Reklame
Svaštara

​Mesec dana sam se zabavljao sa kuguarkama i neću više

Biti sa zgodnom kevom je fantazija sa kojom odrasta većina strejt momaka, ali biti muška verzija sponzoruše je nešto malo drugačije.

pisao Anonymous
10 Novembar 2015, 7:26am

Ovo nije jedna od žena o kojima čitate u ovom članku. Fotografija: Flickr korisnik Phil Galdys

Leškario sam letos u krevetu kada sam iznenada osetio potrebu da probam nešto novo. Ponovo sam instalirao Tinder na telefon – a obrisao sam ga kada sam uništio većinu kontakata jer sam ih zasipao Drejkovim stihovima – i dok sam pravio profil, postavljeno mi je sledeće pitanje: koja starosna grupa žena me zanima?

Nonšalantno sam kliznuo prstom nadesno, za gornju granicu postavio 50 godina, i počeo da listam. Posle nekog vremena mi je postalo dosadno, palac mi se umorio, pa sam zaspao. Sledećeg jutra me je probudila jedna poruka, pa još jedna, pa još jedna. Kada sam otvorio aplikaciju, shvatio sam da sam napabirčio desetine kandidatkinja – od kojih su mnoge bile „zrele" žene – i to mi je dalo ideju: ješću i piću sa starijim ženama i neću odlaziti ranije sa sastanka, kada se dovoljno najedem i napijem.

Biti sa zgodnom kevom je fantazija sa kojom odrasta većina strejt momaka, ali biti muška verzija sponzoruše je nešto malo drugačije. Prepustiti dizgine i pokazati ranjivost iako si pravi mačo je korak dalje od toga kada ga šamaraš uz neki video na Pornhabu pod kategorijom MILF. To znači promeniti način života i ophođenja. To je bio eksperiment koji sam morao da sprovedem da bih proverio kako to izgleda u stvarnom životu.

Zatim sam dao oglas na Krejg listi u kojem tražim starije žene, i napravio nalog na jednom sajtu za upoznavanje kuguarki.

„Muškarac od 19 godina koji studira i radi u medijima. Prilično sam otvoren i probao bih skoro sve", napisao sam u biografiji, dodajući i detalje o svom izgledu (nisam odvratan) i finansijskom položaju (užasan). Potrebno mi je nešto neobavezno jer želim da učim. Ne očekujem ništa dugoročno, ali ni vezu za jednu noć".

Stavio sam delimično zatamnjenu fotografiju lica kao profilnu, napravio nalog i ostavio ga otvorenim za sve. U narednih mesec dana, u Torontu ću se viđati i izlaziti sa ženama od 35 do 48 godina. Evo najbitnijih momenata.*

*Sva imena su promenjena

Ovo je otmeno obedovanje. Fotografija: Flickr korisnik w00kie

Tesa, 39 godina

Tesa je bila prva osoba koja mi je poslala poruku kada sam otvorio profil. Naglasila je da joj se dopada moja iskrenost u biografiji i pohvalila me je što sam tako mlad, a tako vredan. Ali naš digitalni razgovor je brzo skrenuo na mnogo površnije karakteristike, kao što je to kako mi je vilica seksi, i kako je ona zgodna i atletski građena.

Pošto mi je to bio prvi pohod u carstvo zabavljanja sa ženama samo malo mlađim od moje mame, zaista nisam znao šta da očekujem i bio sam spreman da odem ako postane suviše uvrnuto ili neprijatno (što sam negde i očekivao). Iz „horor" priča svojih prijatelja koji su izlazili sa mnogo starijim ljudima, ponekad sve ode dođavola, kada se ispostavi da ta starija osoba očajnički želi neki perverzni seks, ili se prema toj mlađoj osobi ponaša kao da je voćka koju treba ubrati, a ja nisam želeo da ispadnem mandarina.

