vanredno stanje

Pitali smo mlade da li će poštovati preventivne mere i nakon vanrednog stanja

Mogućnost ukidanja vanrednog stanja je sve realnija, ali znači li to da smemo da se opuštamo?
28 April 2020, 10:58am
pjimage (5)
Kolaž: VICE fotografije ljubaznošću sagovornika

Pandemija korona virusa je sa sobom, osim potencijalno ugroženog zdravlja ljudi i opšte panike, donela potrebu za uvođenjem vanrednog stanja, koje neki podnosimo loše, neki lošije, a poneki krajnje užasno. Usled činjenice da smo nedeljama zatvoreni u kućama, naznake da bi vanredno stanje uskoro moglo da se završi dočekane su kao tračak nade koji nam je svima bio neophodan, da ne kažemo ključan.

Ipak, znači li to da se izlaskom na ulice u potpunosti vraćamo svojim starim dobrim životima, koje smo vodili pre pandemije? Pitali smo mlade koliko će se odgovorno nositi sa rizikom kada budu funkcionisali bez svakodnevnih opomena o ograničavanju kretanja. Jesmo li kao društvo dovoljno savesni da možemo da postavimo granicu bez da nas na to podsećaju nadležni - i šta ćemo tačno nastaviti da radimo kako bismo opasnost od virusa sveli na minimum? Jer on neće prosto nestati nakon što počnemo nesmetano da izlazimo iz kuće.

Bojan Živanović, 21

VICE: Kojih preventivnih mera se pridržavaš sada, tokom trajanja vanrednog stanja i koliko odgovorno to radiš?

Bojan: Ne bih rekao da se pridržavam preventivnih mera uopšte, zato što ne izlazim iz kuće, tako da nema potrebe ni za kakvim preventivnim merama. Izlazim iz kuće samo kada treba da odem do prodavnice ili da bacim đubre, i tada stavim rukavice i masku preko lica, ne nosim sa sobom telefon ni sat, niti bilo šta metalno, zato što znam da se na tome virus najviše zadržava. Kada uđem u kuću, prvo operem ruke sa rukavicama, pa onda i bez njih, bacim rukavice i masku, a odeću u kojoj sam bio odmah prebacim preko žice na terasi ili stavim na pranje. Dakle, ne nosim je u kući.

Šta misliš, koje mere bi trebalo da nastavimo da poštujemo nakon završetka vanrednog stanja dok opasnost od virusa potpuno ne prođe?

Nakon završetka vanrednog stanja bi prema mom mišljenju trebalo da poštujemo mere socijalne distance, pre svega. Ne bi trebalo da se na jednom mestu okuplja više od sto ljudi, što je i na početku epidemije bila mera. Trebalo bi da ko je u mogućnosti izbegava korišćenje javnog prevoza. Trebalo bi i dalje da nosimo bar rukavice, ako ne i masku, mada sam svestan da nositi masku jeste problem ljudima koji nose naočare za vid, jer se sve vreme magle. Po mom mišljenju, trebalo bi da nastavimo da peremo ruke i vodimo računa o higijeni, kao što je trebalo i pre nastupanja ove pandemije.

Sve u svemu, mislim da bi trebalo da se sve vrati polako u normalu za dve-tri nedelje, i ne mislim da je pravilan potez da se mere već sada olakšavaju, zato što i dalje svakodnevno imamo stotine novozaraženih, a mere su nastupile kada smo imali desetine - zato mi je nelogično da ih sada olakšavamo. Štaviše, lično bih radikalizovao mere u narednih nedelju-dve, čisto kako bismo znali da smo zaista virusu zadali smrtonosan udarac.

Na koji način misliš da će pojava koronavirusa uticati na tvoje navike i aktivnosti kojima se baviš? Da li ćeš živeti drugačije nego pre njegove pojave?

Ne mislim da ću živeti preterano drugačije. Bio sam svestan da treba da održavam ličnu higijenu i pre pandemije korona virusa, vodio sam računa o tome da nepestano budem hidriran, da unosim tečnost. Možda me je ovaj virus naučio da vodim malo više računa o ishrani - kako sam kod kuće prethodnih mesec dana, izbegavao sam brzu hranu i nezdravo, tako da eto, to bi možda mogla biti neka nova navika koju bih mogao da nastavim da primenjujem i nakon vanrednog stanja. Sve u svemu, imam isti pogled na svet, isti pogled na ljude, svakako sam bio čistunac i pre ovoga, a ova pandemija me je naučila da sam u pravu i da nisam nešto preterano lud (smeh).

