studenti

Svi studenti su u sred epidemije korona virusa izbačeni iz domova i sad niko ne zna šta ćemo s njima

Hiljade studenata, među kojima ima potencijalno zaraženih, su poslati kućama ili moraju da se prosto snađu za smeštaj
18 Mart 2020, 12:10pm
IMG_20200318_115829_231
Foto: Studenti se pakuju iz Studentskog grada, ljubaznošću autorke.

Zaustavljamo život kako bismo zaštitili život reče predsednik Srbije, Aleksandar Vučić, u svom obraćanju u nedelju uveče prilikom proglašenja vanrednog stanja u Srbiji zbog koronavirusa. Vrlo teatralno, na momente praćeno i suzama, molio je mlađe stanovništvo da ne ugrožava bake i deke svojim prisustvom, jer se ovaj rat vodi protiv njih.

Život je zaustavljen, ali za sada stanari i stanarke studentskih domova u Srbiji nisu sigurni kako su njihovi životi, a posebno životi njihovih porodica zaštićeni. Manje od 24h nakon live konferencijskog plakanja, više hiljada studenata i studentkinja izbačeno je iz studentskih domova, da u miru i toplini karantina u mestima iz kojih dolaze šire dalje virus.

Upravo sada, dok čitate ovaj tekst, virus uspešno putuje širom Srbije, ali i šire, jer koronu ne zanimaju narušeni ili prijateljski susedski odnosi zbog Zakona o slobodi veroispovesti i u čijem su vlasništvu crkve, ne zanimaju je ratovi ni genetski haplotipi. Drugim rečima, uskoro možemo očekivati da će se broj zaraženih u Crnoj Gori recimo (našoj Sparti koja je uspešno odolevala pandemiji tri meseca) višestruko povećati, zbog studenata koji su pohrlili tamo i sa sobom sasvim izvesno poveli i Covid 19. Isto se odnosi i na Republiku Srpsku, Hrvatsku i sve druge države iz kojih dolazi studentarija koja živi u sada praznim studentskim domovima.

Ako se pitate šta je razlog isterivanja studenata iz domova i nasilno teranje u rodne gradove, odgovor vam može dati jednostavna vest na zvaničnom sajtu Studentskog centra - SPREČAVANJE ŠIRENJA ZARAZE. Da, da, tako je. Ako ste mislili da sačuvate svoje roditelje, sestre, braću, bake, deke jer ste gotovo sigurni da ste vozeći se beogradskim gradskim prevozom (na primer, linijom 50 kroz koju dnevno prođe barem 200 ljudi, i to kad je manje prometni dan) pokupili ne samo najnoviji virus, nego i one davno zaboravljene asove, ptičiji i svinjski - zajebali ste se. Ukoliko vam neki član porodice spada u visoko rizičnu grupu - srčani je bolesnik, dijabetičar, ima više od 65 godina, imunitet mu je kompromitovan na neki drugi način - možda je vreme da uradite ono što je najpre posavetovao Boris Džonson, a prepisao naš veliki vođa - da se pozdravite sa svojim bližnjima, jer ćemo mnoge od njih izgubiti.

Na sajtu Studentskog centra je prekjuče u popodnevnim satima objavljeno obaveštenje u kom se saopštava da stanari i stanarke svoje stvari moraju izneti do 18h narednog dana, kako bi se preveniralo širenje virusa. Hiljadama ljudi je ostavljeno manje od 24h da pokupe svoje stvari i odu.

Te hiljade ljudi su ostale u domu najčešće iz dva razloga - zato što moraju da rade i tako izdržavaju sebe, a vrlo često i porodicu i zato što i sami sumnjaju da su zaraženi te ne žele da ugroze starije članove svoje porodice koji se nalaze u visoko rizičnoj grupi. Ovim funjarskim činom tim ljudima je onemogućeno traženje alternativnog smeštaja, a što je još važnije, onemogućen je organizovani otpor u vidu zahteva za ostankom u domu koji su ljudi pretvorili u mali karantin, ne želeći da ugroze druge, ili zahteva za obaveznim testiranjem pre odlaska kućama.

Izgleda da smo svi zajedno bili viđeni kao neuništivi i apsolutno otporni na pandemiju, bez obzira na to što je krajem prošle nedelje utvrđeno da je u jednom od blokova stanarka pozitivna na koronavirus.

Do tog trenutka preventivne mere su bila uputstva za pranje ruku zalepljena na ulaze u blokove. Iako je epidemija trajala barem nedelju dana pre jučerašnjeg isterivanja, zaposleni u Studentskom gradu - čistačice, portiri i portirke, kuvarice i kuvari u menzi - nisu imali zaštitnu opremu, maske ili rukavice. Izgleda da smo svi zajedno bili viđeni kao neuništivi i apsolutno otporni na pandemiju, bez obzira na to što je krajem prošle nedelje utvrđeno da je u jednom od blokova stanarka pozitivna na koronavirus. Možda je uprava mislila da nije dovoljno dobro prala ruke, ali da će ostali pratiti njihova uputstva.

Kada sam juče otišla do doma da pokupim svoje stvari, tamo je bilo vidno manje ljudi, ali sam zatekla one koje sam sretala i prethodnih nedelja - majstore koji rade na renoviranju studentskog doma Studentski grad u cilju pripreme za Evropske univerzitetske igre.

Momci u 20-im godinama su bušili rupe za klima uređaje bez ikakve zaštitne opreme i uredno radili ono što su radili i pre proglašene pandemije. Zašto? Pa zato što virus može da hara, Evropa i svet mogu da stanu, ali zgrtanje novca po osnovu Univerzijade ne sme nikako.