Kada sam na mesto sastanka – italijanski restoran u modernom delu grada – stigao deset minuta ranije, bio sam iznenađen kada sam zatekao Tesu kako već sedi sa stolom, sa salvetom na kolenima i tašnom uredno smeštenom pored. Takođe je i izgledala zanosno. Na neki način mi je baš ličila na Džilijan Anderson iz doba „Dosijea X", na koju sam se neverovatno ložio kao klinac. Samo zbog toga sam bio veoma motivisan da ovo uspe.

Kada me je ugledala kako prilazim, nije ustala. Umesto toga nije skidala pogled sa mene, kao da želi da mi upozna dušu. Pošto ni ja nisam mačji kašalj kada je gledanje u oči u pitanju, nisam skretao pogled dok smo se rukovali.

„Kako si", pitao sam je, a ona je odgovorila, „Sjajno, sjajno. Sedi". Poslušao sam je bez pogovora i seo.

Jedan od izraza koji se koristi u kuguarskoj zajednici za mlađe momke koje jure starije žene je „mladunče", i iako ga Tesa nikada nije upotrebila u stvarnom životu, često ga je koristila u našoj digitalnoj komunikaciji. Naravno, „mladunče" je samo lep način da se kaže da te matrijarh poseduje, što sam znao od početka. Zapravo sam se radovao mogućnosti da se o meni stara neka starija, uspešnija žena. To je obrnuto od tipičnog stereotipa muško-ženske interakcije, a ja volim besplatnu hranu, pa zašto onda ne bih pokušao?

Posle nekoliko minuta neobaveznog ćaskanja, led je bio lako probijen. Na kraju smo se dugo zadržali u restoranu (večera je koštala 75 dolara), popili smo bocu vina (30 dolara), i ostatak večeri proveli šetajući gradom, blago omamljeni. Cele večeri ona je pokrivala sve moje troškove. Tesa je bila računovođa i jasno mi je naglasila da ne želi da ja išta plaćam. U jednom trenutku sam joj rekao da mi je već bilo dovoljno teško da je pustim da plati celu večeru, pa je popustila i dozvolila mi da je častim kafom (oko 3 dolara).

Kada je došao trenutak da se rastanemo, postala je veoma otvorena. Brzo se okomila na mene, na šta se ja nisam bunio (očigledno). Po prvi put posle dugo vremena, nisam morao da radim apsolutno ništa dok sam bio s nekom ženom. Malo smo se ljubili na klupi u parku, a onda smo se rastali. Pre nego što sam otišao, rekao sam joj da bih voleo da to ponovimo, ali kasnije mi je postalo malo uvrnuto, kada sam video fotografije njene dece – razvela se od njihovog oca nedugo nakon njihovog rođenja – kada me je dodala na Fejsbuku. Nikada više nismo izašli, uprkos tome što me je dvaput porukom pozvala na sladoled. Koliko god da volim sladoled, u tom trenutku mi je bilo malo previše da se ljubakam s nekim ko bi mogao da mi bude majka.

Fotografija: Flickr korisnik Nicolas Alejandro

Anđela, 42 godine

Ubrzo nakon što sam izašao sa Tesom, Anđela mi se mejlom javila na Kregslist oglas i napisala mi sledeće: „Častiću te večerom, ali da li si spreman za karanje? Ako nisi, nisam zainteresovana". Nisam znao kako tačno da joj odgovorim. Nije poslala fotografiju, nisam znao ko je, i jedini detalj koji sam znao je koliko ima godina. Mislim, obično jesam spreman za karanje, ali bio sam pomalo zabrinut da li to neki seksualni predator pokušava da me upeca. Nisam joj odgovorio par nedelja, dok jednog dana nisam seo da počistim mejl. Čitao sam mejl isponova i isponova i, imajući u vidu sastanak sa Tesom, pomislio sam: jebeš ga, zašto da ne? Napisao sam joj, „Važi, pozovi me". Telefon mi je gotovo smesta zazvonio.

