VICE vodič za Zagreb

Pre nego što kročite na tlo glavnog grada Hrvatske, imajte u vidu da smo bar po nečemu jedinstveni: nađite jedan grad u svetu gde gradonačelnik šefuje iz zatvora . Naime, naš dragi Milan Bandić, koji gradom komanduje već skoro 15 godina, u istražnom zatvoru čeka optužnicu za zamračivanje par miliona evra, a zakoni u najnovijoj članici Evropske unije omogućavaju mu da delegira posao dvema zamenicama kako mu se sprdne.

Ako u tom zlu ima nešto dobro, to je činjenica da Zagreb, od početka njegovog tihovanja, komunalno gledano nije među najgorim balkanskim metropolama, a v.d. ekipa po tom pitanju radi relativno dobar posao. Da ste nas posetili prošle zime, sedeli bi zaglavljeni u tramvaju premodernom da vozi po zaleđenim šinama i zajedno s nama jebali milu majku liku koji je s televizije poručivao da će da pojede sav sneg u gradu. U međuvremenu bi vam se iz tramvaja kezio neki od spomenika njegovog kriminala koje su sagradili kumovi ili rođaci, koji sad takođe čekaju suđenje. Ili su propevali.

Uopšteno gledano, Zagreb je dovoljno dobra destinacija za odmor ako ste ovde odlučili da provedete maksimum tri dana, koliko je, ne kaže se džabe – svakog gosta dosta. U ta tri dana poješćete jedan pošten obrok, najmanje jednom se odvaliti od koktela lošeg alkohola i još gorih droga, ostaviti masu para u taksijima ili tramvajima jer ste lenji da hodate ili vam je frka da se švercujete, nagledati upropaštenih austrougarskih fasada i još upropaštenije socijalističke arhitekture, a ako vam se posreći da nešto pojebete, bar jednu noć ćete uštedeti na smeštaju. Ukratko – podnošljiva varijanta, pogotovo ako ste ovde na proputovanju za more.

GDE SE ZABAVLJATI

Ostatak Balkana i dalje slini nad koncertnom ponudom Zagreba u odnosu na ostale gradove u regionu, iako se tajna uspeha svodi na par promotera koji već godinama posluju u minusu da bi doveli bendove koje smo do pre par godina najbliže mogli gledati u Beču i Milanu, i par recidivista. Koncerti te kategorije se najčešće održavaju u sledećim prostorima:

Tvornica – bivša sindikalna zgrada u centru grada za 1500 ljudi koji uporno jebe ozvučenje, ali je sasvim pristojan klub s koncertnom ponudom od tihih kantautora do rokanja

Vintage Industrial Bar – redizajnirana fabrika dugmadi koja i ponudom (uglavnom pank, rok, metal) i interijerom vrši posao dobrog rok kluba srednjeg formata.

KSET – kultni klub s najboljim ozvučenjem i najgorim, ali najjeftinijim točenim pivom u gradu (hint: pri prvoj poseti, morate kupiti člansku kartu)

Močvara – najeklektičniji gradski klub na obali Save koji vikendom nudi i raspadnute partye za široke studentske mase, od čega i živi

INmusic festival – Exit iz našeg sokaka održava se već devet godina krajem juna, i iako varira u kvalitetu lajnapa, zadnjih godina raste i privlači sve više stranaca

Kad završe koncerti, alternative su relativno tanke, ali evo par:

Krivi put – kvalitetna klošarska birtija s velikom terasom koja radi do 2, a šank zatvara u pola 2, pa ako ste došli u to vreme, uzmite par pića, jer to je sve što tamo ima smisla, bar dok ne produžite do…

Medika – skvot koji se pretvorio u klub u bivšem skladištu lekova, 100 m od Krivog puta, jedno od retkih mesta na kome se stvarno možete odvaliti iza 2 ujutro uz grime osim ako je neka racija ili požar

Klabing – ako ste skloniji elektronskoj muzici, domaćini će vas odvući na ples u neki od klubova u rubnim delovima grada kao što su Depo, Sirup ili Aquarius, ali je veća šansa da vas sjebe neki nemaštoviti haus. Ako je među domaćinima nešto matorija ekipa, ne gine vam pentranje na brdo Jabukovac gde vas čeka Jabuka, mesto koje se ni fizički ni programski nije pomerilo iz 80-tih. Ako ste, pak, previše ustondirani da se mrdnete iz centra grada, ne gine vam VIP club ili Pepermint gde vas mogu potrefiti jazz, hip hop, elektronika ili indie. Koju god od ovih opcija odaberete, odraće vas za pare.