Svakako će uticati na posao, jer neću moći da imam puno socijalnih kontakata, neću moći da idem na sastanke, na velike događaje, ni da radim neke stvari koje sam radio u vezi sa poslom. Uticaće i na fakultet - ne znam kako ćemo polagati ispite, budući da će puno ljudi biti u jednom prostoru na polaganju, tako da sam gotovo siguran da u prvo vreme nećemo moći da polažemo regularno, ali se nadam da će ih biti. Svakako neću ići gradskim prevozom, makar narednih mesec-dva. Trudiću se da novac izdvajam za taksi, CarGo i tome slično.

Kako tvoje okruženje posmatra preventivne mere? Da li imaš utisak da će oni nastaviti da ih se pridržavaju kada bude ukinuto vanredno stanje?

Imam utisak da ljudi neće nastaviti da se pridržavaju nekih radikalnijih mera. Nakon dva meseca u karantinu, čini mi se da su ljudi postali ljuti i besni i logično je da u ovakvim trenucima samo žele da se što pre vrate svojim regularnim dnevnim obavezama, navikama, svakodnevom životu.

Mislim da dosta ljudi koristi ovu situaciju da pametuje na mrežama, i generalno da pametuje, i da razgovara o nekim stvarima za koje nisu kompetentni i stručni i da drugim ljudima zameraju oko nekih stvari kojih se ni oni lično ne pridržavaju. Tako da, kada se ovo sve vrati u normalu, možda ćemo mesec ili dva još uvek biti pažljivi i svesni sebe i svog okruženja, solidarni i odgovorni, nadam se, a nakon ta dva meseca mislim da će se sve vratiti na staro. Mislim da nećemo voditi računa, što je nekako i prirodno, nije za osuđivanje, već je logično da u ovakvoj situaciji, kada su pooštrene mere, da se ljudi osveste i postanu solidarni, odgovorni i disciplinovani zbog sebe i svog okruženja, ali kada situacija prestane, naravno da će se sve vratiti u normalu i da će sve biti kao ranije. Lično me to ne brine, jer vodim svakako računa o sebi.

Natalija Pavlović, 25

Fotografija ljubaznošću sagovornice.

VICE: Kojih preventivnih mera se pridržavaš sada, tokom trajanja vanrednog stanja i koliko odgovorno to radiš?

Natalija: Perem ruke, čak sam i dobila ekcem, pa moram dodatno da ih negujem kremom za ruke. Provetravam prostorije koliko je to moguće. Nosim masku ako idem u kupovinu ili u šetnju. Držim distancu od drugih ljudi kada sam napolju, kao i od ukućana.

Šta misliš, koje mere bi trebalo da nastavimo da poštujemo nakon završetka vanrednog stanja dok opasnost od virusa potpuno ne prođe?

Mislim da treba da držimo distancu i peremo ruke, naravno. Ako bismo odmah počeli da se grlimo i ljubimo, onda prethodna prevencija pada u vodu.

Na koji način misliš da će pojava koronavirusa uticati na tvoje navike i aktivnosti kojima se baviš? Da li ćeš živeti drugačije nego pre njegove pojave?

Navikla sam više na baštu, što mi se sviđa. Takođe me je osvestilo da ne moram daleko da idem da bih nabavila nešto što mi treba, svega ima u izobilju. Meni je ovaj karantin tj. vanredno stanje nije toliko promenilo navike i aktivnosti koliko je u meni probudilo veću zahvalnost za ono što imam i što mi je u izobilju.

Kako tvoje okruženje posmatra preventivne mere? Da li imaš utisak da će oni nastaviti da ih se pridržavaju kada bude ukinuto vanredno stanje?

Moje okruženje je dosta matoro, tako da mogu da pohvalim seniore da se drže mera. Što se tiče mojih vršnjaka i njihovih roditelja, mislim da su usvojili preventivne mere valjano. Sada, da li će se držati mera posle vanrednog stanja kao na početku, ne bih rekla, ali sigurno se neće rukovati i grliti, praće ruke i kašljaće u unutrašnji deo lakta.

Lenka Miljković, 25

Fotografija ljubaznošću sagovornice.

Kojih preventivnih mera se pridržavaš sada, tokom trajanja vanrednog stanja i koliko odgovorno to radiš?

Jedna sam od onih koji se ne pridržavaju u potpunosti mera, ne nosim masku i rukavice, osim kad idem na pijacu jer je nemoguće da me puste drugačije, ali i u javnom prevozu. Predviđenog odstojanja od dva metra se pridržavam i to je generalno dobro jer i po psihološkim analizama, to je privatni prostor koji bi trebalo da imaš. Metar i po je prostor u koji puštaš ljude sa kojima si bliži i uz koje ostvaruješ svoje sociološke potrebe, dakle, prijatelje ili voljenu osobu. Eto, to mogu da kažem da se trudim da poštujem i inače.

Šta misliš, koje mere bi trebalo da nastavimo da poštujemo nakon završetka vanrednog stanja dok opasnost od virusa potpuno ne prođe?