Razgovarali smo desetak minuta, pre nego što smo odlučili da nešto organizujemo. Rekla je da bi trebalo da se nađemo u kafiću, da kasnije odemo u neki bar, i vidimo kuda nas veče odvede. Kao što je i sa Tesom bio slučaj, Anđela je rekla da će sve da plati. Tokom celog procesa organizovanja sastanka, ja nisam doneo apsolutno nijednu odluku, niti mi je ona to uopšte dozvolila. Rekla mi je da je nikada, ni pod kakvim okolnostima, ne nazovem kuguarkom. Ako ću je zvati bilo kako drugačije osim „dušo", neka to bude „tigrice", i treba sve vreme da je slušam. Ovo me je malo odbilo. Navikao sam da budem ravnopravan u vezama, pa mi je bilo prilično jebeno uvrnuto da mi neko kaže da moram da mu se potčinim. Na trenutak sam se osetio kao što se oseća skoro svaka žena, već hiljadama godina.

Anđela je na sastanak došla obučena kao gospodarica: imala je crnu kožnu jaknu, farmerke, duboke crne čizme i kratku belu majicu. Definitivno je bila tip zgodne keve – kao bajkerska keva, samo bez metamfetamina – a i defitnivno je držala sve pod kontrolom. Toliko je insistirala da odlučuje o svemu da me je u jednom trenutku, u ranoj fazi našeg izlaska, čvrsto zgrabila za ruku i povela me na naše prvo odredište. Ovo je bio eksperiment, častili su me kafom i cirkom, pa nisam hteo da se žalim.

Celo veče je prošlo u izmaglici obilaženja barova, ali se sećam da je Anđela veoma interesantna žena: rekla mi je da se pre nekog vremena razvela od svog muža – koji je deset godina stariji od nje – a to je učinila iz želje da se zabavlja sa mlađim muškarcima. Kada sam je pitao sa koliko muškaraca je izlazila pre mene, rekla je da ne može da se seti, ali da proteklih godinu dana radi to prilično redovno. Takođe je insistirala da odemo kod nje, i ja sam se povinovao njenoj želji.

Kada smo stigli od nje – u potkrovlje koje se nalazi u blizini prvog kafića u koji me je odvela – video sam da je ceo stan namešten kao nekakva jazbina za seks iz četvrti crvenih fenjera, čija jedina svrha bila ta da me zavede. Soba je bila puna pastelnih boja, od sivog kožnog kauča sa jastucima od crvenog pliša, do belih perli koje su visile na vratima u hodniku. Soba je takođe i sjajno mirisala, na kombinaciju lavande i čokolade. Na zidu je neonskim cevima bila ispisana reč „ljubav", kao i druge fraze kojima je mesto na Tumbiru, i to je bila jedina svetlost u njenoj mračnoj dnevnoj sobi. Nekoliko sveća je gorelo na kuhinjskom stolu, a ajpod je bio u kućištu i sa njega je išao neki atmosferični haus. Atmosfera je bila kao u nekom spotu Weeknd-a, samo bez droge i afro frizura, i na neku foru mi se baš dopalo.

Čim sam raspertlao čizme i pridigao se, Anđela mi je pokazala na ulegnuti kauč na sredini sobe. Gotovo istog trenutka kada sam dupetom dodirnuo jastuk, počela je da mi trlja međunožje, bez ljubljenja i suvišne priče. Bilo mi je malo uvrnuto – podsećala me je na tetku jednog mog ortaka, koja je pila puno soka od paradajza i bila sva iskvarcovana. Ali ja sam pre toga popio dva „ativana", pa mi je u tom trenutku već bilo sasvim svejedno. Za par sekundi mi je skinula pantalone i strgla bokserice, i smesta počela da mi puši. Moram da primetim da je dobro pušila. Mislim, to je bilo najbolje pušenje u životu, posle onih koje sam sanjao. Anđela je znala znanje i dobro je njime baratala.

Iznenada je prestala i ustala. Na trenutak sam pomislio da sam možda ja u nečemu pogrešio. Možda sam se premalo opirao? Nisam razumeo. Nakon pauze je skinula pantalone i pokušala da me zajaše.

