Ovaj mladić zarađuje hiljade mesečno vejpujući na Jutjubu

Ovaj članak je prvobitno objavljen na VICE US.

1949. godine, časopis LAJF je objavio foto esej o farmama na američkom zapadu, u kome se pojavio kauboj pod imenom Klarens Hejli Long. Prikazan sa kaubojskim stetson šeširom zapremine 37 litara i sa duvankesom koja mu viri iz prednjeg džepa, ovaj tridesetdevetogodišnji Teksašanin je postao posleratni ideal muževnosti. Kada je rukovodilac u advertajzingu iz Čikaga Lio Barnet video ovaj foto esej, takođe je video i način kako da reklamira cigarete sa filterom – koje su u to vreme smatrane za feminizirane – namenjene muškarcima. Počev od 1954, Long je bio inspiracija za seriju zgodnih Malboro muškaraca sa cigaretom u ustima, za zvezde revolucionarne kampanje, zbog koje je prodaja do tada opskurne marke skočila za više od 3000 procenata u roku od godinu dana.

Reklamiranje cigareta na televiziji je zabranjeno od 1971. a kao uslov nagodbe van suda prilikom zajedničke tužbe građana protiv duvanskih kompanija kasnih devedesetih i maskote kao što je bio Marlboro Men su takođe otišle u istoriju. U međuvremenu, mladi ljudi danas dva i po puta više gledaju sadržaj na internetu nego na televiziji. To znači da će pre za neki novi proizvod čuti na Jutjubu nego na televiziji. A iako Jutjub ipak pušta tradicionalnije reklame pre videa koji su stvorili korisnici, robne marke takođe plaćaju zvezdama Jutjuba da prave prikaze njihovih proizvoda. Jedan od stvaralaca koji trenutno profitira od ovakvog dogovora je Doni Karli, koji recenzira proizvode za vejpovanje, pod umetničkim imenom DoniSmouks.

Iako daleko od toga da izgleda grubo, sa svojom sklonošću ka šarenim trenerkama i mršave građe, Karlija bismo mogli da nazovemo Marlboro Menom digitalne ere. Ovaj dvadesetjednogodišnjak je prvi put vejpovao kada je bio brucoš, i kada mu je jedan drugar dodao e-cigaretu na putu do predavanja. Ubrzo potom, sa sobom je počeo da nosi tešku opremu od čije težine su mu spadale pantalone, nikotinska tečnost je posvuda curila, i zbog čega je njegov šef vikao na njega dok je ispuštao guste oblake dima na poslu. Zbog toga je 4. maja 2017. kupio mnogo tanju i manje sumnjivu e-cigaretu pod nazivom JUUL. Takođe je rešio i da snima otpakivanje – što je bio prvi put da se bavi ovim medijom – i sa ljudima podeli šestominutni video u kome je izneo svoje misli.

„Moj cilj je da prestanem da vejpujem, zato što u stvari ni ne želim to da radim“, rekao je tokom prikaza. „Samo želim nešto jeftinije, i što neću morati toliko da srčem“. Međutim, izgleda da je došlo do promene plana, kada je video sa raspakivanjem pogledalo impresivnih 52 hiljade gledalaca, zbog čega je Karli nastavio da snima sadržaj sa vejpovanjem. Za manje od godinu dana, nakupio je 120 hiljada pretplatnika na svom kanalu, na kome više puta nedeljno postavlja klipove. Iako mu je prvobitni plan bio da prestane da vejpuje, pušenje pred kamerama mu je postalo stalan posao.

Sve je postalo više posao a manje hobi kada je Karli dostigao oko 1000 pratilaca. Tada je njegova platforma dovoljno ojačala da počne da dobija besplatne prozivode određenih kompanija koje prave vaporizatore. Ali tečnost za elektronske cigarete ovde nije glavno dostignuće. DoniSmouks ima oko 3 miliona pregleda mesečno, i on kaže da mu to donosi prihod od oko 1200 dolara mesečno od Jutjuba. Ali mnogo unosnije od toga je to što on takođe kompanijama koje žele da ocene njihov proizvod naplaćuje fiksnu tarifu. Prema Karliju, dobija od četiri do šest mejlova dnevno od ljudi koji žele da im napravi prikaz, a novac koji zarađuje od kompanija čije proizvode ocenjuje je veći od onog koji bi zaradio da ima tradicionalniji posao u tom biznisu. A iako je počeo tako što je postavljao „sesije“ i snimke na kojima objašnjava kako se rešavaju problemi sa određenim proizvodom, Karli kaže da je njegov profil takav da više ne želi da radi za džabe.

„Pouzdano znam da su JUUL prevelike škrtice da bi platile onoliko koliko naplaćujem za prikaz“, hvali mi se preko telefona, dok se jasno čuje da vapuje. „Ne bih da ulazim u detalje oko novca, naročito ne kada me snimaju. Ali uopšte mi ne ide loše, tako da nemoj da misliš da me te kompanije iskorišćavaju“.

