Žena koju su prosili devet puta vam priča o ljubavi

Ilustracija: Ešli Gudal

Ja imam 25 godina i singl sam. Imala sam mnogo momaka, ali sada sam ponovo sama, i težim za istim stvarima za kojima tragam još od svoje petnaeste godine. Nezavisnost, samopoštovanje, i neko oko koga ću se obmotati noću, kada je toliko hladno da ti se ledi dah.

Sećam se kada sam jednom sa 18 godina izašla sa jednim niskim Englezom. Na kraju smo otišli kod njega, on je zapalio sveće, sipao nam crno vino i pustio Džoanu Njusom sa svog usranog laptopa dok smo vodili ljubav. Bilo je odvratno. Ovo možda zvuči kao neki uvrnuti lakmus test: ali sumnjam da bi moja mama spavala s tim Englezom da se našla u toj situaciji. Ona je pametnija od mene. Videla bi sveće, znala bi da predstavljaju rizik i otišla bi, zadovoljna zbog spoznaje da nije morala da spava s njim da bi se osećala ispunjenom.

Znam to, zato što su moju mamu prosili devet puta u životu. Udala se samo za jednog od tih prosaca – za mog tatu – i još uvek su zajedno. Ali sem u ljubavnom životu, moja mama je i jedna od najzadovoljnijih osoba koju poznajem. Ponekad pomislim da bih i ja mogla da budem srećna u životu, kada bih imala dovoljno samopoštovanja da odbijam ponude toliko mnogo bezveznih tipova.
Zato sam pozvala mamu da saznam kako to da se ona nikada nije plašila da će umreti sama.

VICE: Ćao, mama, ja mislim da si ti sjajna. Ali ispričaj ljudima nešto više o sebi. Da li bi opisala sebe kao feministkinju?
Naravno da sam feministkinja. Ja sam feministkinja iz drugog talasa, iz generacije bejbi bumera, ali širokih shvatanja. Ja sam dečji psiholog, diplomirala sam i magistrirala psihologiju na Univerzitetu u Tasmaniji.

Dobro. Želela sam da razgovaram s tobom zato što se ponekad osećam kao da moram da budem u vezi da bih bila srećna. Šta misliš o toj ideji?
Oh, mislim da su to gluposti. Veze su samo neka vrsta dodatka. Ako nisi srećna sama sa sobom, veza te neće učiniti srećnom. Često sam viđala veoma mlade žene koje su želele da svoju vezu učine trajnom. Pokušavaju da nađu smisao svog života u nekom drugom, umesto da pokušaju da nađu smisao u okviru svojih interesovanja.

Čini mi se da hoćeš da kažeš da je bitna nezavisnost.
Veoma je bitna. I mislim da što si manje nezavisna u dvadesetim godinama, verovatnije je da ćeš završiti u vezi u kojoj si ti ta koja pravi kompromise.

Pa da, to je lako reći kada ti se devet tipova baci pred noge. Da li misliš da je tvoja nezavisnost bila to što je ljudima bilo toliko harizmatično kod tebe?
Možda. Imala sam tamnocrvenu kosu o kakvoj samo čitaš u knjigama Milsa i Buna. Moji prijatelji su imali običaj da kažu, „Uvek imaš nekoga pored sebe koga vrtiš oko prsta". I pretpostavljam da je i bilo tako. Ali uglavnom zbog toga što sam prednost davala svojoj nezavisnosti, i nisam očajnički želela da upoznam nekoga.

Nekada sam govorila, „Oh, volela bih nekoga da upoznam", a onda nailazila na muškarce bez zuba, neuredne kose, na debele, na one koji puše, i tada bih pomislila, Držaću se svoje mačke. Radije ću deliti krevet s mačkom, ona me mnogo više usrećuje.

Hajde da pričamo o tih devet prosidbi. Možeš li da me provedeš kroz njih?
Rekla sam da trojici, ali sam se udala samo za tvog tatu. A prvi me zapravo nije ni zaprosio. Rekao mi je da mu je mama rekla da me zaprosi… onda se 30 godina kasnije autovao kao gej, kada mu je mama umrla. Bili smo dobri prijatelji, ali da, nikada se nije dogodilo mnogo toga. Ponekad smo se ljubili u crkvi.

Čitaoci bi pomislili da se crkva ne uklapa u ostatak tvog života. Jesi li uvek bila katolkinja?
Da, ali neko vreme sam razmišljala o tome da pristupim anglikanskoj crkvi. A i zabavljala sam se sa jednim aglikanskim sveštenikom. Nije me zaprosio, ali jeste završio u zatvoru.

