Verzija ovog članka je prvobitno objavljen na Broadly Denmark.„Preorala sam Fejsbuk, Instagram, i Tinder, svajpovala levo i desno do besvesti“, opisuje Mari Hild svoje iskustvo sa dejtingom u digitalno doba. Ova dvadesetčetvorogodišnja fotografkinja smatra da površnost društvenih medija ostavlja traga na stvarne međuljudske interakcije. Očigledan primer bila bi evolucija dejting kulture: Preko Tindera savršeno ispeglan imidž nudimo strancima, a kad ih sretnemo u stvarnosti trudimo se da taj imidž održimo, što nas samo sprečava da budemo otvoreni i iskreni sa ljudima koje upoznajemo. Ovo je inspirisalo Hild da sprovede umetnički projekat, seriju intimnih fotografija sa potpunim strancima sa Tindera.
Reklame
Za početak, Hild je reaktivirala svoj Tinder nalog i prilagodila ga novom projektu. U profilu je objasnila da bi želela da poseti ljude sa kojima bude zabeležila poklapanja i fotografiše ih u simuliranom aranžmanu duge i stabilne romantične veze. Istakla je da će ove fotografije biti javne, tako da se svako poklapanje tretira kao saglasnost na učešće u projektu. „Počela sam da svajpujem, i bilo mi je stvarno interesantno da upoznam ljude kojima je moja ideja zvučala zanimljivo. Ko god je bio spreman, ja sam ih prihvatala.“U donjem levom uglu svake fotografije, Hild je zabeležila koliko dugo poznaje osobu – vreme proteklo između upoznavanja i škljocanja. Pričali smo sa Hild o ovim intimno aranžiranim fotografijama.
Broadly: Da li si i pre upoznavanja znala tačno kakvu scenu želiš od svakog dejta?
Mari Hild: Ja obično pustim da me okolina inspiriše. Njihove stanove videla bih po prvi put kad bi mi oni otvore vrata. Nikad nisam znala šta da očekujem, nije bilo plana, uvek sam morala da improvizujem. To mi je bila jedna od glavnih ambicija ovde, da se prepustim instinktu i radim šta mi padne na pamet.Mislim da ljudima danas nedostaje vreme zajedno provedeno uživo, u većini interakcija nismo telesno prisutni. Čini mi se da to sa vremenom postaje sve gore, mahom krivicom društvenih mreža. Ironično je što moj projekat ne bi ni mogao da postoji da nije Tindera.Dve fotografije iz ove serije su mi bile posebno upečatljive, pre svega ona na kojoj ste oboje u lateksu. Kako je do toga došlo?
Mari Hild: Ja obično pustim da me okolina inspiriše. Njihove stanove videla bih po prvi put kad bi mi oni otvore vrata. Nikad nisam znala šta da očekujem, nije bilo plana, uvek sam morala da improvizujem. To mi je bila jedna od glavnih ambicija ovde, da se prepustim instinktu i radim šta mi padne na pamet.Mislim da ljudima danas nedostaje vreme zajedno provedeno uživo, u većini interakcija nismo telesno prisutni. Čini mi se da to sa vremenom postaje sve gore, mahom krivicom društvenih mreža. Ironično je što moj projekat ne bi ni mogao da postoji da nije Tindera.Dve fotografije iz ove serije su mi bile posebno upečatljive, pre svega ona na kojoj ste oboje u lateksu. Kako je do toga došlo?
Reklame
Ako se dobro sećam, na Tinderu je koristio ime „Mister BDSM“. To je bio prilično kul detalj u mom serijalu, otrežnjujuć. Bio je spreman da se otvori i učini ranjivim. Rekla sam mu da mene lično BDSM ne zanima, da radim na foto-projektu.
Kad je otvorio vrata bio je normalno obučen, osim što je imao čarape od lateksa. Delovao je ljubazno, pokazao mi je garderobu, pozajmila sam jedan kostim njegove bivše devojke. Morala sam da se namažem uljem da bih stala u njega. On je zatim uradio isto, oboje smo se smejali. Pokazao mi je rupu u kostimu kroz koju bi trebalo da proturi penis, objasnio koliko je teško da koža diše pod lateksom, koliko je u stvari neudobno. Slikali smo se par puta, da imam šta da pokažem mami koja je brinula što idem da se nađem sa nepoznatim čovekom. Sve se to desilo jednog utorka popodne; pošlo mi je za rukom zato što sam bila spremna na sve, i rado prihvatila mogućnost koja mi se ukazala.
Druga fotografija koja mi je zapala za oko bila je ona na kojoj sa partnerom sediš ispred kompjutera. Kako si izabrala taj aranžman?On se baš ložio na tehniku, ceo stan mu je bio sređen u kompjuterskom stilu. Zamislila sam kako bi video igre sigurno bile značajan deo naše hipotetičke veze. To je primer pomenute vrste scenarija koju osmislim na licu mesta, na osnovu trenutne inspiracije.
