Zašto su bogataši opsednuti egzotičnim kućnim ljubimcima

Na internetu postoji tržište na kome je kupovina medveda, risova, pa čak i dvogrbe kamile, kao kada mi šetamo između rafova Niman Markusa. Imaš 6000 dolara da potrošiš? Onda bi mogao da odneseš kući sopstveno mladunče lenjivca. Hoćeš valabija? Košta 2,500 dolara.

„Prodajem sedmomesečno mladunče mrkog medveda hranjeno na bočicu", piše u jednom oglasu. „Ženka. Hranjena na bočicu. Navikla na povodac. Ekstremno se lepo ponaša. Korišćenja za fotografisanje i često je bila u kontaktu s ljudima. Stvarno je jedinstvena!"

Egzotični kućni ljubimci nisu jeftini, a ipak ima sve više potražnje za divljim životinjama u zatočenju. Danas je vlasništvo nad egzotičnom životinjom gotovo obred za ulazak u društvo bogatih i slavnih. Na društvenim mrežama kao što su Instagrami Tinder, tigrovi i gepardi u lancima šepure se pored Lamborginija, tašni Luja Vitona i luksuznih jahti; puki asesoar za jedan procenat onih koji to sebi mogu da priušte.

Dokumentovano je da je Majk Tajson potrošio više od 20 hiljada dolara na tri bengalska tigra. Paris Hilton je svojoj pratnji dodala kinkažu rakuna kojeg je nazvala „Bejbi lav". A opšte je poznato da je Džastin Biber pribavio majmunče kapucina, možda i nelegalno, samo da bi ga ostavio na carini u Minhenu.

Može se reći da su egzotični kućni ljubimci samo još jedan artikal dostupan isključivo ultrabogatašima. Na kraju krajeva, ovu multimilionsku industriju ne pokreće dobročinstvo.

„U pitanju je ego, prosto i jednostavno", kaže mi Liza Vatni, menadžerka Humanog društva SAD za divlje životinje u zatočenju. „Naročito kada vidite ljude koji vode tigrove na povocima, ili su im džinovske zmije obmotane oko vrata. Nema sumnje da o sebi imaju daleko više mišljenje nego o životinjama."

Hiljadama godine pre nego što je izmišljen zoološki vrt, menažerije čudnih, prelepih i krvoločnih stvorenja su odgajane za vrhunsku elitu. To nisu bile samo nasumične kolekcije egzotičnih životinja, već čovekova verzija rajskog vrta – otelotvorene bestijarije.

Čak 3,500 godina pre Nove ere, u egipatskoj prestonici Hijerakonpolisu je postojala kraljevska kolekcijazatočenih slonova, nilskih konja, velikih afričkih antilopa, i sada izumrlih auroha. Starorimski general Pompej je navodno uterao 600 lavova i dvadeset slonova u Koloseum, da ih pokolju zabave radi. Za mongolskog vladara Kublaj Kana Marko Polo je rekao da je u svom ličnom parku držao leoparde, geparde, tigrove, slonove, kao i dvesta vrsta ptica. A 1210. godine, u londonskom Taueru je osnovana čuvena Kraljevska menažerija, da bi dvorjane mogla da zabavljaju krda čudnih životinja.

Mnogi urođenici su takođe posebno visoko cenili životinje, ponekad ih slaveći i kao božanstva. U plemenu Ava, u brazilskoj prašumi Maranjao, koati, kapucin i majmuni drekavci su često ljubimci. Kazahtanski lovci su poznati po svom jedinstvenom odnosu prema zlatnim orlovima iz centralne Azije.

U određenim grupama, „životinje, neke biljke i neki predmeti uživaju status osoba s moralom. Sve životinje bitišu nezavisno i potrebno im je poštovanje", jednom je za Njujork tajms izjaviodr Judžin Han, etnobiolog sa Univerziteta u Vašingtonu. „To je drugačije od današnjeg držanja kućnih ljubimaca, kada se životinja svodi na nivo deteta."