Dobro. Da se vratimo na priču, ko te je sledeći zaprosio?
Sledećeg sam zaista odbila. Bili smo na poslednjoj godini fakulteta. Nisam bila sigurna da je onaj pravi. Bio je veoma temperamentan, što me je činilo nervoznom, pa sam ga odbila. Slomila sam mu srce. Bila sam grozna prema njemu. Od svih kojima sam slomila srce, on je prošao najgore.

Sledeći koji me je zaprosio je bio jedan Afrikanac, i rekao je da mu je bog rekao da se oženi sa mnom. Na šta sam ja odgovorila, „Pa, to je čudno, jer bog meni nije rekao da se udam za tebe, pa mislim da to stvarno ne bi uspelo". Bio je preveliki fundamentalista i nije imao razumevanja za moje feminističke stavove.

Sledeći je bio pijan kao ćuskija, pa sam mu rekla, „Pa, pitaj me sutra kada se otrezniš, i možda ću da razmislim o tome". Bio je divan, ali bili smo prijatelji. Znaš, to je bilo sve. Stvarno smo bili samo prijatelji.
A sledećem sam rekla da. Imala sam oko 35 godina, a on se zvao Ned. Zaprosio me je – i ovo je užasno – zaprosio me je preko ukrštenice. Uvrnuto. A onda je kleknuo i zaprosio me je, a ja sam rekla, „Da, važi". A onda se on oko tri meseca kasnije predomislio. Kao da se iznenada probudio jednog jutra i odlučio da promeni pahuljice koje jede za doručak.

Poslednjem koji me je zaprosio pre tvog tate sam rekla da, i bili smo zvanično vereni, ali sa njim mi je bilo naporno. Otišla sam sa njim da volontiram u jednoj psihijatrijskog bolnici u Londonu. Na kraju boravka tamo mi je rekao da naša veza neće uspeti. Samo bih volela da mi je to rekao pre nego što sam potrošila sav taj novac i tako grozno provodila vreme.

Kako si znala da je tata onaj pravi?
Poznavala sam Adrijana samo nedelju dana, pre nego što je on rekao, „Mislim da bi trebalo da se venčamo". Ja sam rekla, „Da, to mi deluje logično". Pa, jednostavno sam imala osećaj kao da ga oduvek poznajem, zato što smo imali toliko mnogo toga zajedničkog.

Šta si naučila iz veza i braka?
Stiv Bidalf (roditeljski savetnik, autor i psiholog) kaže da mora da postoji privlačnost između „dve glave, dva srca i dva para genitalija". I svo troje je prilično važno za uspešnu vezu, rekla bih. Jer ako ti je stvarno stalo do nekoga, ali je njegov sistem vrednosti grozno drugačiji od tvog, to će da izaziva probleme.

Na fakultetu sam čitala Džermejn Grir. Feminizam je bio nov i uzbudljiv, i ja sam odbijala da brijem noge da bih zadovoljila tipove. Takođe sam postala i pacifista, što se dobro uklapalo sa feminizmom. Imala sam divnu stariju prijateljicu iz Lonsestona koja je bila feministkinja, i ona je umela da kaže da feminizam ne isključuje ljubav, već samo znači da treba da nađeš pravog partnera koji će te prihvatati kao jednaku.

Naučila sam i da će uspeti, ako ste pravi par sa pravim stavom, i ako ste spremni na komunikaciju. Takođe je važno i da u vezi ne postoji nikakav strah. Morate da budete prijatelji.

Volela bih da nađem partnera koji bi mi bio i prijatelj.
Da, ali nemoj da paničiš. Ja sam Adrijana upoznala tek u 38. godini, a ipak smo napravili porodicu. Ipak smo se dosta provodili, i idalje se dobro provodimo. Nema žurbe. Drago mi je što se nisam udala ni za jednog od onih pre, zato što mislim da je užasno prolaziti kroz razvod. Da, imam puno poverenje u samu sebe, to je deo toga – vere da donosiš ispravnu odluku. Svi smo mnogo srećniji ako se fokusiramo na to da se nikada ne odreknemo sebe i svojih vrednosti. Ali kako starimo, to biva sve lakše.

Da li imaš neki savet za slomljeno srce? Svi samo kažu, „Samo treba vremena".
Da, samo budi pažljiva prema sebi i ne žuri. I znaj da ćeš preboleti. Plači kada ti se plače. Napiši pismo svom bivšem u kojem ćeš mu reći koliko je zao i grozan, a onda ga pocepaj.

Mada, možda je prosidba u tvome vreme bila više uobičajena. Da li su i sve tvoje drugarice bile prošene?
Ne, nijednu nisu prosili koliko mene. Ne. Zaboravila sam da sam pomalo bila fatalna žena.

Hvala, mama.

Još na VICE:

Šta sve trpiš kad si sa umetnikom

Mi, naši bivši, i njihovi bivši na društvenim mrežama

Zašto neke devojke u Beogradu nemaju seks