Prvi put sa devojkom u svetu WOW-a

Sve je delovalo tako lako pre samo 15 sekundi. Šetamo opušteno moji verni psi i ja, prangijamo vukodlake u prolazu, a onda jedan pogrešan korak i već nas juri njih, ne znam, tridesetak? Čujem da je praktično nemoguće zaginuti ovako rano. Zovite me trendseter.

Ili još bolje, zovite me trapavom devicom za World of Warcraft . Godinama sam blaženo izbegavao ovaj globalni fenomen jer sam oduvek bio sumnjičav prema stvorenjima sa šiljatim ušima, bili to vilenjaci, patuljci, ili konzervativci. Ali nedavno je tu zdravu predrasudu narušila izabranica moga srca. Očigledno začaran vilenjačkom magijom, neobjašnjivo sam veren za WoW veteranku.

H., koja ne želi da joj se pominje puno ime iz razloga koji će uskoro postati jasni, prestala je da igra pre nego što smo se upoznali, ali su je gejmerske horde postepeno namamile da se vrati. I nije samo igra u pitanju. Po profesiji grafički dizajner, ona provodi veći deo sl obodnog vremena ilustrujući likove drugih WoW igrača; možda joj dobro plaćaju zlatnicima ili kozama ili čime već, ali to me i dalje nervira koliko je pozitivno.

I tako, pošto nam se bliži kohabitacija, pristao sam da se takoreći latim začaranog mača i najzad prihvatim poziv da zakoračim u WoW zonu. Palo mi je na pamet, dok sam oprezno zauzeo poziciju pored H. za tastaturom, da se ovako oseća vernik desničar koji prvi put izlazi sa svojim sinom u gej bar. Možda se neću dugo zadržati.

Nikad čiroki

H. je sve brižljivo isplanirala. Uvešće me u proces kroz početne animacije, trejlere od kojih vlaže gaćice dok predstavljaju nove ekspanzije ovog ogromnog virtualnog sveta. H. s e očigledno loži čak i sad dok ih ponovo gleda. Manje je uzbuđuje predstojeći igrani film.

Budite spremni, Warcraft likovi će nas zaskočiti sa svih strana sledećeg le ta: sa reklama u autobusu, sa omota hrane, iz TV kontakt programa. Na poslednjem SDCC prikazane su prve scene iz dugo očekivane filmske verzijekoja izlazi sledećeg juna u režiji Dankana Džonsa (sina Dejvida Bouvija), koji je radio fenomenalni Moonkao i odličan-sve-do-glupog-kraja Source Code .

Prve reakcije su dosta dobr e, ali deluje kao da će teško privući WoW veterane. „Bolje da su samo uradili dužu verziju ovih animacija," kaže H. Ti kratki filmovi jesu impresivni, mada malo konfuzni za početnika. Bar sam naučio da nije dozvoljeno da se zajebavam.

Na primer, u trejleru za WoW: The Burning Crusade iz 2007. pojavljuje se zlobni n oćni vilenjak po imenu Ilidan, što je meni zvučalo neizmerno zabavno. H. se nije složila kad sam joj kroz kikot predložio da bi bilo bolje da se zove „ Ilinoć". Ove duhovitosti je sam vilenjak prekinuo zaurlavši sa ekrana „NISI SPREMAN!" Pa znam da nisam!

Svoju nespremnost dokazao sam već u kreiranju lika. U pozorenje za kolege početnike – čiroki frizure su navodno zabranjene u WoW, valjda zbog starih Mr T reklama. H. je delovala zaista užasnuto dok sam na ekranu isprobavao upravo takvu frizuru. B rinula se da ću joj pokvariti reputaciju u igri, ali odavde idemo samo nizbrdo.

Elegantno sam zaobišao primamljive opcije kao što su krava i panda, izabrao sam da budem vorgen – WoW verzija vukodlaka – i da se nazovem Gari. Ali to ime je bilo zauzeto. Pa dobro, pošto je dlakav, zvaćemo ga Dlakavi Gari. „To je bez sumnje najgore ime koje sam ikad videla," kaže moja zblanuta verenica. Polako počinje da sh vata kakvu je grešku napravila tek kad ps ećeg pratioca Dlakavog Garija nazovem Bucko Steva. Za tastaturom, H. unosi ta imena sa entuzijazmom kasirke u tržnom centru prinuđene da ručno otkucava cenu svakog artikla dosadne mušterije. Počećemo jednom dužom pauzom.

Svet vukodlaka

Istini za volju, nisam verovao igrama još od kako sam se oporavio od teške zavisnosti sredinom prošle decenije. Najniže sam pao jedne večeri kad je trebalo da odem na maskenbal. Obukao sam svoj Hong Kong Phooey kostim, a onda odlučio da odigram na brzinu samo jednu partiju pre nego što krenem, onda još samo jednu, pa još jednu … Sumnjam da je iko drugi odigrao celu polusezonu Championship Managera u cugu ovako kostimiran.

Duboko u sebi krijem strah da bih mogao da se na sličan način izgubim i u ovom virtualnom lavirintu, da mi stvaran svet postane dosadan. GDE SU NEBESKE GRIMIZNE ZMIJE IZ OBLAKA? Sedam miliona ljudi igra WoW redovno, neki od njih pretpostavljam da žive relativno normalne živote, a za H. oni predstavljaju čitavu zajednicu. Među njima je našla stvarne prijatelje, zato ne ceni kad ih ismevam. Iskreno, ljubomoran sam na te misteriozne liko ve koji se sa njom zabavljaju u uglu ekrana, zasmevaju je dok ja sedim na kauču i ogorčeno pišem tvitove koje niko ne čita. Ko je tu tragična figura?