Kad se ovo završi nema potrebe za pooštrenim merama, dovoljno je da ljudi peru redovno ruke i održavaju higijenu. Distanciranje bi svakako trebalo da ostane na snazi, a zaista nisam za to da se nose maske jer kada se ovlaže, nakon 20 minuta do pola sata od stavljanja, predstavljaju izvor zaraze jer je vlažna sredina pogodna za razmnožavanje bacila. Rukavice donekle jesu dobro rešenje, ali zavisi gde ćete ih nositi, u prevozu je potpuno legitimno i poželjno, kao i u prodavnicama.

Dugo treniram i mogu da preporučim da se vežbanje ipak premesti na otvoreno jer kada telo počne da se hladi nakon treninga, postaje idealna sredina za virus, pa zaista nije bezbedno kretati sa teretanom.

Na koji način misliš da će pojava koronavirusa uticati na tvoje navike i aktivnosti kojima se baviš? Da li ćeš živeti drugačije nego pre njegove pojave?

Što se tiče mojih navika, one su ostale iste. Jedino što se tiče nekih aktivnosti koje sam praktikovala u okviru institucija, njih sam, kao i svi drugi, morala da se odreknem. Učestalije pranje ruku je jedina navika koja će se zadržati iz ovog perioda, ali sve drugo ostaje isto. Važno je da ostanemo oprezni i higijenu stavljamo na prvo mesto, pa ću ponovo to naglasiti. Istim stvarima sam se bavila pre pandemije kojima se bavim i sada, samo sam, eto, prostorno ograničena i kao civilizovani građanin dužna da poštujem preporučene mere.

Kako tvoje okruženje posmatra preventivne mere? Da li imaš utisak da će oni nastaviti da ih se pridržavaju kada bude ukinuto vanredno stanje?

Što se tiče mog okruženja, trenutno se nalazim u Kruševcu, a pre toga sam bila u Nišu. Niš je grad u kojem 80 posto ljudi nosi rukavice i maske, dok u Kruševcu nije baš tako. Opet, nije dovoljno samo poštovati mere. Imunitet mora da se stvori i stekne. Neophodno je unositi vitamine, minerale, trenirati. Jačanjem organizma se radi na uzroku da ne bi došlo do lečenja posledica.

Medijska panika je već uplašene ljude dodatno potresla, a izvori nisu dovoljno dobro isfiltrirani i ima dosta cenzure. Stariji koji su zabrinutiji će se pridržavati mera, a mlađi neće jer su ležerniji. Trenutno školarce ni ne srećem toliko, pa ne bih znala da kažem kako tačno stvari stoje, mada u retkim prilikama kada ih sretnem, svi su dosta ležerni. Retko ko nosi masku i rukavice, pa nešto mislim da mlađa populacija neće toliko da vodi računa.

Naše društvo je takvo da imamo afiniteta ka društvenom životu i zato smatram da će nakon nekog vremena biti ista situacija kao pre virusa na ulicama i u lokalima, bez obzira na potencijalnu opasnost. Mada, možda se i ja iznenadim, videćemo grešim li.

Ana Đurašković, 22

Fotografija ljubaznošću sagovornice.

Kojih preventivnih mera se pridržavaš sada, tokom trajanja vanrednog stanja i koliko odgovorno to radiš?

Trudim se da bude što više odgovorna u situaciji i da ispoštujem sve što se od mene kao građanina traži. Prvenstveno zbog sebe, pa onda i zbog drugih ljudi. Nastojim da držim potrebnu distancu prilikom čekanja u redu, uz obavezno nošenje maske preko lica i rukavica.

Šta misliš, koje mere bi trebalo da nastavimo da poštujemo nakon završetka vanrednog stanja dok opasnost od virusa potpuno ne prođe?

Pitanje je koliko ćemo i po završetku vandrednog stanja moći da se oslobodimo određenih mera jer najavljuju novi talas virusa. Upravo zbog toga, mislim da ćemo morati paziti i više nego sada radi predostrožnosti i sprečavanja scenarija koji nas je zahvatio u ovom talasu ako drugog bude.

Na koji način misliš da će pojava koronavirusa uticati na tvoje navike i aktivnosti kojima se baviš? Da li ćeš živeti drugačije nego pre njegove pojave?

Pojava koja nas je zadesila je uticala na sve pa je tako i moje aktivnosti smanjila,što mi je i odgovaralo za kratki predah od obaveza. Treba se prilagoditi svemu, pa tako i svoje dosadašnje aktivnosti i obaveze obavljam u obimu koliko dozvoljava ovaj virus. Evidentno je da ćemo svi menjati svoje navike, priznajem, neće biti lako, ali situacija je takva i treba dosta vremena da se vratimo na staro.

