Reklame
Klimatske promene

Kalifornijski požari su razotkrili svu trulež kapitalizma

Posle ovoga će sve biti samo još neprijatnije.

pisao Lauren Lee White
21 Novembar 2018, 9:46am

Levo: Kanje Vest i Kim Kardašijan. (Foto: Chesnot/WireImage) Desno: Megan i Metju Sekston (fotografija posredstvom porodice Sekston)

Oko dva izjutra prošlog petka, komšija je pokucao na vrata Megan i Metjua Sekstona. Bilo je vreme da se pođe.

Prethodnog dana, požar Vulzi krenuo je putem razaranja duž pacifičke obale u južnoj Kaliforniji. U Malibuu i obližnjim imućnim enklavama, požar je do sada progutao više od 98.000 jutara zemlje i više od 600 građevina, a stradalo je najmanje tri osobe. Neki stanovnici, najizrazitije Kanje Vest i Kim Kardašijan, uspeli su da pozovu privatnu vojsku vatrogasaca da im spase posede. Mnogi drugi imali su sreće što su uspeli da iz vatrene stihije izvuku živu glavu — požar Kemp, koji je istovremeno divljao u Okrugu But u severnoj Kaliforniji, najsmrtononosniji je u istoriji ove savezne države sa više od 60 smrtnih slučajeva do sada i više od 10.000 uništenih građevina.

Sekstonovi, oboje stari 31 godinu, živeli su sa tri sina u mobilnom parku Seminola Springs na parčetu zemljišta koje nije u vlasništvu nijedne korporacije u losanđeleskom okrugu kod autoputa Malholand. Prisetili su se kako su 2016. godine kupili prikolicu i plac u parku za ukupno 420.000 dolara—nije bilo baš najjeftinije zemljište u gradu, ali daleko od obližnjih vila u Malibuu teških više miliona dolara.

Nije bilo zvaničnih naredbi za evakuaciju kad su probuđeni usred noći, ali je u vazduhu bilo gustog dima i odlučili su da ne rizikuju. Nakon što su zgrabili par foto-albuma i decu, Sekstonovi su se odvezli na sever da bi odseli kod Meganinog brata u Tauzend Ouksu, računajući da će uskoro moći da se vrate i procene štetu.

Ubrzo su preko aplikacije NextDoor saznali da je izgorelo više od polovine njihovog parka sa prikolicama. Nekoliko dana kasnije, Metju je skoknuo do parka da se uveri u štetu rođenim očima i njihovi najgori strahovi su se obistinili: više nisu imali dom.

Sekstonovi su imali sreće što su imali polisu osiguranja — bila je neophodna u sklopu njihove hipoteke, objasnili su. Ali polisa neće pokriti sve troškove rekonstrukcije, istakli su, a najranije što mogu da očekuju renoviranje jeste za godinu dana. "Bili smo srednjeklasni kraj usred kanjona, dostupan dragulj među svim tim izrazito skupim kućama", rekao je Metju.

Prirodne katastrofe obično su najpogubnije za one sa najmanje sredstava. Izveštaj Ujedinjenih nacija iz 2016. godine o žarištu imovinske nejednakosti i klimatskih promena pokazao je da su ove dve kategorije povezane u sve strašnije vrzino kolo: "…grupe siromašnih trpe neproporcionalan gubitak prihoda i resursa (fizičkih, finansijskih, ljudskih i društvenih) kad ih pogode ovakve nedaće. Sledstveno tome, nejednakost se samo pogoršava i ciklus se samo nastavlja još većom jačinom."

“Bez obzira na vrstu prirodne katastrofe, bilo da se radi o poplavama, šteti od vetra ili požara, najveći teret u najdužem trajanju pogađa one koji su već ionako siromašni”, rekao mi je Dejvid Lodž, direktor Etkinsonovog centra za održivu budućnost sa Univerziteta Kornel.

Uz neposrednu životnu opasnost koja dolazi sa svakom novom prirodnom katastrofom, može doći i do privremenog perioda beskućništva koje nekog može da gurne preko same ivice siromaštva. Bez odgovarajućeg osiguranja, ušteđevine za renoviranje ili pouzdane socijalne sigurnosne mreže, dolazi do nečega što je Lodž nazvao “ljudskim licem patnje izazvane pogrešnom politikom”.

A s aktuelnim trendom sve brojnijih vremenskih katastrofa, ta patnja samo će se povećavati. Uz spektakularne događaje od prethodnih nekoliko godina — trenutna epidemija požara u Kaliforniji, blatna klizišta u Montesitu izazvana šumskim požarima iz januara, uragani iz 2017. godine Harvi, Irma i Marija — najmanje 99,7 odsto svih američkih okruga pretrpeli su značajna oštećenja imovine u prirodnim katastrofama od 2000. godine naovamo. Između šezdesetih i dvehiljaditih, godišnji prosečni finansijski gubitak uzrokovan katastrofama (po glavi stanovnika) u Sjedinjenim Državama skočio je sa oko 25 na 80 dolara, uračunavši inflaciju.

Džunija Hauel i Džejms R. Eliot, sociolozi koji proučavaju društvenu nejednakost, pokušavaju da skrenu pogled sa spektakla i otkriju šta se dešava kad novinari jednom napuste Malibu, Hjuston ili Nju Orleans. Njihova longitudinalna studija o tome kako nesreće utiču na ekonomsku nejednakost u Sjedinjenim Državama motivisana je realnošću da se “ti događaji uporno ponavljaju”, kako mi je Eliot objasnio. “To nije problem Kalifornije, to nije problem Teksasa, to nije problem Floride. To je američki problem.”