Tada su stvari krenule po zlu. Kada sam joj rekao da moram da uzmem kondom, pokušala je da me spreči da ga dohvatim. Rekao sam joj da me ne zanima seks bez njega, a ona mi je rekla da prestanem da kukam. Odjednom mi više uopšte nije bilo do toga. Pomalo ljut zbog toga što mi neko govori šta da radim ili ne radim sa svojim telom, prestao sam da se pretvaram da sam potčinjen, i nežno sam je odgurnuo. Oboje smo par trenutaka jednostavno sedeli na kauču, a onda sam polako navukao pantalone i objasnio joj da je meni postalo isuviše uvrnuto. Rekao sam joj da je veoma fina žena i da sam joj beskrajno zahvalan na pićima, ali da je ovo za mene kraj naših noćnih dogodovština.

Na kraju sam joj ostavio 20 dolara na stolu, uprkos njenom negodovanju, delom zbog toga što mi je bilo krivo (iako ne bi trebalo da mi bude, s obzirom da imam pravo da odbijem seks), a delom zbog toga što mi je neki duboko ukorenjeni muževni deo mene naložio da treba da podelimo troškove za piće. Dok sam silazio niz stepenice, obrisao sam naše poruke i njen broj. Nikada se više nismo čuli. Šta ćeš.

Džilijan Anderson. Fotografija: Wikipedia

Merilin, 40 godina

Upoznao sam Merilin istog dana kada mi je poslala poruku na profil. Kao agent za prodaju nekretnina koji i živi i radi u otmenom delu grada, imala je tozla da to i dokaže. Pokupila me je na stanici metroa u podne, u ganc novom „audiju" koji je mirisao na novu kožu i dragocenosti. Kada sam ušao u kola, zagrlila me je i dočekala velikim osmehom. Imala je zvonak smeh i bila je neverovatno elokventna. Šta više, bilo mi je toliko ugodno, za razliku od prethodnih sastanaka, da nisam morao izveštačeno da ćaskam. Bila je prilično zabavna. Čak joj se i Drejk dopadao.

Bilo je očigledno da Merilin zanima moda. Govorim o takvoj koordinaciji slojeva i kolorita da bi i najgore žrtve mode pale na dupe. Zbog toga sam se osetio malo neadekvatno odeveno, s obzirom da sam bio u svojim svakodnevnim prnjama. U svakom slučaju, Merlin nije marila za to kao ja. Pitala me je gde sam kupio kožnu jaknu, na šta sam ja odgovorio, „Prodao mi je neki tip na velikoj buvljoj pijaci". To je bila istina, osećao sam da nema potrebe da je lažem.

Porukama smo se dogovarali da odemo negde na ručak, pa da vidimo da li ćemo da se ukačimo. Meni je to odgovaralo, naročito kada pomislim da je i ona verovatno imala rezerve povodom izlaska sa potpuno nepoznatim mladićem, isto kao što sam ih i ja imao oko toga da izađem sa nasumično odabranom starijom ženom. Na kraju smo se odlučili za jeftini tajlandski restoran u centru grada, koji je popularan među studentima – gde je verovatno dovoljno velika gužva i gde nećemo privlačiti pažnju.

Merlin i ja smo skoro dva sata mlatili praznu slamu, uz začinjeno prženo povrće i hrskave rolnice sa jajima. Merilin je vegetarijanka, a ja sam više od onih koji jedu samo meso, i na kraju smo upali u raspravu oko toga da li treba jesti meso ili ne. Oboje smo se složili da je klanje životinja sranje, a ona je prihvatila moj odgovor da snosim punim odgovornost za živinu koju konzumiram gotovo svakodnevno. Okončala je razgovor tako što je rekla, „Jedem meso... ponekad". U to ime, ja sam zatražio račun. Platili smo svako svoje, bez rasprave. To mi je zapravo delovalo prilično normalno.