Kako tvoje okruženje posmatra preventivne mere? Da li imaš utisak da će oni nastaviti da ih se pridržavaju kada bude ukinuto vanredno stanje?

Koliko se da primetiti, ljudi poštuju propisane mere i disciplinovani su. Što se mog okruzenja tice, poštuju sve i obazrivi su-mada u široj porodici imamo medicinskih radnika, tako da je kod nas od malena higijena na vrlo viskom nivou.

Branko Bojić, 22

Fotografija ljubaznošću sagovornika.

Kojih preventivnih mera se pridržavaš sada, tokom trajanja vanrednog stanja i koliko odgovorno to radiš?

Pa u suštini se pridržavam većine datih mera, ne kršim policijski čas, gledam da izbegnem gužvu što je više moguće i korsitim masku, ali samo na javnim mestima i često dezinfikujem ruke.

Šta misliš, koje mere bi trebalo da nastavimo da poštujemo nakon završetka vanrednog stanja dok opasnost od virusa potpuno ne prođe?

Smatram da ovo nije ništa jači virus u odnosu na sve dosadašnje viruse. Ako bi se sada samo blagi slučajevi javljali, mere bih sveo na minimum. Dakle, ne veća okupljanja od 200 ljudi i tome slično.

Na koji način misliš da će pojava koronavirusa uticati na tvoje navike i aktivnosti kojima se baviš? Da li ćeš živeti drugačije nego pre njegove pojave?

Na moje navike neće uticati ni u kakvom slučaju kad sve ovo prođe, kao što ni sada ne utiče samo što sam ograničen na neki način. Ne smatram ovaj virus opasnim, pa samim tim neću menjati ništa u svom životu povodom toga.

Kako tvoje okruženje posmatra preventivne mere? Da li imaš utisak da će oni nastaviti da ih se pridržavaju kada bude ukinuto vanredno stanje?

U početku su svi se svi pridržavali mera jer su mediji "napumpali" ovaj virus, ali sada već polako menjaju svoja mišljenja. Neće nastaviti da ih se pridržavaju jer je i njima došlo ovih mesec i po glave, bar takav ja imam osećaj.

Stefan Pejić, 23

Fotografija ljubaznošću @inocculto

Kojih preventivnih mera se pridržavaš sada, tokom trajanja vanrednog stanja i koliko odgovorno to radiš?

Stefan: Izlazim iz kuće samo u kupovinu... Dobro, to je tako bilo do skoro, u poslednje vreme sam krenuo da idem i u šetnje po kraju. Ne mogu, poludeću više. Ipak, među ljude idem samo jednom nedeljno, u neki supermarket. Imam i masku i rukavice, ali unakrsna kontaminacija je zajebana stvar, svestan sam toga, tako da samo do određene granice možeš da umanjiš rizik od toga da sprečiš da virus uđe sa tobom u kuću, ako sam, na primer, nosim kesu iz marketa na koju je greškom kašljala žena u redu ispred mene.

Inače sam tattoo artist, i od kada je počelo vanredno stanje ne radim - sve klijente sam pomerio za kada ovo prođe i svakako, pravila rada u studiju će morati da se promene.

Šta misliš, koje mere bi trebalo da nastavimo da poštujemo nakon završetka vanrednog stanja dok opasnost od virusa potpuno ne prođe?

Vanredno stanje će svakako proći, ali to ne znači da rizik i dalje ne postoji, jer virus svakako ostaje među nama. Jebiga, od nečega mora da se živi, ljudi će se vratiti na posao, javni prevoz će ponovo funkcionisati, i mislim da će tada najteže biti pridržavati se mera kao što je sada preporučeno.

Mislim da će izbegavanje fizičkog kontakta biti baš teško, jebiga, takav smo narod.

Na koji način misliš da će pojava koronavirusa uticati na tvoje navike i aktivnosti kojima se baviš? Da li ćeš živeti drugačije nego pre njegove pojave?

Mislim da će u početku biti dosta čudno, ali ne mislim da će nam trebati previše vremena da zaboravimo da se ovo ikada desilo. Ipak, što se mene tiče, najviše će uticati na moj posao - jebiga, neminovno je da sam u bliskom kontaktu sa ljudima dok ih tetoviram i gledaću da se u studiju ne pravi gužva, što znači da će mnoge aktivnosti koje smo do sada imali u studiju morati da izgledaju potpuno drugačije.

Kako tvoje okruženje posmatra preventivne mere? Da li imaš utisak da će oni nastaviti da ih se pridržavaju kada bude ukinuto vanredno stanje?

Pa, komšiluk se svakako opustio, maske su sve ređe, osim kad se ide u prodavnicu. Skupljaju se ispred zgrada, organizuju se bleje po dvorištima, parkovima, mislim da je ljudima već stvarno dosta svega.