Izbacivanje studenata u toku pandemije zato nije bilo nešto o čemu je državni vrh morao previše da mozga, jer je ovo odličan šlagvort za izbacivanje koje je najavljeno od 20. juna do 1. avgusta kada će stanari i stanarke Studentskog grada morati da ustupe svoje sobe stranim sportistima, a da se za svoj smeštaj snađu sami.

Evropske univerzitetske igre nisu zvanično odložene ni zbog pandemije - štaviše, organizatori uveliko na zvaničnoj stranici pišu kako razgovore sa volonterima obavljaju online zbog bezbednosti (?), a postavljen je i tajmer koji odbrojava vreme do početka Univerzijade. Izgleda da evropska solidarnost u ovom kontekstu ruši i pandemične granice, a za medicinsku pomoć moramo ipak malo da se strpimo.

Međugradski prevoz je dozvoljen još taman toliko da sa sigurnošću možemo da prenesemo virus dalje.

Vrhunac svega je što je u najskorijem obraćanju Aleksandra Vučić,a kada je proglašena mera policijskog časa, naglašeno i da će međugradski prevoz biti ukinut za koji dan. Vlast nam ne daje dovoljno vremena da se pripremimo za ovakve stvari i da pokušamo da nađemo alternativu. Sa druge strane, granice su barem do četvrtka slobodne za širenje virusa, pri čemu izbacivanje studenata iz domova nijednom nije spomenuto prilikom proglašenja još represivnijih mera zaštite od virusa, jer je međugradski prevoz dozvoljen još taman toliko da sa sigurnošću možemo da prenesemo virus dalje. Možda vlast zaista misli da smo mi studenti jači od svega i da nam virus ništa ne može, a posledično ni članovima naše porodice.

Mnogima od nas je sada egzistencija dovedena u pitanje, jer smo i pored pandemije i proglašenog vanrednog stanja primorani da radimo kako bismo se izdržavali i školovali. Mnogi od nas su već sada gotovo izvesno doveli u opasnost članove porodice koji su i bez nas bili ugroženi. Za sada ne mogu sa sigurnošću da tvrdim, ali sam uverena da je odluka doneta ovoliko brzo upravo zato što su stanari i stanarke Studentskog grada počeli da grade front protiv iseljavanja zbog Univerzijade još pre nekoliko meseci.

Već smo se suočavali sa pritiscima, pretnjama upravnika domova, zaposlenih u Studentskom centru, pokušaja miniranja i slično, ali smo ostali beskompromisni u svojoj borbi. Štaviše, vrlo brzo smo iskomunicirali u grupi koja je nastala upravo tim povodom u pokušaju da i ovo sprečimo.

Sve molbe su odbijene i svi su poslati svojim kućama, čak i ukoliko nisu imali prevoz. Primera radi, moja drugarica je ostala u Beogradu kako ne bi ugrozila svog sedamdesetogodišnjeg oca koji je bolestan, ali je zbog ove odluke ipak morala da ode kući. Autobusa za Prijepolje juče nije bilo, a pošto nije imala nikoga u Beogradu, morala je da najpre ode kod sestre u Novi Sad, pa da odatle sledećeg dana ode u Prijepolje, jer bi u protivnom spavala na ulici.

Ja sam imala sreću pa sam prešla kod drugarice koju sam možda takođe dovela u opasnost (izvini i hvala, Danice), ali mi nije padalo na pamet da dodatno dovodim u opasnost oca koji se nalazi u visoko rizičnoj grupi. Ja takođe radim i izdržavam sebe, pa ovih dana osim zbog izolacije i sasvim neprirodne situacije, napade panike dobijam i jer ne znam kako ću preživeti naredne mesece.

Po svemu sudeći, ovo iseljenje je tek uvod u iseljenje koje nam sledi na leto, ukoliko ga ne sprečimo zajedničkim snagama, zaraženi koronom ili ne. Za sada je užasno važno da svoj očaj pretvorimo u bes i da se radikalizujemo po svim pitanjima, ne samo studentskom. Besplatno obrazovanje je na klimavim nogama već dugo i nema boljeg pokazatelja za to od toga što nam se sada sve predstavlja kao privilegija, a ne pravo.

Studenti i studentkinje su izgradili Studentski grad, koji nam se sada predstavlja kao privilegija koju i mi gubimo onda kada oni koji su i odgovorni za uništavanje kakve-takve socijalne države, prava na obrazovanje, zdravstveno osiguranje, dostojanstven rad itd. odluče da je naišla odlična prilika za krađu još para. Izbacivanje studenata i studentkinja na ulicu je samo deo šireg problema oduzimanja prava na dom i besplatno obrazovanje. Sva prava koja imamo nismo dobili već smo ih izborili i zato je više nego ikad potrebno pokazati solidarnost i odlučnost u borbi protiv onih koji ta prava žele da nam oduzmu.

Dok se svi nalazimo u karantinu, imamo dovoljno vremena da se informišemo o tome šta se sve dešava u Studentskom gradu i zašto će nas izbaciti na ulicu. Mi ne prestajemo sa borbom, već samo prelazimo na internet kampanju i zato najpre lajkujte našu stranicu na fejsu, zapratite nas na instagramu i najvažnije - potpišite našu peticiju za sprečavanje iseljavanja zbog Univerzijade. A pre i posle svega toga, operite i dezinfikujte ruke.

Čuvajte se, ljudi. Niko iz doma! Ni sada dok smo u karantinu, ni na leto zbog Univerzijade-