Ovo su razlozi zašto neki ljudi piške mnogo češće nego ostali

Određenim ljudima se piški mnogo češće nego ostalima. Još od srednje škole svesna sam da sam jedna od njih. To znači da sam uvek pod stresom oko toga gde je najbliži toalet, kao i da provodim dosta vremena u debatama da li da popijem ili ne popijem još jedan gutljaj vode pre nego što odem u krevet. Za mog prijatelja Tonija, koji muči istu muku kao i ja, to znači da u avionu uvek mora da sedi pored prolaza, i, ako pije pivo pre filma, ulaganje “više mentalne energije na planiranje dobrog momenta za odlazak do toaleta, nego na praćenje radnje.” Nije prestrašno, ali iritira; i ne mogu da se ne zapitam: zašto?

Prosečna osoba piški šest ili sedam puta dnevno, iako se bilo koji broj između četiri i deset smatra normalnim. Ali za one sa “urinarnom frekvencijom” – nezadovoljavajuće banalan medicinski termin za kada piškite često – ovaj broj je daleko veći. Ovo može biti izazvano bilo kojim stanjem sa duge liste stanja koja utiču na urinarni trakt, od kamena u bešici do uvećanja prostate i dijabetesa.

Nažalost, kada ne postoji tačna dijagnoza (u mom slučaju nije postojala), može biti teško da se izdvoji tačan odgovor na pitanje zapti neki ljudi osećaju potrebu da piške češće nego drugi. I dalje, znamo neke stvari o tome šta bi moglo biti u pozadini moje potrebe da pauziram 56-ominutnu epizodu Narkosa: Meksiko više od jednom kako bih išla do toaleta. “Na vašu bešiku utiče sve – ono što jedete, ono što pijete, nivo stresa – pa čak i vremenske prilike”, kaže Majkl Ingber, urolog iz Nju Džerzija. Sledi lista nekoliko potencijalnih razloga.

Obično kada neko mora da piški često, to je zato što se sve vreme osećaju kao da moraju do toaleta, čak i ako im je bešika poprilično prazna. Ali kod osoba sa poliuriom, telo zapravo stvara više urina – čak i do pet puta više od tri litre, što se smatra za prosek kod odrasle osobe. Određeni spoljni faktori, kao što je dijabetes, konzumacija određenih lekova na recept, ili pijenje mnogo mnogo vode mogli bi biti izazivači da osoba stvara više urina.

Stres može oboriti dugačak niz fizioloških domina, a neke od njih čine da imate veću potrebu da piškite. Kao prvo, stres i anksioznost mogu izazvati pojačan rad limbičkog sistema (koji kontroliše naš takozvani “fight or flight” odgovor) koji nadjačava moždane signale koji inače suzbijaju našu želju da uriniramo. Pored toga, stres podiže nivo kortizola, koji može inhibirati antidiuretičke hormone (ADH), time stvarajući potrebu da više piškimo. Vidite, ADH u normalnim uslovima podiže nivo tečnosti koje telo reapsorbuje, tako da bez njega, manje tečnosti je reapsorbovano i više urina se akumulira. “Postoji nekoliko studija koje potvrđuju da stres igra ulogu u pogoršanju urinarne frekvencije”, kaže Ingber.

Svi znamo da određene namirnice mogu uznemiriti vaš želudac ili jednjak, ali je i bešika izgleda osetljiva na odeđene namirnice. Uopšteno, najveći krivci su začinjena i kisela hrana, iako je Klivlendska klinika obezbedila obimnu listu koja uključuje i ukišeljene haringe i jagode (ne zajedno, to bi bilo odvratno). “Kao što obe namirnice mogu iziritirati vaša usta, isto tako mogu izazvati i iritaciju vaše bešike i učiniti da se osećate kao da morate da piškite”, kaže Anitta Akerman, urolog iz Nju Džerzija.

Iako je takozvano “lomljenje pečata” izgleda mit, istina je da alkohol iritira bešiku i izaziva da nam je češće potreban odlazak do toaleta. Kao što verovatno već znate, kofein može imati isti efekat, zahvaljujući svjim diuretičkim kvalitetima. A ako vam je potreban podsetnik, ako pijete bilo čega više od vaše normalne količine će definitivno izazvati da vam se češće ide do toaleta.

Kada vam je hladno, vaše telo skuplja krvne sudove u vašim udovima i ekstremitetima kako bi se više krvi preusmerilo ka trupu. Ovaj porast količine krvi stavlja trup pod pritisak, koji vaše telo normalizuje izbacivanjem suvišnih tečnosti. (Ovo se odnosi na urin, u slučaju da nije bilo dovoljno jasno.)

