I policajci su ljudi, zaključuje internet, a državni PR se ne snalazi

U naizgled beskrajnom nizu snimaka i fotografija paklenog puta hiljada i hiljada izbeglica sa Bliskog istoka koji nam prolazi pred očima nedeljama, sa razlogom ili ne, pažnju privuku najekstremniji primeri suprotnih reakcija. Neshvatljiva neljudskost mađarske snimateljke koja bez imalo razmišljanja šutira decu je izazvala hrpu komentara i, na sreću, pravu odluku njenih poslodavaca da je otpuste. Da li će se ona izviniti, pokušati da se, nekako, opravda ili (u idealističkim snovima) posveti pomaganju onima kojima je pomoć potrebna, verovatno nikada nećemo saznati, ali se možemo makar malo osetiti ispunjeno jer smo, s pravom, potpomogli kažnjavanju ponašanja za kakvo nema mesta u civilizaciji.

Drugi je primer serijal fotografija na kojoj pripadnik srpske policije u naručju drži i osmehuje se detetu. Ljudski, možda i očinski, poput roditelja čija ljubav uvek nosi onaj neizbežni osećaj brige.

For everyone cheered by the — Manveen Rana (@ManveenRana)September 9, 2015

Zahvaljujući novinarki BBC-ja koja je zabeležila ovu skoro pa nesvakidašnju scenu, mladi policajac, za koga smo brzo saznali i kako se zove i odakle je, postao je simbol često pominjanih reči brojnih izbeglica da u Srbiji ne doživljavaju neprijatnosti poput onih koje obeležavaju njihovo užasno putovanje.

Sigurna sam da ga od juče jure horde novinara, pa i internet komentatora, da im kaže zašto je postupio kao čovek, svaki sa različitim motivom, od nacionalnog do profesionalnog identifikovanja. Mnoge muči dilema kako je moguće da policajac "ima dušu". A zašto je ne bi imao? Zato što je policajac? To što vezujemo uniformu sa lošim, grubim, pa i zlostavljačkim postupcima ne znači da je onaj koji je nosi uvek takav.

I tako dolazimo do još jednog, nažalost ne i neočekivanog fejla, PR službe Ministarstva unutrašnjih poslova, to jest, države Srbije i njenih magova koji veruju da je spinovanje alatka kojom treba veličati samo lik i delo onih koji su trenutno na vlasti.

E, pa, nije. Da umete da radite svoj posao kao što ne umete, trebalo je pre nešto manje od 24 sata, kada se pojavio ovaj tvit, da pokrenete sve poluge i od ovog mladića napravite tu famoznu sliku Srbije koju toliko želite da svet prihvati. Ne svetski političari poput Angele Merkel na koje verovatno stalno mislite. Nego na svet koji tu istu Angelu Merkel, Obamu, Olanda i sve one vama bitne dovodi na vlast.

Taj svet ne zanimaju posete premijera i gradonačelnika beogradskom parku kod Železničke stanice. Ne zanima ih da li će Srbija postati sabirni centar, kako to opisuje, sasvim pogrešno, ministar Vulin. Taj svet, a i nas ovde, zanimaju ljudi poput ovog mladića, ljudi koji svakodnevno odlaze i pomažu, bez obzira na sopstveno siromaštvo, nesreću ili nezadovoljstvo. Zanimaju nas oni koji nude i više od onoga što imaju, koji voze, otvaraju svoje domove drugima i drugačijima.

I pomalo ironično, nekako mi je drago što se ne snalazite u modernom spinovanju, i pored lekcija koje ste dobili od Alistera Kembela. Bolje da ne koristite ljudskost ovog policajca iz Preševa, ni ovih ljudi iz parkova, gradova i sela. Niste je zaslužili.

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu