Reklame
Evrovizija

Predosadno drugo polufinale Evrovizije

Mogli smo da naslutimo da će posle ispadanja Crne Gore Evrovizija postati besmislena.

pisao Jovana Netković
12 Maj 2017, 12:55pm

Fotografija: YouTube Skrinšot

Sigurna sam da negde postoje, ali da ih je jako malo – ljudi koji sami gledaju Evroviziju i zaista očekuju kvalitetne raskošne pesme. Evrovizija je interaktivni događaj – gleda se u društvu, prave se interne kladionice, čita se na Tviteru – i u takvom formatu prosto mora da bude zabavna. Iako nam je nakon prve polufinalne večeri bilo jasno da ne možemo da očekujemo neki mnogo dobar provod, druga noć kvalifikacija nam je potvrdila prognoze o dosadi koja sledi. Da nisam gledala na YouTube-u, nego na RTS-u uz naše komentatore, možda bi utisak bio drugačiji.

Za nas je utisak bio to što smo ispali i večita pitanja – da li nam treba atraktivniji nastup ili dobro pevanje i pesma, kao da to isključuje jedno drugo. Takođe i pitanje, da li sada, u pravcu u kome se Evrovizija kreće, ima smisla poslati Karleušu. Sve u svemu, nismo se obrukali, sve je to okej delovalo, ali ne dovoljno da bi druge zemlje glasale za nas da prođemo. Možda je i bolje ovako, pošteđeni smo nerviranja u finalu, gde i dalje, neracionalno očekujemo da moramo uvek da budemo među prvih deset.

Mislim da ne možemo da budemo više od Crnogoraca razočarani što smo ispali sa Evrovizije, a kad vidimo u šta se pretvorila Evrovizija, sa sloganom „Slavljenje različitosti", koji nikako ne otelotvoruje, ni ne treba da nam bude krivo.

Da sumiramo, nakon drugog polu-finala zaključak je: Evrovizija je definitivno oduzeta od kvir ljudi (postala je strejt parada), što i ne čudi kad pogledamo uspon desnice u celoj Evropi, političnost u pesmama koja se sporadično pojavljuje je ispunjavanje norme, a nikog zapravo ne dotakne i poslednje i najvažnije Evrovizija je postala dosadna (tome svedoči i manji broj komentara na tviteru u odnosu na prvo polufinalno veče). Ovom poslednjem nije pomoglo ni par hajlajtova koji su imali potencijal da zapale atmosferu.

Makedonski scenario

Zemlja u kojoj se promoviše pravljenje dece i zasnivanje porodice, više nego u Srbiji (abortus je skoro pa skroz zabranjen) u sred političke krize izazvane nacionalističkim trvenjima, gorim nego u Srbiji, odlučila je da pošalje trudnu predstavnicu, što nije nikakav problem. U bekstejdžu, umesto da ona proslavi svoje verovatno najveće dostignuće u karijeri, spotlight je tokom intervjua sa njom preuzelo nešto sasvim drugo. Voditelj saopštava da je ona trudna, pita je "ko je srećni otac", otac se predstavlja kao Aleksandar, voditelj pita da li ima još nešto da kaže i on je pred evropskim kamerama zaprosi. Cela scena je bila jako neugodna, kao uostalom i većina javnih prosidbi, a posebno onih kad muškarci preuzmu ženi proslavu uspeha u karijeri. Dvanaest poena za Aleksandra.

Rumunsko jodlovanje začinjeno najstajliš i najtreš kostimima

Poznato je da Rumuni vole nas. Ne znam zašto kad ovde ljudi često vređaju jedni druge rečenicom "Što si Rumun". E pa ja bih baš volela da sam ovi Rumuni koji su napravili ovu pesmu i nastup o kome ne znamo šta da mislimo, ali znamo da se lepo osećamo. Barem tokom jodlovanja.

Izraelski pink-washing sakriven iza hot lika

Evrovizija je vreme kad se pravimo ludi kad nas neko pita za Izrael. Pravimo se da je tamo sve okej po pitanju ljdskih prava, jer svi imamo gej drugare koji žele tamo da žive. Pravimo se da nismo površni i da zgodni lik nije neko ko će da nam skrene pažnju sa kvaliteta pesme. Uglavnom, tokom nastupa Izraela uživamo.

Hrvatska borba titana. U sebi.

Ima nešto u tome kad se zoveš Željko i nastupaš na Evroviziji. To nešto znači verovatno da si homofob. E pa ovaj homofob je sinoć predstavljao Hrvatsku na mestu gde se promovišu ljudska prava i različitosti. Možda se promenio. Možda zato ima rascep ličnosti koji je koncept njegove pesme i nastupa. Nežni Jacques Houdek (uvek me Hrvati nerviraju sa ovim njihovim zapadnjačkim što komplikovanije napisanim imenima) i "snažni" Žak uspeli su da prođu u finale i time osiguraju ex-Yu predstavnika u finalu.

Diverzija iz Estonije

Od nekoliko zbujujućih nastupa, Estonija je uspela da se svrsta u sam vrh.

Legendarni povratak Verke

Srca su nam se rastopila kad smo tokom prenosa na trenutke imali priliku da vidimo Verku Sredučku, dreg personu ukrajinskog pevača i komičara koji je osvojio drugo mesto 2007. godine na Evroviziji. Najrazigraniji, najbizarniji i najzarazniji nastup tada nas je zbunio, ali vremenom naša mesto u srcima svih fanova Evrovizije. Svi volimo Verku i njenom pojavom setili smo se lepih vremena Evrovizije kada je vladao masovni hajp. Zato možda nije nimalo sulud predlog jednog tviteraša da postavimo verku za predsednicu Evrovizije. možda vrati staru slavu, ko zna.

Još na VICE.com

Tviter u suzama zbog ispadanja Crne Gore sa Evrovizije

Prajd u Tel Avivu: nestvarni balon slobode

Paketi ulaznica za festivale za koje bi voleo da postoje

Tagged:
ukrajina
Eurosong
Музика
slavljenje različitosti