Danas se rađa više blizanaca nego ikada ranije, a pitanje je zašto

Prema prvoj sveobuhvatnoj, globalnoj studiji na ovu temu, ljudi danas rađaju više blizanaca nego u bilo koje drugo vreme u zabeleženoj istoriji.

Profesor Kristijan Monden sa britanskog Univerziteta Okford, zajedno sa kolegama profesorom Žilom Pisonom iz Francuskog muzeja prirodne istorije i profesorom Jeroenom Smitsom sa holandskog Univerziteta Radboud, otkrio je da je stopa rađanja blizanaca porsla za trećinu od 198. - sa 9 blizanaca na 1.000 porođaja između 1980. i 1985. godine, na 12 blizanaca na 1.000 porođaja između 2010. i 2015. godine.

Svake godine se rodi oko 1,6 miliona blizanaca, a svako 42. dete na svetu je blizanac.

„Relativni i apsolutni broj blizanaca u svetu veći je nego što je ikada bio od sredine dvadesetog veka i ovo je verovatno maksimum svih vremena“, rekao je profesor Monden. „Ovo je važno jer su porođaji blizanaca povezani sa većom stopom smrtnosti među bebama i decom i većim brojem komplikacija za majke i decu tokom trudnoće, kao i tokom i posle porođaja.“

Ali otkuda taj porast? Studija, objavljena u petak u medicinskom časopisu Human Reproduction, nagoveštava dva glavna faktora.

Prvo i najvažnije je rast tehnika medicinski potpomognute oplodnje (MAR), kao što su vantelesna oplodnja, veštačka oplodnja i stimulacija jajnika, koje su povezane sa povećanom verovatnoćom začeća blizanaca. Tokom postupaka poput vantelesne oplodnje, lekari često usade više oplođenih embriona majkama kako bi povećali šanse za barem jednu uspešnu trudnoću. U nekim slučajevima dva embriona postaju održivi fetusi, što povećava globalnu stopu nataliteta blizanaca.

Tehnike veštačke oplodnje pojavile su se u bogatijim zemljama tokom sedamdesetih, šireći se na ekonomije u razvoju u Aziji i Latinskoj Americi osamdesetih i devedesetih godina XX veka, da bi na kraju stigle i u razvijenije delove Južne Azije i Afrike nakon 2000. godine.

Drugi, sekundarni faktor rasta je što se ljudi kasnije odlučuju na rađanje dece, što je primećeno u mnogim zemljama tokom poslednjih nekoliko decenija. Stopa udela blizanaca u novorođenima raste sa godinama majke, što znači da što duže osoba čeka da zatrudni, veća je verovatnoća da će začeti blizance.

Da bi ispitali trend porasta, istraživači su prikupili informacije o stopama udela blizanaca za period 2010. do 2015. iz 165 zemalja - koje pokrivaju 99 posto svetske populacije - kao i informacije za period 1980. do 1985. iz 112 zemalja.

U oba perioda, Afrika je imala najveću stopu i nije pokazivala značajniji porast tokom vremena, obrazac koji su istraživači povezali sa velikim brojem dvojajčanih blizanaca, što je najverovatnije rezultat genetskih razlika u afričkim populacijama. Dalje su primetili da se oko 80 posto svih blizanaca u svetu sada rodi između Azije i Afrike. Ali Evropa, Severna Amerika i okeanske zemlje ih sustižu.

„Apsolutni broj rođenih blizanaca povećao se svuda osim u Južnoj Americi“, rekao je profesor Monden. „U Severnoj Americi i Africi broj se povećao za više od 80 procenata, dok je u Africi je ovaj porast gotovo u potpunosti uzrokovan rastom stanovništva.“

Većina povećanja dolazi od dvojajčanih blizanaca, dok je tokom vremena došlo do male promene u stopi monozigotnih blizanaca - rođenih iz iste jajne ćelije. Ali istraživači veruju da smo možda dostigli maksimum i da nema dalje.

„Većina podataka sugeriše da smo na vrhuncu u zemljama sa visokim prihodima, posebno u Evropi i Severnoj Americi. Afrika će biti jedan od glavnih pokretača u narednim decenijama “, rekao je profesor Pison. „Mogli bismo videti kombinaciju niže ukupne plodnosti, starijih uzrasta pri rođenju i više medicinski potpomognute oplodnje. Prva bi dovela do nižih stopa udela blizanaca, a druge dve do više stope“.

Profesor Pison, međutim, dalje primećuje da je neto učinak ovih različitih uzroka teško predvideti. Istraživači planiraju da ažuriraju svoje rezultate podacima za početak ove decenije kako bi ispitali da li su stope udela blizanaca zaista dostigle vrhunac u zemljama sa visokim dohotkom, ali i kako bi izmerili efekat tehnika veštačke oplodnje koje postaju sve raširenije u zemljama sa niskim i srednjim dohotkom.