KOJA JE ŠEMA S DROGAMA

Iako se vlast mrdnula po pitanju legalizacije medicinske konoplje, i dalje je kažnjivo ne samo posedovanje droge, nego i njeno javno spominjanje. Nedavno je sud kaznio lika iz Lepoglave jer je na Facebooku šerao forvardušu lista marihuane. Iako je policija manje represivna nego ranije, nikad ne znate kod kakvog prekršajnog sudije ćete da naletite, tako da s drogama ovde treba biti jako oprezan.

Osim ako ste gazda nekog smart šopa, koji već par godina prodaju nekakva sranja s varirajućim udelom supstanci nalik na THC koja deklarišu kao 'osveživači vazduha', a od kojih bukvalno može da se rikne. Nedavno su 17-godišnjaka našli mrtvog ispred smart šopa nakon popušene pljuge, što je izazvalo moralnu paniku sličnu onoj oko tamjana u Srbiji. No još nije pokrenulo nikakvu inspekciju da dozove pameti ekipu koja svakih par meseci, kad neka od supstanci u njihovim osveživačima bude zabranjena, promeni po jednu molekulu i tako zajebe zakon. Ljudi koji su to probali pričaju mi da neke od tih mešavina imaju tako sjeban sastav da tri dana ne možeš da se sastaviš.

Elem, bilo da su u pitanju lakše ili teže droge, zajebite sve opcije osim preporuke prijatelja. Mitska figura dilera na klupi u parkiću ovde ne postoji već godinama, a i oni za koje čujete da diluju uglavnom se nalaze po nekim ćoškovima grada. Na partijima, koncertima i festivalima su relativno česte racije, pa pazite i gde štekujete. Ispada da je najsigurnija varijanta za odvaljivanje da se s nekim poznavaocem planine Medvednica otisnete u potragu za bunikama ili nekim gljivama, ali nakon toga bi svoju posetu gradu mogli neplanirano produžiti. Olakšavajuća okolnost je da je psihijatrijska bolnica Vrapče blizu planine.

POLITIKA/DRUŠTVO/LGBT

Hrvatska je relativno dosadna zemlja, ali bi bila još dosadnija da nema par stalno prisutnih društvenih konflikata, koji se svode na konzervativni vs. liberalni pogled na svet. Ako se nađete usred neke aktuelne gužve u Zagrebu, to bi moglo biti iz sledećih razloga:

Šatoraši vs. ostatak sveta

U novembru prošle godine par stotina razočaranih invalida zadnjeg rata podiglo je šator ispred zgrade Ministarstva branitelja na Savskoj cesti. Traže ostavke vodećih ljudi ministarstva, tobož jer su im pripretili smanjivanjem prava, među kojima je i privilegovana kupnja novih limuzina svakih par godina. Oni su političko sredstvo za rušenje vlasti, ali vlast nema muda da ih rastera, iako krše zakon. Boje se još veće frke, koja bi se neizbežno dogodila kad bi neko video kako murija odnosi ljude u kolicima u marice. Ekipi iz pokreta Occupy Croatia (takođe poprilični lumeni) policija je živim štitom dvaput zabranila kontraprotest pred šatorom. Ista stvar mi se dogodila prolazeći na biciklu, prilikom dolaska predsednice, ali od šatoraškog obezbeđenja. Ukratko, ako baš morate na jug ili zapad Zagreba, zajebite Savsku kao destinaciju, tamo nema ništa zanimljivo. Osim ako ste baš totalni klošar – navodno se pod šatorom na struju iz Ministarstva kuva ukusan kotlić.

