​Gledala sam najslavnijeg majstora telesne modifikacije na svetu kako liku seče lice

Luna Cobra. Sve fotografije: autorka

Na sebi nemam nijednu tetovažu. Nisu mi čak probušene ni uši i kad to kažem Luni Kobri, obrve mu se dižu uvis, nabravši tetovažu polumeseca na njegovom čelu. On predlaže da krenem sa šiljenjem ušiju ili možda suptilnom tetovažom beonjače koja će belinu u mom oku pretvoriti u svetloplavo.

U svetu telesnih modifikacija, Luna Kobra je legenda. Ljudi ga plaćaju da leti širom sveta kako bi im rascepio jezik, ugradio implante ispod kože i istetovirao očne jabučice — što je tehnika koju je sam izumeo .

U poslednje vreme bilo je mnogo odstranjivanja bradavica i pupaka, objašnjava on dok skroluje kroz fotografije skorašnjih zahvata na svom telefonu. Mnogi mu to traže zbog tetovaža, jer niko ne želi da im bradavica kvari crtež na grudima. "Jednoj devojci se prosto nije dopadalo kako joj izgleda pupak", objašnjava Luna, okrećući telefon ka meni da bi mi pokazao nešto što liči na pupčanu vrpcu. Shvatam da zapravo verovatno i jeste. "Uradio sam joj spoljnjaka", kaže on.

Došla sam da gledam skarifikaciju, proceduru u kojoj Luna koristi skalpel da bi u nečiju kožu usekao crtež, koji će se posle zalečiti i ostaviti šaru od ožiljka. "Izgleda pomalo kao tetovaža urađena belim mastilom", objašnjava on.

Lik na kojem se danas radi skarifikacija je Sem, majstor za ručne tetovaže koji mi kaže da je do sada to prošao već tri puta. Čkiljim, pokušavajući da otkrijem tačno gde. On mi nabraja sva svoje ožiljke: dugi rez čitavom dužinom leve strane lica, trougao ispod desnog oka i — nakrivivši glavu ka meni — nekoliko krugova u žitu na samom vrhu, koji prelaze preko njegove sopstvene tetovaže polumeseca.

Ima i implant u prstu, u obliku južnjačkog krsta. Bojim se da se ne šali kad to kaže.

Ovog puta, Luna će zaseći Semovu bradu tako da posle ostane crtež piramide. Kad ga pitam da li je nervozan, on odmahuje glavom i smeje se. Čini se da je jedina stvar koja brine Sema ta što je svojoj devojci rekao da će raditi skarifikaciju na grudima. Brada, obećao joj je, ne dolazi u obzir.

Ali Luna se ubrzo igra sa šablonom piramide, pokušavajući da ga precizno postavi na Semovoj bradi, što se ispostavlja kao težak zadatak zbog mentolabijalnog sulkusa, udubljenja ispod vaše donje usne pre nego što se izboči brada. Sem čkilji pred svojim odrazom u ogledalu, siguran da piramida malo naginje ulevo. Luna smatra da je samo u pitanju to što mu lice baš nije simetrično. Meni izgleda u redu, što verovatno samo znači da je dobro što nikad neću trajno menjati ničiji fizički izgled.

Kad konačno nameste sliku kako treba, Luna traži od Sema da legne na krevet, dok on slaže svoje instrumente na kolica. Tu su pinceta, gaza i skalpel, u koji ubacuje sveže sečivo. Luna mi kaže da će zasecati samo veoma površinske slojeve kože — tek nekoliko milimetara — tako da ne bi trebalo da bude mnogo krvi.

Zahvat započinje dugim rezom duž leve strane piramide. Sem udiše vazduh, kao neko ko je znao da sledi bol ali je zaboravio kakvo će to konkretno osećanje biti. Mentolabijalni sulkus, sam vrh piramide, deluje kao najosetljivije mesto.

Posle toga, Luna pravi paralelni rez na samo nekoliko milimetara od prvog. Na uglovima on proseca između dve crte i koristi skalpel i pincetu kako bi oljuštio tanki komadić kože. Ispod se crveni kao trešnja — krvari, i to mnogo. Luna potapkava mesto gazom i nastavlja da radi.

On ovo radi decenijama, a prvi put je počeo da se bavi telesnom modifikacijom dok je još bio na koledžu u Kanadi. Njegov brat Aron — danas slavni plastični hirurg u Los Anđelesu — bio mu je cimer. Telesna modifikacija je scena koja je tada već postojala, ali su to još bili sami počeci. Biblija pokreta, BMEzine, pokrenut je tek 1994. godine. Dok je Luna studirao religiju i psihologiju, listao bi udžbenike iz anatomije sa bratovljevim drugovima sa medicine, izmišljajući nove tehnike.

Čak i sada Luna, prekriven tetovažama, priča kao student medicine — ukrašavajući svoje rečenice naučnim imenima. Strog je prema sebi, iako nema propisa koji ga na to primoravaju, čvrsto se držeći smernica klasičnih medicinskih zahvata. Telesna modifikacija obitava u sivoj zoni i definitivno stičete utisak da bi morali da postoje stroži zakoni i jasna definicija onoga šta sme i šta ne sme da se radi, ali zapravo ih nema.

Ono što Luna odbija da radi su nulifikacije. To je verovatno najšokantnija procedura iz široke lepeze spoljašnjih telesnih modifikacija — ljudi traže da im se u potpunosti odstrane bradavice i genitalije. Ali zalaženje u psihologiju toga zašto bi neko praktično želeo da postane evnuh je korak dalje od onoga čime on želi da se bavi u životu. "Savetujem im da idu u Jugoistočnu Aziju", kaže Luna, gde su te procedure legalne i jeftinije.

Nazad na krevetu, Luna čisti konačnu stranicu Semove piramide, vukući skalpel preko rane kako bi bio siguran da je crta prava i da će zarasti pravilno. Čuje se nekakav zvuk dok oštrica prolazi kroz kožu. "Presecam folikule dlaka", objašnjava Luna. Semova brada je umrljana krvlju. Luna kapa čist adrenalin na ranu da bi je kauterizovao.

Tek tada, možda nakon pola sata, shvatam koliko je neobično to što stojim u praznom studiju za tetovažu i gledam kako nepoznatom čoveku isecaju lice. Spolja gledano, telesna modifikacija deluje kao mračna, bizarna praksa. Izbliza je teško nazreti granicu između onoga što društvo smatra prihvatljivim i onoga što je kršenje granica morala i dobrog ukusa.

Svaka druga osoba u mom tramvaju ima pirsing u nosu. To što nemam nikakve tetovaže već je počelo da izaziva čuđenje kod ljudi, a opet bilo šta na licu, vratu ili rukama — smatra se korakom previše? Gledajući Lunu kako čisti Semovu ranu pitam se da li su telesne modifikacije samo sledeća stvar koja će uskoro biti normalizovana. Što je više gledamo, sve manje senzacionalna postaje.

Sem ustaje, čkiljeći ponovo pred svojom piramidom u ogledalu. Luna mu stoji kraj ramena, proučavajući svoj rad. Obojica deluju veoma zadovoljno onim što vide, iako se ja i dalje pitam šta će na sve to da kaže Semova devojka. Ništa, crtež iz moje vizure crtež makar izgleda prilično pravilno.

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu