Klimatske promene

Prognoze o klimatskim promenama su iznenada postale katastrofične. Evo zašto

Najnoviji klimatski modeli nečekivano su počeli da predviđaju košmarne scenarije zagrevanja. Sada se naučnici muče da shvate zašto, i da im ljudi veruju.
12 Februar 2020, 3:28pm
Climate Change Predictions Have Suddenly Gone Catastrophic. This Is Why
Sam Mooy / Stringer via Getty Images

Šta bi se dogodilo kada bi temperatura na Zemlji skočila za par stepeni, ili kada bi se emisija ugljen-dioksida (CO2) udvostručila? Sve indicije ukazuju na užasne efekte, od rasprostranjenih vrelih talasa, do negativnog uticaja na biodiverzitet. Sada su prognoze naučnika neočekivano postale još gore.

Neki skorašnji modeli predviđaju povećanje temperature i do 5 stepeni Celzijusa, ako se emisija CO2, koja je rekordna, udvostruči – od povećanja od samo 3 stepena se očekuje da će biti razorno po čovečanstvo. Proučavajući ove najnovije modele, istraživači su otkrili iznenađujući razlog za promene: oblake.

Modelari klime se oslanjaju na centralizovani paket smernica koji omogućava upoređivanje njihovih modela. Modeli ove generacije će biti upotrebljeni za ovogodišnji izveštaj Međuvladinog panela za klimatske promene (IPCC) i uobličiti političke odluke povodom smanjenja klimatskih promena. Svet je već zabrinjavajuće blizu granica u povećanju temperature koje su postavljene pariskim klimatskim sporazumom, pa prognoze najnovijih klimatskih modela predstavljaju zloslutne novosti.

„Najveće razlike između modela osetljivosti klime potiču od oblaka“, kaže Paolo Cepi, koautor studije: „A to je tako zato što je u klimatskim modelima veoma teško precizno simulirati oblake“.

Cepi i njegovi koautori su upoređivali modele dve poslednje generacije smernica baziranih na osetljivosti klime, na metrici koja opisuje količinu otopljavanja površine do koje bi dovelo udvostručenje emisije CO2. Njihova studija je objavljena prošlog meseca u časopisu Geophysical Research Letters.

I dok su prethodne generacije klimatskih modela predvidele prosečnu klimatsku osetljivost od 3,3 Kelvina, autori su otkrili da je prosek klimatske osetljivosti najnovijih modela 3,9K. U skladu s time, opseg klimatske osetljivosti tih modela je rastao, od 2,1 do 4,7K, i od 1,8 do 5,6K.

Mark Zelinka, prvi autor studije, kaže u mejlu da je jedina dramatična promena između dve generacije modela bilo to kako je omotač oblaka uticao na zagrevanje. On je objasnio da oblaci odbijaju nešto sunčevih zraka koji ih obasjavaju, i da će se omotač oblaka smanjivati, kako se planeta bude dalje zagrevala usled emisije CO2. To će zauzvart napraviti pozitivnu petlju i još više zagrevati klimu.

Cepi je dodao da oblaci takođe imaju svoj sopstveni efekat staklene bašte i mogu da deluju kao omotač na isti način kao i gasovi staklene bašte. Snaga ovog svojstva zavisi od toga na kolikoj se visini oblak nalazi, što dodaje još jedan sloj u složenosti koja je tek nedavno pridodata ovim modelima.

Mada, to što su modeli oblaka sada realističniji ne znači da je čitav model bolji u celini. U preliminarnoj verziji za reviziju časopisa Earth System Dynamics, istraživači Univerziteta u Eksiteru su ispitivali da li precizne procene osetljivosti klime imaju smisla u kontekstu istorijskih opservacija.

Prva autorka Femke Nijse je rekla da ju je na proučavanje osetljivosti navelo to što poslednji izveštaj IPCC kaže da će opseg najverovatnije biti niži nego što je nekoliko poslednjih modela predvidelo.

„Bili smo prilično iznenađeni time što je ova nova generacija modela pokazala veoma visoku osetljivost“, kaže ona.

Nijse i njen tim su otkrili da barem šest trenutnih modela nisu u skladu sa istorijskim podacima o klimi, najverovatnije zbog novog modela oblaka.

Cepi se slaže da neki od modela koji predviđaju višu osetljivost nego ranije možda jesu nerealni; ovo je dovelo do „nekih tenzija“, pošto su ovi novi modeli dizajnirani da bolje predstave klimatske procese koji se odvijaju u oblacima.

„S jedne strane, trebalo bi da budu bolji, ali s druge, barem neki od ovih modela izgleda proizvode osetljivosti koje su previsoke, u poređenju sa uočenim promenama temperature“, kaže on. „To je pomalo zagonetka, to je nešto što treba da rešimo“.

Iako ima nekih neslaganja između različitih klimatskih modela, Zelinka ističe da će sledeći izveštaj IPPC-a, predviđen za objavljivanje 2022, uzeti u obzir niz merenja koje se tiče klimatske osetljivosti. Ali iako je tako, razlike između jednog ili dva stepena Kelvina će dovesti do sličnih opštih zaključaka, kaže on.

„Na neki način cepidlačimo, iako je dobro poznato da CO2 zagreva planetu i da je čak i mala količina globalnog zagrevanja u celini loša po društvo“.

Ovaj članak je prvobitno objavljen na VICE US.