Ustaše vs. antifašisti

Nedavno je ekipa nekih ludaka, toliko opskurnih da im nećemo spominjati ni ime, najavila postrojavanje ustaške vojske na Trgu bana Jelačića. Stvar je zvučala dovoljno sumanuto da je digla na noge nekoliko antifašističkih NGO-a, koji su istog dana održali kontraprotest. Ministar unutrašnjih poslova je zabranio skup ustaša, ali ludaci su u nekoj planini ipak organizovali i na YouTube stavili postrojavanje imaginarne vojske. S vremena na vreme ovakve pizdarije su moguće – srećom, za razliku od Mađarske, gde imaju političku frakciju u parlamentu i vladi, ovde su takvi likovi dovoljno nebitni da ih veći deo društva ipak uspeva ignorisati. Ali ako dođete u Zagreb oko 10. aprila, nemojte da se iznenadite kad u novinama pročitate da je u nekoj crkvi održana misa za poglavara NDH, Antu Pavelića.

Sekularisti + gejevi vs. hardcore katolici

Prošle godine konzervativna nevladina organizacija 'U ime obitelji' uspela je na referendumu izdejstvovati ustavnu definiciju braka, po kojoj je on 'zajednica između muškarca i žene'. Mesecima smo se na ulicama i internetu klali oko tog nepotrebnog referenduma, da bi vlast ipak uspela naći zaobilazni način ostvarivanja gej prava. On se zove životno partnerstvo, zakonski institut koji omogućava pripadnicima LGBT zajednice da legalizuju zajednički život, a da se on formalno ne zove brak. Godinu dana kasnije imamo sve više registrovanih partnerstava, gej prajd već godinama protiče bez većih incidenata, a konzervativci su u optužnici za šurovanje s pritvorenim gradonačelnikom. Eto, bar u nečemu nismo najgori od sve dece.

HRANA

Kao što smo već konstatovali u tekstu o proboju leskovačkog roštilja u Zagreb , ovdašnja gastronomska ponuda prilično je raznovrsna, što u value for money kategoriji najčešće predstavlja drugo ime za pljačku. Ako planirate da pojedete nešto podnošljivo za manje od 5 evra, najmanje štetna opcija su zalogajnice – mali kvartovski bistroi s domaćom hranom, kariranim stolnjacima i mirisom kiselog kupusa infiltriranim u zavese. U njihovim više fensi varijantama tu i tamo ćete naleteti na 'autentična' jela ovog podneblja tipa ajngemahtec (supa od piletine i povrća s knedlama od džigerice), krpice sa zeljem ili slane i slatke štrukle. Ipak, prosek zalogajnica su kuvana jela i variva, dovoljno krepka da naprave podlogu za alkoholiziranje. U toj kategoriji meni je srcu najviše prirasla Modena, simpatičan primer familijarnog retro biznisa, a ako vam ambijent igra ulogu, dobra preporuka je Perica. Imamo i nekoliko pivnica švapsko-češkog tipa poput Medvedgrada, ali u njima pijete puno nepasterizovanog piva, pa čak i da ste samo mezili čvarkuše, račun neplanirano odlazi u nebo.

U kategoriji hipsterskog fast fooda poslednjih godina puno veći bum doživljavaju burgeri. Neverovatna količina mesta koja se diče najboljim burgerima u gradu, često sparena s kraft pivima, pokazuje da su mladi gastro startapdžije pronašli zlatnu žicu. Ne idem preterano po burgerajima, jer preferiram balkansku varijantu roštilja, ali od onoga što sam probao najmanje sam zažalio za 3-5 evra u Rocket Burgeru (drže ga dva Kanađana) RougeMarinu i bistrou Šalša. Hamburger je možda skuplji, ali je i dalje puno bolji od zagrebačke verzije kebaba, ogromne komadine nedovoljno podgrejane mlevene salame od koje ćete se sigurno ispovraćati. Ako ste baš primorani na fast food, bolje se otrujte fokačom iz pekare, pitama iz piterije Tomislav ili pilećim belim kod tete sa Savskog mosta koja kupce zove 'anđele' i radi celu noć.

