Devojke u Beogradu nam otkrivaju zašto nikada nisu bile u vezi

Već smo zaključili u jednom od prethodnih tekstova da ljubavni status više ne možemo definisati sa biti SAM ili ne. Sve miriše na to da je sve više ljudi koji to polje označavaju sa Zakerbergovim It's complicated. Institucija braka polako odumire i više nije validan trend da si uspeo u životu samo ako si našao nekog uz kog ćeš da se prilepiš. U svetu, u okviru generacije milenijalsa sve je više devojaka koje odlučuju da ostanu same, da slušaju muziku koju isključivo one vole, gledaju samo serije koje se njima sviđaju i piške sa otvorenim vratima od toaleta. Neke od njih nikada nisu imale vezu, možda baš zbog toga što, zamislite, sam možeš biti jednako srećan kao kada si u vezi.

- Poslednjih godina se zaista više nego ikad propagira ženska nezavisnost kroz holivudsku industriju, pop kulturu i putem različitih feminističkih pokreta. Parola "bolje mi je da sam sama" u sebi krije negovanje osećaja sigurnosti i zaštićenosti koju bi druga osoba mogla da naruši. Devojkama je sada lakše kada reše da budu same, jer oko sebe i na televiziji mogu videti da nisu jedine i to im pruža podršku- rekla mi je Olja Golubović, psihološkinja.

Međutim, uprkos ovim činjenicama, devojčice se i dalje na maskenbalima maskiraju u mlade, a bajka o princu na belom konju se i dalje prepreda sa kolena na koleno. Zbog toga nije redak slučaj da devojke između dvadesest i trideset godina često nailaze na osude i nerazumevanje što nisu "uparene" čak i od onih najbližih. A često nailaze i na žabe koje se posle poljupca ne pretvaraju u prinčeve.

- One osećaju indirektno ili direktno neodobravanje njihovog ponašanja i izbora od okoline. Zbog toga se dešava da stupaju u odnose sa neodogovarajućim partnerima više da bi drugi bili zadovoljni, a ne one same. Takvi odnosi se ne sklapaju zbog emocija, već iz želje da nas sredina prihvati kao sebi slične. Zbog toga se te veze i završe brzo- zaključila je Olja.

Nije mi bilo teško da pronađem devojke koje su same zato što su tako odabrale, ili zato što nisu naišle na ono što traže. Pričala sam sa njima o tome kako se osećaju, u čemu uživaju, šta im nedostaje i na kakve reakcije sve nailaze.

IRENA, 24

Nisam imala vezu dosad, jer se jednostavno nije pojavio neko sa kim bi me držala ta želja da budemo zajedno. Išla sam na dejtove, čak u jednom periodu intenzivnije kao da sam na nekom velikom speed dejtu, i tada se zaređalo nekoliko baš velikih fejlova u nizu. Na tim dejtovima imala sam grozan osećaj kao da gubim vreme. Kao kad odete u bioskop i gledate neki mnogo loš film i posle vam je žao što ste utrošili dragoceno vreme na nešto tako glupo. Svi razgovori su bili isprazni, ti muškarci površni i jednostavno sam digla ruke. Doći će samo od sebe, možda ne bi trebalo da forsiram.

Okej mi je što sam sama, mada se na trenutke osetim usamljeno i imam potrebu da budem sa nekim, volela bih da imam dečka, ali ne na silu i po svaku cenu, zbog toga što bi to tako trebalo da bude. Moje dve najbolje drugarice su u dugim i srećnim vezama i drago mi je zbog njih. Ponekad me baš smore sa cvetićima i jednorozima njihove veze jer mi je sve to strano, ali one su naučile da doziraju takve priče kad sam ja tu.