Bez obzira da li to on zna ili ne, činjenica da je Karli plaćen za svaki svoj video stavlja ga usred debate koju mnogo stariji stručnjaci za medije već godinama pokušavaju da reše. Čak i ako ne znate za termin „prirodni advertajzing“, poznajete taj koncept. Setite se sponzorisanih objava na vašim Tviter i Fejsbuk fidovima, koje su neosetno integrisane u strim, tako da shvatite da je u pitanju reklamiranje proizvoda tek kada obratite posebnu pažnju. Federalna trgovinska komisija se muči sa regulisanjem ove prakse, zato što nije smislila jasan paket smernica koje bi medijske kompanije trebalo da slede, prema naučnom novinskom članku iz 2015. koji je napisao Brendon Ajnštajn, i koji se zove „Čitanje između redova“. U suštini, tvrdi on, efikasnost marketinške strategije potiče od nenamerne „prevare“, ili činjenice da potrošači koji misle da su verzirani zapravo teško prave razliku između, recimo, muzičkog prikaza i reklame za Bjuik. Iz Jutjuba su mi u izjavi rekli da su stvaraoci sadržaja sami odgovorni za regulaciju, što znači da treba verbalno da priznaju da su angažovani za plaćenu promociju. Međutim, ideja da će svi oni koji krše pravila biti uhvaćeni je apsurdna, kada se uzme u obzir nepregledna količina sadržaja koju ovaj sajt generiše.

Priznajem, razlika između prikaza i reklame je ponekad malo zamagljena. Na primer, pozitivnu kritiku filma u Njujork Tajmsu ne biste smatrali za reklamu, iako je jasno da ohrabruje ljude da potroše novac na bioskopsku kartu. U međuvremenu, uprkos činjenici da su Karlijeve recenzije vaporizatora češće pozitivne, kaže da kompanije koje mu šalju besplatne proizvode ne traže da pregledaju i odobre njegove snimke pre postavljanja. Majkl Tolmah, suosnivač i direktor kompanije za proizvodnju vaporizatora Eonsmoke, potvrdio je ovu tvrdnju. „On je neverovatno izbirljiv, i čak i ako mu platiš, možda neće ni napraviti prikaz tvojih proizvoda, ako nisi relevantan“, kaže mi on. „Takođe nas je upozorio da će u recenziji reći da je naš proizvod đubre, ako misli tako. Nema garancija. Dobrodošli kod DonijaSmouksa“. Iako je Karli odbio da otkrije koliko ga kompanije plaćaju za prikaz svojih prozivoda, Tolmah mi je rekao da mu Eonsmoke plaća 1000 dolara po komadu.

Činjenica da Karliju prikaze plaćaju same marke – nešto što on ne objavljuje – predstavlja sukob interesa koji zasenjuje bilo kakvu njegovu tvrdnju da teži nečemu sličnom novinarskoj objektivnosti. „To zavisi od toga šta reč ’advertajzing’ za tebe predstavlja, i na koji način o tome razmišljaš“, kaže Ana Tahman, profesorka marketinga koja proučava e-cigarete na Univerzitetu Nortvestern. „Rekla bih da ovo zvuči kao klasičan primer prirodnog advertajzinga“.

Izgleda da tinejdžeri posebno imaju maglovitu predstavu o tome šta je prirodni advertajzing. Kada su istraživači sa Stenforda u sklopu jedne studije iz 2016. godine pokazali primer toga na Slate.com grupi od 203 srednjoškolaca, ogromnih 80 procenata njih je verovalo da je u pitanju samo još jedan članak, uprkos tome što je bio označen kao sponzorisani sadržaj. Ovo posebno zabrinjava i zbog toga što je iz nekoliko Karlijevih snimaka jasno da se on obraća veoma mladoj publici. „Kako da SAKRIJEŠ I SRČEŠ svoj JUUL u ŠKOLI, A DA TE ne uhvate“, na primer, je koristan ili zanimljiv samo maloletnicima. „Ima li neko neki savet o tome kako da naručiš juul a da te roditelji ne uhvate?“, piše u jednom komentaru (Jutjub je u januaru ovaj video obeležio upozorenjem zato što je „neodgovarajući i uvredljiv za neke gledaoce“). Na drugom snimku, koji nije obeležen godištem niti upozorenjem, daju se saveti kako sakriti svoj JUUL od roditelja.

„Nema nikakve šanse na svetu da će nekako svi klinci na svetu prestati da vapuju ili puše cigarete“, kaže mi Karli. „Ne kažem da kao maloletnik ne bi trebalo to da radiš, ili tako nešto. Ovde sam da kažem, ’Evo bezbednije alternative, i nikako se ne zalažem za to da maloletnici vapuju, ili tako nešto’. To nije nešto što promovišem, i nije nešto što govorim da treba raditi. Ja uopšte nemam mišljenje o tome. Ljudi me to često pitaju, koje je tvoje mišljenje o tome. Moje mišljenje je jednostavno: nemam mišljenje“.

Svakako, postoji razlika između tradicionalne medijske organizacije koja se upušta u prirodni advertajzing, i ove relativno „uradi sam“ male operacije koju vodi Karli. Ali kako Jutjub i sajtovi za striming zauzimaju mesto televizije kada je u pitanju obraćanje mladim ljudima, možda bi vredelo razmisliti o uspostavljanju jasnijih definicija za to šta se računa u prirodni advertajzing na platformama kao što je Jutjub, kao i tome da li zvezde ovog sajta postupaju odgovorno kada pomažu u promociji proizvoda kao što su vaporizatori u video snimcima namenjenim deci.

JOŠ NA VICE.COM:

Probali smo najodvratnije arome za elektronske cigarete da vi ne biste morali

Zašto želimo cigaretu posle seksa

Ljudi rangiraju alkoholna pića u Srbiji od najgoreg do najboljeg