To je takođe očigledno globalan problem. Ipak, razumevanje detalja, čak i samo u okviru američkih država, može da pomogne da se sagleda šira slika. Dakle, kako ovo pogoršanje ekonomske nejednakosti može da se odrazi u regionima okruga Los Anđeles i Ventura gde je požar Vulzi nastavio da divlja u petak?

Lodž je predložio da se zamisli arhetipska vila iz Malibua kao malo preduzeće koje upošljavala uslužno osoblje.

“Iako njihovi domovi verovatno nisu bili oštećeni u vatri, njihovo radno mesto je uništeno”, istakao je on. “Posledice za njih su gotovo jednako ozbiljne kao da su im uništeni domovi ukoliko žive na ivici siromaštva, jer mnogi radnici iz uslužnih delatnosti tako i žive, čak i bez prirodne katastrofe.”

Eliot je ukazao na širu sliku, ističući način na koji oštećenje imanja u prirodnoj katastrofi može vremenom da utiče ne nejednakost. “Ako ste stanovnik Los Anđelesa koji ne zarađuje mnogo, čak i ako vaše imanje nije direktno ugroženo, može doći do tih indirektnih efekata za ljude sa nižim ili srednjim primanjima ili zbog opadanja potencijala ponude u nekretninama ili prekidom rada koji primorava na prekarijat", rekao je on. Za stanovnike Kalifornije, jedan od ovih indirektnih efekata mogu da budu astronomska režija, kao kad se Pacifička gasna i električna kompanija pomučila da ostane na nuli posle neprikosnovene štete izazvane šumskim požarima.

Naravno, kao u slučaju Sekstonovih, nije svako ko je direktno oštećen ili raseljen u požaru Vulzi milioner iz Malibua. Za one koji su pogođeni u skromnijim kvartovima, ili za one koji su kupili zemljište pre više decenija pre nego što je lokalno tržište nekretnina postalo suviše nedostupno za većinu, renoviranje možda nije moguća opcija. Jedan realni pokazatelj posledica mogao bi da se izmeri praćenjem koliko će ovih stanovnika na kraju morati geografski i društveno da se udalje od bivših elitnih komšija.

Elliot predviđa da će ta brojka biti visoka. “Što je skuplji događaj, vremenom dolazi do veće ekonomske nejednakosti”, rekao mi je on. “Imajući u vidu tamošnju štetu na imovini, tako nešto možemo da očekujemo za Južnu Kaliforniju.”

Do određene mere, primena dobre politike može da ublaži posledice krize nejednakosti izazvane katastrofama. Lokalna vlast bi mogla pažljivo da uzme u razmatranje gde ljudi smeju da grade i renoviraju, na primer, imajući u vidu da li je pošteno prema poreskim obveznicima da subvencionišu domove i preduzeća u oblastima koje su često izložene poplavama ili požarima, kao što je predložio Lodž. Ili bi mogli da izdvoje sredstva za dostupan smeštaj ili iznajmljivanje za one čiji domovi nisu bili direktno pogođeni katastrofom, ali koji su zbog svega ekonomski pogođeni, kao što je predložio Eliot.

Ili možemo da se obratimo sve popularnijim oligarhijskom modelu info-redakcija u vlasništvu milijardera i pojedinaca koji su bogatiji od polovine stanovnika Sjedinjenih Država i direktno zamolimo neke od dobrostojećih stanovnika Malibua da podele svoje bogatstvo sa manje vidljivim žrtvama požara Vulzi.


Pogledaj i:


Za Sekstonove, budućnost deluje neizvesno. Njihovo imanje sada “izgleda kao površina meseca”, rekao je Metju i oni očekuju da njegova vrednost samo strmoglavo krene da opada. Oni računaju da će morati da rekonstruišu kuću i ostanu tamo četiri ili pet godina pre nego što dođu na nulu prvobitne investicije i da će morati da nađu način da pokriju razliku između troškova njihove nove prikolice i onoga što će im isplatiti osiguranje. Metju je radio u kancelariji u Malibuu i kad smo razgovarali početkom nedelje, čekao je da se ukine naredba za evakuaciju da bi saznao je li njegova poslovna zgrada* ostala čitava.

Kad se uzme u obzir šira slika sve ubrzanijeg političkog haosa i rutinskih masovnih ubistava — uključujući jedno posle kog je ostalo 13 mrtvih u Tuazend Ouksu, gde su se sklonili Sekstonovi, svega nekoliko sati pre nego što je požar Vulzi prisilio stanovnike da se evakuišu — smeši nam se neverovatna distopijska realnost. Iako je šerifska kancelarija Los Anđelesa saopštila da nije bilo pljački po Malibuu, muž pevačice Pink Keri Hart okačio je u utorak na Instagram fotografiju grupe maskiranih muškaraca koji su vitlali oružjem i nosili transparent sa natpisom “PLJAČKAŠI ĆE BITI UBIJENI NA LICU MESTA!” Jedan drugi Instagram fid pod nazivom @prayformalibu okačio je fotku sličnog natpisa: “Dobro došli u Point Dum, pljačkaši dobijaju metke, vatrogasci dobijaju zagrljaje.”

U trenutku kad pitanje šta stoji između Amerikanaca i građanskog rata nije sasvim nerazumno, bavljenje “ekonomskom nejednakošću pitanje je ne samo pravičnosti”, kao što je istakao Lodž, već i ključno za održavanje društvene stabilnosti.

Pratite Loren Li Vajt na Tviteru.

Tagged:
pożar
Kapitalizam
Kalifornija
požari