Reklame
Phys Ed

Kako da se vratiš u formu, a da se ne odrekneš alkohola

Ne, nije neophodno ostaviti piće da bi se sagorele masti.

pisao Christian Finn
02 Decembar 2018, 7:00am

tzahiV/Getty Images

Ako ozbiljno planiraš da se vratiš u formu, kažu ljudi, na alkohol definitivno moraš da zaboraviš. Čak i tek poneko piće oko vikenda pretvara se direktno u mast koja ti se gomila na stomaku. Izgubićeš sve ono što si u teretani tokom nedelje stekao, kao Supermen suočen sa kriptonitom. Jedini način da se telesno upristojiš je uz potpuno odricanje od alkohola. A da li je to zaista tačno?

Nasuprot uvreženom mišljenju, samo mali deo unetog alkohola se taloži u vidu masti. Štaviše, istraživanja su pokazala da je moguće piti redovno – čak svakodnevno – a ipak gubiti na težini. (Treba ipak piti umereno, razume se, nikako po gajbu piva svake druge večeri.) Evo detaljnog pregleda naučno dokazanih činjenica o vezi između alkohola i gubitka težine.

Pre svega, manje od 5% unetog alkohola se pretvara u masne naslage. Ipak, to ne znači da on ne doprinosi gojenju. Alkohol smanjuje količinu masti koju organizam sagoreva kako bi proizveo energiju. dokazano je da su dovoljne samo dve votke i limunada kako bi se oksidacija lipida (sagorevanje masti) smanjilo za preko 70%.

Umesto u obliku masti, alkohol se taloži kao acetat. Acetat je supstanca koja u krvotoku ima metaboličku prednost u odnosu na proteine, ugljene hidrate, i masti. Telo a nju reaguje slično kao što reaguje na preteran unos ugljenih hidrata. Ni oni ne idu u masne naslage osim ako se unose u ogromnim količinama.


Pogledaj i:


Umesto toga, telo troši i acetat i suvišne ugljene hidrate kao gorivo, umesto da troši mast. A smanjena potrošnja masti omogućava joj da se brže gomila, odnosno sporije smanjuje. U tom smislu, alkohol povećava masne naslage samo ako čovek unosi više kalorija nego što ih troši. Brojna istraživanja dokazuju da se uz alkohol takođe mogu smanjiti masne naslage ako se vodi računa.

U jednom ispitivanju, naučnici sa Univerziteta Kolorado Stejt dali su ispitanicima da piju po dve čaše vina svake večeri, uz obrok. Šest nedelja kasnije, nije se desilo ništa naročito. Telesna težina se nije menjala, procenat masti je ostao isti. Evo kako opisuju zaključke:

„Naše istraživanje ide u prilog konceptu po kom umereno konzumiranje alkohola (dve čaše vina dnevno) u nekliničkim uslovima ne utiču na telesnu težinu, sastav telesne mase, metaboličke funkcije u stanju mirovanja, ili korišćenje masnih naslaga na šestonedeljnom periodu posmatranja, i stoga ne doprinose gojaznosti.”

Druga studija iste istraživačke grup pokazala je praktično iste rezultate. Dve čaše vina, pet puta nedeljno, u trajanju od deset nedelja, nisu uticale na telesnu težinu ili procenat masti ni u grupi gojaznih žena.

Nemački naučnici sa Univerziteta Hohenhajm uzeli su uzorak o 49 ispitanika sa viškom kilograma, i dodelili im jedan od dva tipa dijete, obe od po 1500 kalorija. Razlika je bila čaša belog vina ili čaša voćnog soka. Tri meseca kasnije, vinopije su čak smršale nešto manje (4.7 kg u odnosu na 3.7 kg), ali to je statistički zanemarljiva razlika.

Ukratko, alkohol sam po sebi uopšte ne goji. Goji samo preteran unos hrane u odnosu na energetske potrebe organizma. Ako vam je ishrana u kalorijskom deficitu, gubićete masti i dok pijete alkohol.

Odakle onda tako loša reputacija koju alkohol ima u kontekstu dijete? Problem nije vezan za kalorije, ali jeste za disciplinu ishrane. Alkohol obara inhibicije, što nam otežava odricanje od hrane koja goji.

Istraživanja su pokazala da se pojede veći deo obroka uz koji se služi alkoholno piće. Dakle, alkohol vas tu dvostruko udara – prvo dodaje kalorije koje sam sadrži, a onda motiviše čoveka da ih unese još kroz hranu.

Kada je ispitanicama ponuđena degustacija kolača posle votke, i degustacija istih kolača posle limunade bez šećera, više su ih pojele posle votke. Od tri vodeća faktora koji stimulišu spontani unos hrane, alkohol je u samom vrhu liste, iznad gledanja televizije i manjka sna.

Zamislite sledeću situaciju: petak je veče, izašli ste sa prijateljima. Dogovorili ste se da ćete jesti malo ali umereno. Sednete da popijte aperitiv, kažete sebi da je jedan dovoljan. Ali posle jednog dođe drugi, pa treći.

Kao svetlost zalazećeg sunca, vaša spremnost da odolite iskušenju polako nestaje. Tu kreće „ma šta ima veze” efekat, i ubrzo zaboravljate na samonametnuta ograničenja po pitanju hrane,. Inhibicija više nema, dijeta je pauzirana. Ova nizbrdica završava se u Mekdonaldsu koji ćete posetiti u sitnim jutarnjim časovima.

Ali to nije sve. Planirali ste trening za subotu; niste u stanju, ostajete u krevetu da pogledate novu sezonu Narcos. Umorni ste, gladni, ljuti na sebe zbog ovog popuštanja. Da se utešite, poješćete još nešto. Ovaj ciklus ponavljaće se nekoliko sati, možda i nekoliko dana. Kad sam već zajebala, kažete sebi, sad ću bar da uživam do kraja vikenda. Odlučili ste da prekinete svoj put povratka u formu, kažete sebi da ćete početi ponovo „nekad kasnije”, sledeće nedelje, sledećeg meseca, sledeće godine.

Da zaključimo: neosnovan je stav po kom se alkohol automatski pretvara u mast i gomila oko struka. Alkohol ipak usporava sagorevanje masti dok je u organizmu, ali ne sprečava vas da smršate ništa više nego što to rade suvišne kalorije iz suvišnih masti ili ugljenih hidrata.

Alkohol sam po sebi, ako se umereno konzumira, neće negativno uticati na mršavljenje sve dok se ubraja u nedeljni unos kalorija. Ipak, alkohol može da pokopa pokušaj povratka u formu ako izazove efekat domina – ako vam pijanstvo pokvari navike vezane za ishranu i fizičku aktivnost u predstojećim satima i danima. Prevelika količina alkohola može da poremeti režim zdravog življenja potpuno nezavisno od unetog kalorijskog sadržaja.

Članak je prvobitno objavljen na VICE US.
Tagged:
Alkohol
Ishrana
cigarete
тело
Debljina
Spavanje
dijeta
vežbanje