Začudo, ako ne pijete dovoljno, to može izazvati da vam se pripiški. To se dešava zbog toga što ako urin postane koncentrisaniji (to označava tamnije žuta boja), i bešika biva iritirana, kako kaže Akermanova, i onda vaše telo želi da se reši toga.

Uzimate lek zbog jednog problema, i onda iznenada morate da sređujete drugi problem. Poznato? Istina je, uzimanje određenih lekova na recept često postaje rulet u kome ćete lako dobiti neku od nuspojava, kao što je ona kada osećate potrebu da piškite mnogo više nego uobičajeno. Lekovi za visok pritisak, kao i lekovi protiv anksioznosti, antidepresivi i određeni antibiotici mogu biti izazivači ove reakcije.

“U praksi sam primetila da neki ljudi fiziološki osećaju da moraju da uriniraju češće”, kaže Akermanova. “Ove osobe možda nemaju neku patologiju koja izaziva to da piške toliko često.” Ovo može biti izazvano istorijom nekih urinarnih infekcija ili inkontinencijom, nižim pragom da se nešto tumači kao neprijatno, ili čak dosadom.

“Preaktivna bešika” je vrsta termina koji pokriva sve slučajeve kada se vaša bešika nevoljno kontrahuje, što čini da se osećate kao da treba da piškite čak i kada vam to nije neophodno – a razlozi za ove kontrakcije su samo delimično shvaćeni. Sve od dijabetesa, selektivnog inhibitora preuzimanja serotonina pa do konzumacije previše kofeina može biti povezano sa kontrakcijama.

Veličina jeste važna. Mala bešika je u nekom trenutku bio izgovor za gotovo sve osobe koje često piške, iako većina nas nije znala da je to istina, ili makar mogućnost. Dok većina bešika može zadržati oko dve čaše tečnosti, anatomija nekih osoba može biti takva da njihova bešika može zadržati značajno manje tečnosti. “Ako je neko rođen sa manjom bešikom, prosto neće moći da zadrže onoliko urina koliko to mogu osobe sa većom bešikom”, kaže Akermanova.

Gledajte još:

Takođe, postoji i problem pod nazivom nokturija, iliti pojačano mokrenje u toku noći, koje se definiše kao ustajanje iz kreveta kako bi se koristio toalet češće od jednom svake noći (#tosamja). Nokturija, kako kaže Akermanova, može biti izazvana bilo kojim od gorenavedenih faktora, kao i apnejom u snu, koja izaziva otpuštanje enzima pod nazivom atrijalni natriuretički peptid koji izaziva da bubrezi povećaju proizvodnju urina.

Nezavisno od toga kada ili zašto piškite, postoje neke stvari koje eksperti preporučuju da radite kako biste ublažili problem:

Time što ćete voditi računa o onome što jedete i pijete, kao i koliko često piškite, možete pomoći sebi da uočite da li postoji jasan šablon – ili ćete možda shvatiti da zapravo piškite sasvim normalno.

Ovo je gotovo očigledno, ali pokušajte da smanjite unos onih stvari koje iritiraju bešiku ili imaju diuretičko dejstvo (da, to znači manje kafe i cirke).

“Kada radim sa mladim ljudima koji imaju primedbe na urinarnu frekvenciju, često radimo na oslobađanju od stresa – na primer kroz vođeno slikovito izlaganje”, kaže Ingber. Vođeno slikovito izlafanje je tehnika koja se koristi u meditaciji za kontrolu stresa i bola, a uključuje nekoga ko je obučen u meditaciji/hipnozi da govori pacijentu da zamisli sebe u smirujućem scenariju, a da im onda traži da zamisle kako im se pelvični mišići opuštaju.

Ako idete da piškite svaki put kada osetite i najmanju potrebu, vaše telo postaje naviknuto na to. Trenirajte bešiku na suprotno kroz “tempirano pražnjenje” – idite da piškite na svakih 30 minuta u toku jednog ili dva dana, čak i kada vam se ne piški; onda produžujte ovaj interval za 15 minuta svakog dana. Ovo može pomoći vašoj bešici kako da poveća kapacitet, tako i da postane naviknuta na osećaj da drži urin. Kako Akermanova objašnjava, “Pružanje otpora potrebi da urinirate i dozvoljavanjem bešici da se napuni može produžiti vreme između pražnjenja.”

Ili, možete prosto prihvatiti to i nastaviti dalje sa životom. Ovih dana, dok sam trudna, moja učestala potreba da piškim je odjednom normalna – i pošto se više ne osećam čudno zbog toga, više mi uopšte ne smeta. Za mene se ispostavilo da je jedini problem koji imam sa urinarnom frekvencijom to što je izazivala posramljenost. Sada kada sam iskusila radost piškenja bez osuđivanja, planiram da piškim kada god moja malena bešika to poželi.

Ovaj članak je prvobitno objavljen na VICE US.