Ako ste vegetarijanac, a nemate para da sedite po fensi bezglutenskim ili raw food restoranima ( Zrno, Elixir, Nishta) u Zagrebu ste manje-više najebali. Ima par vegetarijanskih restorana i dostava (najrasprostranjeniji je Vegehop), ali klopa previše bazdi na sojino ulje ili mleko. Podnošljiv falafel sam nedavno pojeo u fast foodu Koykan, gde možete ubosti i variva, quiche, wrap ili piadinu, zanimljivo i cenovno prihvatljivo izgleda i Potato House s punjenim krompirama i ruskim čorbama, a ako ste baš zapeli da jedete nešto što nije s nogu, najbolje ćete proći kod Turčina u Lokmi. Osim kultnog Maksimirskog zmaja , Kinezi i retki ostali Azijati su se uglavnom raselili po šoping centrima, Hindusi i Arapi su dobri, ali preskupi, a o ribljim restoranima ni ne razmišljajte, jer nemate 50 evra za kilo ribe. Ako ste baš zapeli za nešto što pliva, a uspeli ste se uvaliti negde na spavanje, prošetajte do pijaca Dolac ili Gorica i ubodite nešto ulovljeno tog jutra, pa impresionirajte svoj noćašnji ulov nekim kvazi Džejmi Oliver forama. A ako vam recept propadne, moraćete se zadovoljiti nekim sranjem iz dostave.

GDE PITI

U dvorištu – lep prostor u centru grada, odlična kafa, čilanje u toplim mesecima

Sheridan's – irski pab gazde Irca s povremenom živom muzikom koji, fala nebesima, ne drži točeni Guinness (nego O' Haru)

Spunk – kafić i klub u kome možete naleteti i na svirke neotkrivenih regionalnih indie talenata, radi do 4 ujutro, idealna opcija nakon koncerata u Močvari

Beertija/Klub/Hostel – tri u jedan, 10 minuta peške od železničke stanice, 100 vrsta piva, mezetluci, povremeno dobre svirke i odlična terasa u centru grada

Cajt/Ro&Do – birtije vulgaris koje imaju smisla, posebno Ro&Do koji je iz ponude izbacio sva domaća industrijska piva i nudi isključivo kraft, a gazda voli da počasti i rakiju da presečete

GDE ODSESTI

AirBNB vam može pomoći i u Zagrebu, ali ima i par firmi poput Apartmani u centru Zagreba , koje nude solidne apartmane za podnošljive pare. Svakako daleko podnošljivije od hotela, koje ćete teško naći ispod 40 evra po krevetu. Hostela je sve više, sve su kvalitetniji i uredniji, i svi se zovu na engleskom: Like, Fancy, Party, Chill Out, Chic, Swanky Mint su neki koje ljudi hvale po društvenm mrežama. Ipak, u skladu s tim i cena je skočila, pa je grubi prosek između 20 i 30 evra za noćenje.

ŠTA KAD STE TREZNI (ILI SE TREZNITE)

Zeleno, volim te – najbolje stvari koje su nam Austrougarska i komunizam ostavili u nasleđe je masa zelenih površina, koje već na 15 minuta od centra grada daju iluziju da si otišao u pravu prirodu. Dva veštačka jezera (Jarun i Bundek), nastala nakon velike poplave 1964. mesta su gde Zagrepčani u proleće i jesen džogiraju, bicikliraju, rolaju i roštiljaju, a leti se oni koji nisu otišli na more i kupaju, iako voda nije preterano čista. Najveći gradski park je impozantni Maksimir, u kom se nalazi i zoološki vrt, a čilanje na travi možete odraditi i na Zrinjevcu, parkiću u samom centru, gde se zimi održava i zanimljivi ulični festival klope, cuge i muzike. Na pola sata od centra grada je vrh Sljeme, na kome zimi možete skijati, ali je daleko bolje otići u neko drugo godišnje doba, planinariti, izvaliti se na livadu i udisati čist vazduh.

Pozorišta – po ovom pitanju smo luzeri u odnosu na Beograd, ali kad je neka predstava ishajpana može lako da se dogodi da popušite kartu, posebno kad su u pitanju ZKM ili Gavella. Ako vas zanima alternativnije teatarsko izražavanje, jedina nada vam je Teatar ITD ili neka privatna produkcija koja se utrpala u Knap, Vidru ili Centar za kulturu Trešnjevka. Tu su i Festival svetskog kazališta , PIF i FAKI, ali na festivalima obično završite pijani.