Ali čak je i ona odustala, privremeno. „Trebalo mi je par godina pauz e. Bila sam vođa gilde, morala da kontrolišem mnogo raznolikih ličnosti. Kao da vodiš malu firmu."

Zvuči zabavno. Moja avantura počinje u kraljevstvu po imenu Gilneas koje ima problem sa vukodlacima. Ja sam mislio da je i Dlakav i Gari vorgen, ali za sada je samo neki običan tip, tako da mu ime sad već deluje pomalo besmisleno.

Dlakavi Gari izg leda još gluplje dok se kreće . Mučim se da ovladam kontrol ama preko miša/tastature, tako da se nesrećni mladić prvih sat vremen a naizmeni čno zumira i li smanjuje, ponekad preklapa sa Bucko Stevom kao neki čudni mešanac čoveka i psa, i zakucava glavom u drvene bandere. Sve to H. gleda kao hipnotisana. „Isto ovako smo mi kao deca igrali GoldenEye sa tatom." Očigledno joj nije jasno kako sam dosad uspeo da preživim i u stvarnom svetu.

Možda me životna saputnica više ne poštuje, ali zato sam se vezao za Bucko Stevu; zajedno smo prilično efikasan tim lovaca na vukodlake, bar kad uspem da se okrenem u odgovarajućem pravcu. Pitam se da li bih ovo m nasumičnom pucnjavom mogao da nehotice ubijem sopstvenog psa? „Ti ne možeš ali čudovišta mogu," kaže H. „zato pripazi."

Uh, šta bih ja bez Bucko Steve.

Nevidljivi vorgeni

Pometena od moje opšte nesposobnosti, H. svako malo odluta, kao i moje interesovanje za igru. Pa ipak, dok isprekidano šetam kroz Gilneas, zadivljen sam nivoom detalja d o kog se išlo u dizajnu čak i ovo g majušnog dela WoW sveta. Jedino muzika ide na kurac. „Ja sam išla u Pariz da je slušam uživo, znaš." Ups. U pitanju je bio BlizzCon, redovno okupljanje koje održava Blizzard, kompanija koja stoji iza WoW. Posetioci su imali čast da osvoje kod za retkog ljubimca u igri. Blago njima. „Moj vredi 700 funti na eBay." Aha.

U WoW kao i u životu, nedostaje mi usmerenje. Čak me ni ubijanje vukodlaka više ne privlači. „Nađi Ševrona, tu ćeš čuti gde dalje da ideš ," savetuje mi H. ali previše se toga dešava na ekranu istovremeno, ja sam ipak navikao da gledam samo Sky Sports News . A kontrole su užasno pipave. „Ma lako je," kaže moj a izmučena bolja polovina. „Samo što ti ne umeš da upravljaš. Evo, sad ćeš još da padneš sa krova…"

Možda namerno. Očajan sam u ovome. Čak i nisam najbolji ubica vorgena kao što sam mislio, jer se ispostavilo da tu Bucko Ste va radi veći deo posla. Isti smo kao Hong Kong Phooey i njegova mačka. A sad me gospođa po imenu Lorna Krauli šalje na misiju od vitalnog značaja: treba da joj prošetam psa. „Ova nova linija, to su ti sad kontrole za drugog psa." Bože gospode.

H. je otišla da stavi čaj, i baš tad se sve zakuvalo. Zadatak mi je bio da lovim nevidljive vorgene, pa sam odlučio da ignorišem ove obične i relativno bezopasne. Ali dok se bezbrižno šetamo kroz gomilu istih, to počinje da im smeta. Zatim sledi komična sekvenca u kojoj ja i moje dve džukele bežimo a za nama juri trideset pomahnitalih vukodlaka. Komedija je trajala samo par sekundi.

„Ovaj, mislim da sam mrtav?"

„Zaginuo si?" dovikuje H. iz kuhinje. „ U poče tnoj zoni? Ali to je … svaka čast, dragi."

Iskreno, nije mi previše žao. Očigl edno mi Warcraft ne leži, tako da smrt deluje kao smislen ishod. Ali tu mi H. donosi čaj i loše vesti: „Znaš da je i Bucko Steva sad mrtav, zar ne?"

„NEEEEEEE… Bucko Stevo! Šta učinih?"

Epilog

Na kraju se ispostavilo da mogu da vratim iz mrtvih i sebe i svog psa, čak i onog tuđeg psa što sam ga šetao, a vreme je i da ga vratim vlasnici. „Čestitam na izvršenom zadatku," kaže ona. Pa, ovaj, n ema na čemu.

Kao strpljivi instruktor vožnje, H. preuzima kontrolu da bi završila početnu fazu. Sve deluje zanimljivije dok ona vozi, a završava se animacijom tokom koje Dlakavi Gari najzad postaje vorgen – kome fali pola šiljatog uha.

„To ti je odgrizao Bucko Steva," zaključuje H., „za kaznu što si ga nazvao Bucko Steva."

Nikad me više nije pustila da priđem ovom svetu.