Posle klope smo se rastali, uz nejasan plan da ćemo se ponovo sresti. Tek smo krajem leta zaista otišli na kafu. Tada je sve bilo prilično drugačije. Delovala je manje napeto, ali iscrpljeno. Nije bila energična, nije se mnogo osmehivala, i delovalo mi je kao da je došla iz pristojnosti, a ne da bi se zabavila. Kada sam je pitao kako je, rekla mi je da joj je nedavno umrla majka, i da joj u poslednje vreme nije lako.

Ostatak večeri smo proveli razgovarajući i šetajući gradom. Dan je bio pomalo tmuran, i zbog kiše i zbog našeg razgovora, i završili smo u crkvi. Bilo je malo zeznuto. Merilin mi je rekla da joj je potrebno malo vremena za sebe, pa sam je zagrlio i rastali smo se. Iako se nikada više nismo sastali, poslao sam joj poruku da vidim kako je, i rekla mi je da je mnogo bolje. Takođe mi je rekla da bi volela da se uskoro vidimo i da odemo na tajlandsku klopu. Ja sam joj rekao da sam skroz za to, čak iako sam pomalo lagao, ali nisam želeo da se zbog mene oseća još gore.

_________________________________________________________________________

Momci za iznajmljivanje

_________________________________________________________________________

Vanesa, 48 godina

Poslednja žena, Vanesa, me je kontaktirala preko oglasa na Kregslistu, pre nego što sam ga ukinuo – što sam učinio kada sam shvatio da se bliži početak predavanja i da ne bi trebalo i dalje da izlazim sa ženama duplo starijim od sebe, jer ću za par nedelja biti okružen hiljadama studentkinja.

Vanesa mi je poslala svoj veoma detaljan profil. Osim svoje visine, težine i boje kose, istakla je i da je kineskog porekla. U mejlu u kojem sam joj napisao da sam zainteresovan takođe sam je i pitao zašto je naglasila koje je rase. Rekla mi je da su joj neki muškarci u suštini rekli da odjebe, kada su je videli uživo i shvatili da je azijatkinja.

Pošto sam odrastao okružen „kulturom batica", to što sam čuo me je bacilo u depresiju, ali me nije iznenadilo. Muškarci, naročito belci, umeju da budu apsurdno uvredljivi kada su u pitanju njihovi „fetiši" i izbor žena. Ali bez obzira, uveravao sam je da me zaista nije briga i da je onaj koji joj je to uradio neverovatan kreten. Dogovorili smo da se za dva dana nađemo u jednoj korejskog roštiljnici, a da posle odemo na obalu da se malo slikamo (Ja se slučajno bavim fotografijom i to je prilično korisno sredstvo za probijanje leda na sastancima s devojkama, u redu? Molim vas, ne osuđujte me.).

Kada smo stigli u roštiljnicu i naručili, imao sam problem da komuniciram s njom i to me je na neku foru nerviralo. Mnogo je razgovarala telefonom (Baš kao da je milenijumac!) i davala je veoma neodređene odgovore na moja pitanja. Srećom, korejski roštilj zahteva angažovanje, jer sam pržiš svoju hranu i na kraju je jedeš, pa je povremeno ipak odlagala telefon, da bi bacila meso na roštilj i malo porazgovarala sa mnom. Bilo mi je čudno što je zverala po restoranu kada je razgovarala sa mnom, nikada ne zadržavajući pogled na mojim očima duže od par trenutaka (za razliku od Tese), i delovala je iskreno nervozno. Ja sam želeo da delujem što je opuštenije moguće da bi njoj bilo ugodnije, čak sam se i nagnuo i govorio blagim glasom, kao neki socijalni radnik, ali bez rezultata. Nije se opustila.

Kada smo otišli iz restorana i krenuli ka obali, kao što smo se i dogovorili, ona je stalno proveravala telefon, čak i više nego ranije. Negde na pola puta, zastao sam i pitao je da li je okej, a ona mi je tada saopštila vesti: njen muž (za koga nisam znao da postoji) ju je pitao gde je i sumnjao je da ga ona vara.