Ono što me najviše nervira je to što ne odustaju od pitanja da li se neko pojavio i da li sam našla nekoga, kao i njihovi napori da mi nameste momke, kao da je to što nisam imala vezu nesto strašno i zabrinjavajuće, kao da zbog toga nešto sa mnom nije u redu. Ovo posebno važi za članove porodice koji me posmatraju kao da sam pokvaren robot zato što sam sama.

Uživam u tome što mogu da organizujem vreme isključivo prema svojim potrebama i obavezama. Sranje je što koliko god nemam problem sa tim što sam sama, imam tu potrebu da se ložim na nekog. Valjda je to sve zbog silnih filmova, serija, društvenih mreža, pa se to učini kao nešto što se podrazumeva kao preduslov za sreću i ispunjenost i potpunu ostvarenost. Naravno tu je i patrijarhalno društvo i to što smo od malena učeni da je život bez braka i porodice neuspeh. Smatram da je sve to individualna stvar, nisu svi za sve.

ANICA, 29

Iskreno nikada nisam puno razmišljala o tome zašto sam singl. Da jesam, možda ne bih bila sama (smeh). Uglavnom, znam da me niko nije značajno zainteresovao. Mnogo radim, posvećena sam poslu i ne želim da svoje vreme poklanjam nekom ko mi nije zanimljiv. Već dugo organizujem život isključivo prema sebi, svojim željama i svojim obavezama, pa mislim da bi uplitanje još jedne osobe dosta poremetilo stvari, a trenutno nisam spremna za to. Ne kažem da će zauvek biti tako.

Povremeno mi se dopadne neko ali samo na kratko, uglavnom se ti odnosi okončaju nakon maksimum nedelju dana. Sve se svede na nekoliko viđanja, neobavezni seks ili eventualno pijano žvalavljenje u gradu nakon kog deo sa razmenom telefona zaobiđem u širokom luku.

Sve više od toga to me je gušilo i predstavljalo obavezu, a mislim da sam kasnije u stvari sa svima započinjala nešto zbog potrebe da imam nekog uz sebe, a ne zato što želim da to bude baš ta određena osoba. Svaki put vrlo brzo shvatim da taj odnos ne može da bude zasnovan na mojoj ideji o njemu i da to prosto ne ide tako.

Kada se nađem u društvu u kom se raspravlja o ljubavnim odnosima, zanimljivo mi je da slušam i zamišljam te situacije, neretko se i sama upustim u raspravu i dajem savete. To što nisam imala vezu ne znači da moram da ćutim i ne iznosim svoje mišljenje.

Volela bih da imam nekog jednog dana kada budem raspoložena za to, da sedi sa mnom na kauču i pije pivo, provede dva dana, a onda nestane na neki period. Za sada nisam naišla na nekog ko bi to razumeo. Svi muškarci koje sam srela bili su u fazonu da te odmah žene ili da im budeš kurva, ništa između ne postoji.

Mislim da je to normalna stvar, i da nismo magneti da moramo međusobno svi da se prilepimo u isto vreme. Nekome je dovoljna emocija koju ima kada se vrati sa posla i pomazi mačku, pa šta? Najsmešniji su mi stariji ljudi koji ne razumeju kako ja mogu da budem sama. Baka me je skoro pitala da li sam lezbos, pa me je sramota da kažem, a mama me stalno zajebava kako sam mnogo zajebana pa me niko neće.

JELICA, 25

Nisam nikad bila u vezi i mislim da neću u skorije vreme jer mnogi ljudi ne kapiraju šta je veza. Svi bi nešto instant, odmah, veliku ljubav koja pršti posle drugog viđanja i prvog zajedničkog obroka. E pa, ne može tako. Međusobni odnosi se grade, a ne stvaraju sami od sebe odmah. Ljude mrzi da se trude, hoće sve odmah i sad. Ja to ne mogu i lakše mi je da budem sama nego da se pretvaram da sam ludo i srećno zaljubljena. Najviše mrzim kada mi neko kaže da moram da snizim kriterujume jer više nemam 17 godina.

