Reklame
Životna sredina

Stvari koje radite kako biste spasili planetu su zapravo užasne

Taj višekratni pamučni ceger zagađuje vazduh i vodu više nego plastična kesa.

pisao Anne Gaviola
07 Maj 2019, 7:51am

Znate onu izreku “put do pakla popločan je dobrim namerama”? Ona se može zaista primeniti i na sve ono što činimo kako bismo spasili planetu. Mnoge od njih možda deluju kao održivi izbori i nisu toliko ekološki.

To se dešava zato što je dosta novca uloženo u marketing ovih stvari, gde se one predstavljaju kao dobre za okolinu, uprkos tome da li one to zapravo i jesu. Hans Hugervost je glavni čovek internacionalne organizacije koja vodi računa o standardima koji brinu o tome koliko je funkcionisanje kompanija na tržištu održivo, i upozorio je da je ekomanipulacija u porastu, kao i da korporacije prioritizuju profit više nego dobrobit planete.

Kada toliko pogrešnih informacija cirkuliše okolo, teško je razlučiti koji proizvodi ili usluge su zaista dobri po planetu. A kako bismo vam pomogli da se snađete u moru ekomanipulacije, VICE je razgovarao sa ekspertima širom severne Amerike kako bismo otkrili šta treba da prestanete da radite ili koristite za dobrobit okoline:

Pamučni cegeri za kupovinu

U toku je rat protiv jednokratne plastike, gde je ona obeležena kao đavo lično. PEI bila je prva provincija u Kanadi koja je zabranila plastične kese za kupovinu, a Njufaundlend i Labrador su skoro objavili da će se i oni priključiti ovoj zabrani. Ipak, ako požurite da kupite pamučni ceger kako biste zamenili te plastične kese, možda ćete napraviti grešku.

Pamučni cegeri možda deluju kao dobra zamena, što i jesu - ali ukoliko ih koristite konzistentno najmanje jedanaest i po godina. Prema danskoj studiji, sve manje od toga neće napraviti neku razliku, s obzirom na to da proizvodnja ovih cegera stvara 606 puta više zagađene vode, nego što to stvara proizvodnja jedne plastične kese.

Tod Majers, direktor za okolinu u okviru Vašington Centra za politiku pozvao je ljude da ne “ignorišu veliku, ali manje očiglednu štetu koju stvaraju pamučni cegeri.” Istraživanje sprovedeno od strane vlade Ujedinjenog Kaljevstva potvrdilo je činjenicu da pamučni i cegeri od platna ostavljaju najveći karbonski trag zato što zahtevaju više resursa kako bi se proizveli i distribuirali.

Da, svi smo videli fotografije i video snimke nekada predivnih plaža koje su sada pretrpane plastičnim otpadom, a živi svet u moru takođe pati od posledica koje ostavljaju odbačeni plastični proizvodi - ipak, ako posmatramo uticaj i na vazduh i na vodu, pamučni cegeri su gori. Osim ukoliko ih ne koristite duže od decenije, a ipak najčešće se desi da mnogi ove platnene kese koriste mnogo kraće nego što bi trebalo, a onda one završe na deponijama.

Bolja opcija je koristiti braon papirne kese za lakše proizvode (a onda ih koristiti ponovo, nakon čega ih reciklirati), ili ponovo iskoristiti one užasne, ali iznenađujuće snažne plastične kese, pritom zanemarivši naznaku da su one namenjene jednokratnoj, ili kratkotrajnoj upotrebi.

Biorazgradive vlažne maramice za šminku i za bebe

Odabrati proizvod koji je označen kao “biorazgradiv” deluje kao logična stvar za učiniti za planetu, ali se ipak ispostavlja da su vlažne maramice među najgorim zagađivačima kada se radi o predstavljanju proizvoda kao nešto što on nije.

Tim istraživača pri Rajerson Univerzitetu objavili su zabrinjavajući izveštaj ovog meseca nakon što su testirali 101 jednokratni proizvod (23 od njih opisani su kao “razgradivi” od strane proizvođača), a otkrili su da ni jedna od vlažnih maramica “nije bilo moguće razložiti bezbedno putem kanalizacijskog, što znači da one negativno utiču na cevi domaćinstava, infrastrukturu kanalizacije, a na kraju i na okolinu.”

1555350250203-Ryerson-University-Sewer-overflow-with-wipes
Photo via Ryerson University

Opštinska grupa za poboljšanje upotrebe kanalizacije procenjuje da se 250 miliona dolara godišnje širom Kanade potroši na uklanjanje začepljenja koja izazivaju prvenstveno vlažne maramice. A postaje i gore. Ove ekomanipulativne maramice sadrže sintetička vlakna, uključujući i plastična, što onda ima užasne posledice na vodu i život biljaka i životinja.

Alternativa je, sa druge strane, daleko neurednija i manje privlačna - zamenite ih platnenim maramicama, ili vašim rukama.

Smrskavanje konzerva piva

Većina konzerviranog pića (čak 95% u SAD-u) pakovano je u limenke od aluminijuma. Dobre vesti su da je njih moguće u potpunosti reciklirati i ponovo iskoristiti beskonačno puta - osim ukoliko nisu kontaminirane.

Limenke pića održavamo reciklabilnim ukoliko se odupremo potrebi da ih smrskamo. Možda deluje kontraintuitivno, zato što smrskavanje čini da zauzimaju manje prostora, tako da ih više može stati u kantu za reciklažu, ali automatizovan proces kategorizuje predmete prema obliku i veličini - što znači da smrskana konzerva može završiti u pogrešnom odeljku, zato što je pogrešno identifikovana kao papir.

Zaista je važno prenameniti aluminijumske konszerve, zato što što duže da su korišćene, sve je manji ogroman karbonski otisak koje njihova proizvodnja ostavlja. Kopanje metala stvara sporedne proizvode koji zagađuju zemljište i vodu, a proces potreban da se ti metali pretvore u konzerve zahteva puno struje, i narušava prirodne vodene tokove, što dovodi do uništenja šuma.

Deljenje prevoza

Kao što samo ime sugeriše, deljenje prevoza možda deluje kao bolja alternativa za putnika koji putuje sam taksijem ili svojim vozilom. Ipak, istraživanja navode da ono što servisi za deljenje prevoza kao što su Uber i Lyft rade nije garantovano bolje po planetu. Ovo predstavlja temu za debatu, jer obe kompanije štite svoje podatke, tako da je teško doći do preciznih podataka o tome šta se zapravo dešava, a ipak, ono što se predstavlja kao argument protiv Uber i Lyft kompanija je činjenica da ubrzani rast broja njihovih vozila ukazuje na sve jaču alternativu javnom prevozu, a ne alternativu taksiju, rent-a-karu ili posedovanju sopstvenog vozila.

Imajući to u vidu, krivac za pojačanu emisiju gasova su takozvani bespotrebni kilometri, koji se stvaraju kada Uber ili Lyft vozač vozi bez putnika. U Njujorku, ti bespotrebni kilometri čine do pola kilometraže koju su ovi servisi prešli od 2013. godine, kada su nastali. To znači više emisije štetnih gasova sa povećanjem pređenih kilometara u putu, i više gužvi u saobraćaju, koje za rezultat takođe mogu imati povećanu emisiju štetnih gasova.

Obe kompanije su postale javne prošlog meseca, što će ih verovatno naterati da posluju transparentnije. Ipak, nekoliko posznatih investitora naveli su da neće učestvovati u posedovanju ovih kompanija, baš iz razloga koji su povezani sa očuvanjem životne sredine.

Ove kompanije su same za sebe priznale da bi mogle da počnu da primenjuju održivije prakse. Lyft su rekli da su potrošili milione na neutralizaciju ugljen-dioksida prošle godine, a postali su najveća kompanija za deljenje prevoza u SAD-u, nakon što su kupili svog najvećeg rivala. U međuvremenu, direktor Uber-a uložio je deset miliona dolara u istraživanje koje se bavi uticajem kompanije na zagušenja i saobraćaj. Iako Uber ne planira da umanjuje emisiju ugljen-dioksida, oni nude pogodnosti vozačima da se prebace na hibridna ili električna vozila, za šta kompanija kaže da će značajno poboljšati uticaj koji oni imaju na životnu sredinu.

Uticaj je u fokusu mnogih debata. Najobimnije istraživanje ove vrste uključilo je pregled dvadeset i dva tržišta u SAD-u, i iako ne pokazuju da su servisi za iznajmljivanje prevoza jedini razlog za ovo, podaci pokazuju da je uključivanje ovakvih kompanija na tržište rezultiralo padom broja ljudi koji se voze autobusom za 12,7% u poslednjih osam godina.

Skorašnje istraživanje Univerziteta u Torontu ukazuje na to da efekti Ubera zavise od mesta gde živite - konkretno, aplikacije za deljenje prevoza smanjuju količinu vozila u manjim gradovima, a povećavaju je u velikim gradovima (brojke mogu porasti i do 5% za dve godine). Istraživanje takođe ukazuje i na to da Uber utiče na porast vožnji autobusom, ali umanjuje broj vožnji tramvajem i metroom.

Odgovoran pristup servisima za deljenje prevoza verovatno je razuman način da se reši ovaj problem. Kad god da je moguće, izaberite opciju za deljenje prevoza sa što većim brojem sapuntika u vozilu. I ne terajte vozača da vas čeka, čime će povećati emisiju štetnih gasova i protraćiti svačije vreme (to je i pravilo u životu uopšte). I za kraj, neka Uber i Lyft budu poslednja opcija za prevoz, a ne prvi izbor.

Pratite En Gaviolu na Tviteru.

Ovaj članak je prvobitno objavljen na VICE Canada.

Tagged:
uber
Lyft
Ekologija
vlažne maramice
deljenje vožnje
ceger
Plastične kese,