Međutim, neke grupe koje se za to zalažu ne samo da misle da je držanje egzotičnih životinja moralno, već da životinjski svet od toga ima i koristi. REXANO, što je skraćenica za Odgovorno vlasništvo nad egzotičnim životinjama, navodi:

„Odgajanjem životinja u zatočenju, naročito u privatnom sektoru, mnogo životinja je spaseno od izumiranja, tako što su u zatočenju obezbeđenje životinje za priplod, čime je smanjen pritisak na životinje u divljini, zbog čega mogu tamo da opstanu".

Iz ove grupe takođe tvrde da samo blizak lični kontakt sa divljim životinjama može da promoviše njegovo očuvanje, i da su zbog toga i mesta kao što su cirkusi i vašari dobri i za ljude i za divlje životinje.

Da bih razumela industriju egzotičnih kućnih ljubimaca, koja balansira u sivoj zoni između legalnog i crnog tržišta , kontaktirala sam nekoliko prodavaca na popularnoj internet pijaci. Namera mi je bila da saznam gde nabavljaju životinje, ko ih obično kupuje, i koliko bi lako bilo da kupi jednu, da imam novac.

Od šest prodavaca sa kojima sam razgovarala telefonom, nijedan nije želeo da mi odgovori na pitanja. Svi su mi rekli da su samostalni trgovci sa dozvolom Ministarstva poljoprivrede, i većina njih mi je rekla da su dopstupni za konsultacije. Jedna žena, trgovac iz Floride, koja je specijalizovana za veveričaste majmune pogodne za držanje u kući, kaže mi da ih „samo liferuje" za prijatelje koji ih gaje kod kuće. Odbila je da mi kaže bilo šta drugo, zato što veruje da su „egzotične životinje na zlom glasu."

Kada sam poslala mejlove drugim trgovcima sa istog sajta, ali predstavljajući se kao potencijalni kupac, odgovore sam dobila još istog dana. Većina njih me je informisala o ceni i dostupnosti. Samo me je jedna osoba pitala da li sam i ranije imala „egzotiku".

„Niko ne vodi evidenciju o tome koliko egzotičnih životinja ima u Sjedinjenim Državama. Možemo samo da nagađamo", dodaje Vatni. Po najbližim nagađanjima, u zemlji trenutno ima pet do sedam hiljada tigrova, a manje od 400 je smešteno u zvanične zoološke vrtove. Što se tiče primata, brojka je oko 15 hiljada, ako ne i mnogo više.

„U trgovini ljubimcima, majmuni se prodaju kao zamena za decu. Ljudi tim malim primatima stavljaju pelene – primatima koji bi trebalo da su sa svojom majkom, ali pošto su odvojeni od nje, držaće se za bilo koga ko ih uzme u naručje."

Skrinšot: Instagram

Što se tiče toga zašto su ljudi očarani egzotičnim životinjama, odgovor je složen jednako koliko i istorija naše evolucije. Neki antropolozi misle da nam je društvena interakcija sa životinjama, na primer pripitomljavanje, omogućila da razvijamo znanja o oruđima i biologiji. Veruje se da su vukovi bili prve životinje koji su ljudi pripitomili, pre 30 do 10 hiljada godina u Evroaziji, i od tada su naše dve vrste razvile međusobno korisno partnerstvo: naše loze su se neraskidivo isprepletale.

Ima takođe i spekulacija o tome da od držanja kućnih ljubimaca imamo psiholoških terapeutskih koristi, iako takve teorije iziskuju naučnija istraživanja.

Ali meni se čini da je ono što je ljudima zaista primamljivo kod egzotičnih životinja kao što su lav ili medved to što su urođeno neukrotive. Za razliku od mačke, lav nije prošao generacije i generacije selektivnog odgajanja DNK. Medvedi, za razliku od pasa, nisu postali pokorniji usled pripitomljavanja. Te životinje su često retke, ali što je još važnije, divlje su.

Možda je ekstremno bogatima i netaknuta priroda samo roba. Ljudi dominiraju našom životnom sredinom već milenijumima, iako smo tek nedavno potpuno njome ovladali. A šta više potvrđuje sopstvenu vrednost od živog podsetnika da imam moć nad prirodom?

Dakle,ako imate dovoljno para, pretpostaljam da možete da osnujete svoje sopstveno životinjsko carstvo, i da njime vladate. Mada bih rekla da bi to carstvo bilo itekako tužno. Koliko je to luksuzno?

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu