Sportsko novinarstvo se nažalost u dobroj meri na ovim prostorima zasniva na beskonačnom korišćenju najbesmislenijih i najnepismenijih mogućih fraza, ali jedna je mnogo više od budalaštine.
Ona je čist rasizam.
Već 20 godina, nesmanjenom žestinom glasno negodujem, da ne kažem, teram u majčinu novinare koji takvu budalaštinu napišu ili izgovore. Sećam se, jednom sam od kolege, pre mnogo godina, insistirao da počne da koristi beloputi košarkaš, kad u izveštaju sa utakmice pominje rasne, domaće košarkaše.
Koliko sam uvek pizdeo zbog napisane, ili izgovorene reči „ tamnoputi", toliko me podjednako i plaši saznanje da većina ljudi ne vidi nikakav problem u toj frazi.
Reklame
„Pa šta, jel crnac ili nije"?„Jeste čoveče", kažem ja, „ali insistiram da se onda napomene da je Miloš Teodosić belac, kada god ga pomeneš u izveštaju".I da se razumemo, ne mislim ja da su svi sportski novinari koji napišu „tamnoputi „ – rasisti. Ali me više brine što možda mnogi i jesu, ali to ne znaju. Kada im kažeš da je to „tamnoputi„ rasizam, oni polude i brane se. Od toga me je dosta strah.
Ali šta je to što nas nagoni da javno izdvajamo nečiju boju kože, veru, nacionalnost? Gde je to Srbija toliko sjebana ili smo mi sjebani?!Nije tačno da u uređenim društvima ne pišu takve budalaštine zbog toga što to nije „politički korektno", kako mnogi ovde objašnjavaju navike drugih naroda, koje se verovali ili ne, prilično razlikuju od naših.To se ne zove politička korektnost, već osnovno vaspitanje i civilizacijska kultura. I tu ne mislim na još jednu popularnu frazu „kućno" vaspitanje, jer znam mnoge pristojne ljude koji su odrasli u vrlo problematičnom kućnom okruženju. Radi se o tome šta je u jednom društvu prihvatljiv, a šta nije.U ovom društvu se za lošu foru kaže da je – „pederska fora ". Kada hoćemo nekoga da uvredimo, odnosno za nekoga mislimo da je loš, govorimo: „Šiptari" ili "Ma, pusti, Cigani".Kao što sam devesetih strancima govorio da je najbolji način da sruše Miloševića da puste bar milion Srba da mesec dana putuju zapadnom Evropom i vide da život zaista može biti bolji, tako bih danas našoj državi preporučio da ukazuje na govor mržnje, neprestano isticanje različitosti i kažnjava one koji to raspiruju.
Po jednog crnca i pedera u svaku stranku, na svaku TV, pozorište ili poštu…to je lek.
Kada premijer izljubi naprednjaka crnca (tri puta), a na svoje široke grudi primi naprednjaka pedera, svima će nam biti bolje.
A dotle, neka košarkaši budu ono što jesu - košarkaši, Amerikanci, Francuzi, bekovi, centri, lepi, ružni, dobri i loši, prosto sve ono što ih čini toliko jednakim nama.
Tada će i ostali shvatiti da i tamnoputi građani mogu da izgore na suncu, a pederi da idu na fudbalske utakmice.
