Ne treba da imate istu ličnost kao vaš partner da biste bili srećni

Mnogi onlajn dejting sajtovi pokušavaju da upare ljude na osnovu nivoa sličnosti koji postoji između njih. One funkcionišu pod pretpostavkom da će ljudi koji su slični imati veću šansu da uspeju da budu u vezi. Intuitivno, ovo ima smisla, zar ne? Ako imate puno toga zajedničkog, verovatno ćete se bolje zabavljati kada ste zajedno.

Takođe postoji i mnoštvo istraživanja koja naizgled idu u korist ovoj pretpostavki. Pre više od pola veka, socijalni psiholozi dokumentovali su da je sličnost jedan od ključnih faktora povezanih sa privlačnošću: ljudi koji nam se najviše dopadaju su oni za koje mislimo da su nam najsličniji.

Bilo kako bilo, priča nije jednostavna koliko se to nekada činilo. Iako sličnosti igraju ulogu u onome što nas u početku privuče kod nekoga, sličnost sama po sebi nije garant za srećnu vezu.

U novom istraživanju koje je objavljeno u Journal of Research in Personality, istraživači sa državnog Univerziteta u Mičigenu ispitali su 2,578 parova - a sve je počelo 1968. godine i uključuje nacionalno reprezentativni uzorak SAD-a za individue i njihove porodice. Za ovu studiju istraživači su se fokusirali specifično na podset ljudi u heteroseksualnim vezama koji su, u proseku, stari 51 godinu, a od toga su u braku proveli prethodne 22 godine. Istraživači su ispitali zadovoljstvo vezom i još nekoliko različitih mera psihološkog stanja (koje uključuje pozitivna nasuprot negativnih raspoloženja, kao i uopšteno zadovoljstvo životom), a uzeli su u obzir i to koliko su partneri slični ako posmatramo crte ličnosti koje su zastupljene u Big Five modelu.

Crte zastupljene u Big Five modelu uključuju otvorenost za nova iskustva (koliko smo otvoreni da pokušamo nešto novo), savesnost (koliko smo organizovani i orijentisani ka detaljima), ekstraverziju (koliko smo otvoreni i socijabilni), saradljivost (koliko brinemo za druge), i neuroticizam (negativno reagovanje na stres i veći broj promena raspoloženja).

I šta su otkrili? Prvo, ljudi koji su saradljiviji, ekstravertniji i savesni - a manje neurotični - imaju tendenciju da budu uopšteno srećniji, ali i srećniji u vezi. Na taj način i ljudi čiji su partneri više savesni a manje neurotični takođe će biti srećniji.

Drugim rečima, kada se uzmu u obzir zasebno, crte ličnosti pojedinaca, ali i njihovih partnera važne su kada se radi o tome kako se oni osećaju u vezi, ali i šire, u životu - a šta je sa sličnim ličnostima? Pa, i ne baš. Efesti sličnosti bili su mali i nekonzistentni. Takođe je i manje važno što su oni imali tendenciju da budu manji od efekata koji ima ličnost pojedinca za sebe.

Ovi nalazi poklapaju se i sa drugim istraživanjima koja se bave zadovoljstvom u vezama. Na primer, jedno ranije istraživanje otkrilo je da kada se radi o predviđanju zadovoljstva vezama i životom, ono što je najvažnije jesu naše crte ličnosti, a nakon njih slede crte ličnosti partnera, a tek nakon njih sličnost između partnera. Ponovo, efekat sličnosti je bio izuzetno slab u okviru ovog istraživanja.

Gledajte na VICE:

Slično tome otkrila je i meta-analiza iz 2008. godine u okviru koje je preko 300 istraživanja na temu sličnosti i privlačnosti iskorišćeno kako bi se došlo do zaključka da iako sličnost zaista jeste povezana sa prvobitnom privlačnošću, njen efekat na privlačnost i zadovoljstvo trenutnom vezom “nije moguće detektovati”.

Ipak, postoji važna začkoljica u ovoj priči: dok sličnost zaparvo naizgled ne predstavlja važan prediktor za uspešnost veze, ono što predstavlja percipiranu sličnost predstavlja. Drugim rečima, kada ljudi misle da je njihova ličnost slična kao ličnost njihovih partnera (neazavisno od toga da li je to zapravo istina), oni će imati tendenciju da budu srećniji.

Druga začkoljica: Takođe postoje i neka istraživanja čiji su rezultati pokazali da je različitost među ličnostima (ili ono što socijalni psiholozi nazivaju “komplementarnost”) ponekad predstavlja pretpostavku kvaliteta veze. Posebno u slučajevima kada posmatramo crte koje su povezane sa dominantnošću, odnosno submisivnošću, kada ljudi imaju tendenciju da budu srećniji kada pronađu partnera koji poseduje suprotne crte u odnosu na njihove, pre nego sa partnerpm koji ima iste crte. Drugim rečima, postoji istina iza izreke “suprotnosti se privlače”.

Sve ovo nam govori da postoji dobar razlog da budemo skeptični da će dejting aplikacije koje koriste kompjuterske algoritme moći da nam pronađu “idealnog” para na osnovu samo toga koliko smo slični. Istina je da kada smo objektivno slični, to izgleda ne znači previše, a da posedovanje određenih crta ličnosti (kao što je visoka savesnost i nizak neuroticizam) izgleda predstavlja nešto bitnije.

Takođe, ne samo što pristup uklapanju ličnosti izgleda nije efektivan, već i ovi programi spajaju ljude koji su slični po svim crtama, uključujući i crte gde se obično preferira komplementarnost (kao što su dominantnost-submisivnost), što je verovatno čak i kontraproduktivno. Ništa od ovoga ne govori da je onlajn dejting beznadežan, ili da ne može da funkcioniše. Mnogi ljudi se upoznaju onlajn i onda žive srećno do kraja života.

Bilo kako bilo, ako odlučite da krenete ovim putem, budite svesni da neki onlajn dejting sajtovi u različitoj meri pridaju veliku važnost sličnosti i kompatibilnosti. Budite svesni da nauka koja objašnjava veze nije savršena, i da pronalazak onoga sa kojim ćemo biti srećni na duže staze ne može biti toliko predvidljiv.

Dr Džastin Lemiler je istraživač na Kinzi Institutu i autor bloga Sex and Psychology.