LIDIJA, 30

Rasla sam u maloj sredini gde se svakoj devojčici pred spavanje priča priča o princu na belom konju koji će je jednom spasiti i rešiti svih nedaća. Kako smo rasle, i dalje su nas trovali tim pričama, a svim devojčicama iz mog razreda glavni cilj u životu postao brak. Prosto su se nadmetale koja će se pre i bolje udati i izbaciti veći porod. Ja sam srećom pobegla iz te sredine, ali kod mene su se te priče za laku noć odrazile nešto drugačije. Počela sam da tragam za gospodinom Savršenim. Idem često na dejtove, skoro svakog vikenda. Imam čak i vrlo bogat seksualni život za nekog ko je singl. Viđam se sa drugarima svojih drugara, sa momcima sa Tindera, sa sinovima maminih i tatinih prijatelja, bratovim ortacima, zubarima i …. ništa. Svakom nađem manu i svakom nešto fali. Ili je prenizak, ili je previsok, ili je prepametan i dosadan ili pak glup i nezanimljiv. Ponekad se desi da jednostavno nema "to nešto". Poslednjeg kandidata sam odbacila jer nije voleo da jede moje omiljeno jelo. Ukoliko mi se neko i dopadne na pravom sastanku, ja odmah kreiram scenario koji sledi u glavi i vidim šta će mi kod te osobe smetati. Vidim mu bubuljicu na licu koja će me posle mesec dana imaginarne veze izluđivati.

Nervira me što toliko biram, ali opet, kad pogledam neke devojke koje su sa budalama samo da bi imale da okače romantičnu sliku na Fejsu, povraća mi se.

Volela bih da imam nekog pored sebe sa kim bih mogla da delim svoju intimu i probleme, ali čekam da se ta osoba pojavi. Ne mislim da sam ja visoko na nekom pijadestalu pa da neko treba da me osvaja, samo jednostavno znam šta želim. I nisam sjebana zbog toga, baš naprotiv. Znam da se na ženskim forumima ne preporučuje traganje za savršenom drugom polovinom i da je kompromis za sreću neophodan, ali hej, svi smo različiti. Neko voli žene, neko muškarce, nekome su mačke dovoljne, ja tragam za nečim što sam zamislila i to je skroz u redu.

KATARINA, 23

Prvi put sam se zaljubila na početku srednje škole. On je bio stariji sedam godina od mene i mnogo iskusniji. Zavozala sam se kao budala, pratila ga, izlazila na ista mesta gde i on da bi me na kraju primetio. Bili smo zajedno nekoliko dana, a onda je smuvao moju najbolju drugaricu. To je jedno ružno iskustvo koje me je zadesilo na početku emotivnog sazrevanja i koje je verovatno uticalo na moju percepciju veza kasnije. Nisam nikada bila u ozbiljnoj vezi, ali ne iz straha da će me neko opet povrediti, već se ja sebi nisam svidela kad sam zaljubljena i počela sam na to da gledam kao na bespotrebnu stvar.

Ne volim kada nisam na zemlji, kada nisam skocentrisana i kada nisam sebi na prvom mestu. Studiram medicinu i faks mi oduzima mnogo vremena, živaca i života, pa ni u praksi nemam vremena. Volim sebe i svoj prostor. Imam puno prijatelja, ali vreme koje provodim sama mi je dragoceno i dovodi me u ravnotežu. Možda će se vremenom tu napraviti mesta za još nekoga, trenutno to mesto ne postoji i prenatrpano je mnome.

Imam još nekoliko drugarica koje su singl, ali imam i one u vezama. Iako sam dobra sa njima i jako ih volim, imam osećaj da me ponekad gledaju kao čudaka zato što ne pokazujem interesovanje za građenjem odnosa sa nekim muškarcem. Oduvek sam bila štreberka u društvu i šale se često zbijaju na moj račun. Ali oguglala sam, pa im se nekad i sama smejem.

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu