veoma su često usmerene protiv osetljivih grupa, u formi "laži koja prija" ili laži koja se naslanja na uvrežene stereotipe, pa se kroz dosadašnju praksu ispostavlja da je najlakše lagati protiv muslimana (Albanaca, Bošnjaka, izbeglica) i ispredati medijske narative prema kojima svakog časa prete državni udari i teroristički napadi - zaključuje Stefan.

Što su ulozi percipirani kao veći, to je veća potreba za informacijama koje podržavaju tvoju tačku gledišta. Zato i ljudi koji su inače obrazovani, informisani ili pametni lako mogu da nasednu na neku lažnu priču - samo je dovoljno da se naslov poklapa sa nečime što bi ionako pomislili. Problem je u tome što, čak i ako je priča lažna, i čak i ako se dokaže kao lažna, to ćemo lako odbaciti kao glič, izuzetak koji nikako neće narušiti pažljivo sazdanu strukturu ubeđenja koje imamo na datu temu ili o datoj osobi. I nastavićemo da tražimo sledeću ciglu za to zdanje, koju će nam već prodati neki medij čiji stavovi se poklapaju sa našima.

Zbog svega toga, lažnim vestima je tako teško stati na put. Ali uprkos svemu, imamo odgovornost da pokušamo.

Ako naletiš na lažne vesti, pomozi tako što ćeš prijaviti putem formulara na stranici Prijavi lažnu vest.