Zatečen, pitao sam je zašto mi to odmah nije rekla. Njen odgovor je bio da mi nije rekla zato što se plašila da onda možda ne bih izašao s njom. Naravno, bila je u pravu – definitivno ne bih izašao s nekim ko ne samo da vara svog muža, već me stavlja u opasnost da postanem predmet njegovog gneva – ali imao sam problem s tim da joj saopštim celu istinu, uzimajući u obzir koliko je već anksiozna, i to da bi mogla da se rasplače nasred prometne ulice u kojoj smo se raspravljali.

Umesto toga, rekao sam joj da mi je sve to pomalo čudno, i da bi trebalo da se raziđemo da bi mogla da ode da se vidi s mužem. Posle sam shvatio da je to bio pogrešan predlog. Vanesa je prasnula na mene i optužila me da sam kratkovid i neuviđavan. Umesto da pomislim „Ne mogu da verujem šta si upravo rekla", pomislio sam „Ljudi će uskoro početi veoma zabrinuto da nas gledaju".

Nakon što je zvocala jedno pola minuta, prestala je i rekla mi da će odložiti telefon do kraja našeg sastanka, ako zaboravim na celu priču. Do tog trenutka sam već potpuno izgubio interesovanje i bio sam spreman da odbijem njenu ponudu, pa sam je jednostavno pogledao, odmahnuo glavom i uzdahnuo. Rekao sam joj da ću je rado otpratiti do kola, ali da mi je besmisleno da nastavimo dalje. Rekla mi je da će biti okej i pozvala je Uber. Shvativši ovo kao priliku da zapalim, klimnuo sam glavom, pozdravio se s njom, stavio slušalice u na uši i prošetao do kuće uz Fila Kolinsa. Slobodno me osuđujte zbog toga.

Šta sam naučio

Ako sam išta izvukao iz svih ovih iskustava, to je da je izlaziti sa mnogo starijim ljudima zahteva delikatnu ravnotežu između uzbudljivog izazova i velike neprijatnosti. Iako je baš super da ti neko plati skupu večeru, da te voda unaokolo i da ti se nabaci na kitu, ipak nisam mogao do kraja da svarim koncept da žene koje mi obezbeđuju sav taj luksuz na mene gledaju kao na sveže legalizovano meso.

Najiskrenije, što se samih sastanaka tiče, i dalje ne mogu da odlučim da li sam ja samo jedan nezreli seronja, ili zaista nisam kriv za neke od blamaža koje su se dogodile. Na primer, kada me je Anđelino insistiranje da bude dominatna odvratilo, može da se kaže i da nisam bio dovoljno otvoren za nove stvari, naročito pošto sam pristao da igram po pravilima kuguarki. Kada smo već kod toga, dovoljno mi je mučno da gledam porniće u kojima tipovi urlaju prostote ženama koje karaju, a kada je jednom bivša devojka tražila od mene da je davim tokom seksa, meni se spustio. Pretpostavljam da sam u stvari mlakonja.

Ali da li bih preporučio svojim vršnjacima da izlaze sa kuguarkama? Da, preporučio bih. Ne zato što mogu da garantujem da će biti zadovoljni ishodom – možda će na kraju biti sluđeni isto kao i ja, naročito kada sam shvatio koliko to uopšte ne liči na ono iz pornića – ali čvrsto verujem da treba učiti na teži način. Šta više, jedini način da saznaš da li je nešto dobro za tebe je taj da to probaš, zezneš stvar, i glasno zakukaš svaki put kada se toga setiš (to ja možda radim, a možda i ne). Takođe bi imali priliku i da se malo provedu i napiju za džabe, umesto da dele račun, kao što ovih dana rade svi kulturni ljudi. Kako to da propustiš?

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu

Tagged:
Vice Blog
fenomeni
dejting
Kuguarke
Muška sponzoruša