Muzeji – neki travel portali su pre par godina lansirali laž da je Zagreb metropola s najviše muzeja po kvadratnom metru, ali ako se nadate da ćete u njima videti neke stvarno zanimljive eksponate, čeka vas pušiona. Tu i tamo se zanimljive izložbe dogode u Muzeju savremene umetnosti, Arheološki muzej ima dobru egipatsku zbirku, a Tehnički muzej je ok ako vas zanimaju stari tramvaji i rudnici. Ostaje vam Muzej prekinutih veza , totalno spaljena ideja zbirke privatne imovine ljudi između kojih je iz nekog razloga puklo, ujedno i jedna od retkih stvari zbog kojih treba doći na Gornji grad.

Novi Zagreb – ako ste već prešli Savu i došli do Muzeja savremene umetnosti ili Bundeka, uzmite pola sata pa se provozajte tramvajem ili busom po Novom Zagrebu. Videćete zagrebačku obrnutu verziju džentrifikacije – socijalistički blokovi pomno razlomljeni zelenim površinama sve više popuštaju pred sukobom kartonske novogradnje, šoping centara, poslovnih zona i poluruiniranih kuća nadrkanih buntovnika koji nisu popustili orvelovskoj verziji progresa.

Filmski festivali – do pre par godina spadali bi pod 'gde piti', jer su se uglavnom održavali u Studentskom centru uz celonoćne terevenke establišmenta i miris izbljuvanog alkohola koje su točile kelnerice u borosanama. Onda je establišment odlučio da to rasteruje obične ljude koji bi se kulturno uzdizali, pa su danas inače solidni ZagrebDox i Zagreb Film Festival raseljeni po retkim preživelim bioskopima u gradskoj jezgri i šoping centrima.

ŠOPING

Hrelić – u zapećku Novog Zagreba, nedaleko od planine đubreta poznatije kao odlagalište otpada Jakuševac, nalazi se kultni buvljak koji sredom i nedeljom redovno obilazi široka lepeza ljudi, od kolekcionara značaka i markica kojima su poispadali zubi do mlađe ekipe koja pazari bicikle i balonere za 5 evra.

Pijace – umesto da bazate po suvenirnicama i kupujete kockaste dresove, replike šestinskih kišobrana i licitarskih srca, upijte delić atmosfere sa živahnih pijaca poput Dolca, Gorice ili Trešnjevačkog placa.

KAKO DA VAS NE IZRADE

Do sada ste već uglavnom shvatili da će bilo gde u Zagrebu na neku foru da vas izrade makar za par kuna, no verovatno ćete najviše para popušiti na prevoz. Karta košta skoro evro i po i vredi sat i po, ali masa ekipe se i dalje švercuje, rizikujući susret s ponekad nadrkanim ZET-ovim kontrolorima. Najlakši način da izbegnete kondorski gnev je da zbrišete iz tramvaja kad vidite da ulazi više neuniformisanih sredovečnih ljudi strateški raspoređenih uzduž prevoznog sredstva. Ako ste uštekovali nešto para za taksi, na raspolaganju su vam tri službe – nešto skuplji gradski Radio Taxi Zagreb, i privatni Cammeo i Eko taxi – jeftiniji, ali teže dostupni. Vožnju od 5 km u proseku ćete platiti 7-8 evra, pa je ipak najbolja varijanta da odete na Hrelić i za te pare kupite krš bicikl. I tu treba biti oprezan: murija je u poslednje vreme počela zaustavljati ljude koji se voze trotoarom, nemaju svetlo ili voze suprotnim pravcem od označenog na stazi, a kazna za takve pizdarije je 40 evra.

ŠTA TREBA IZBEGAVATI I KAKO DA NE BUDETE BEZVEZNI TURIST

Gornji grad – osim ako idete u Muzej prekinutih veza ili vas pali mitologija Gričkog topa, koji opali svakog dana u podne, u našem 'malom Pragu' nakon jednog obilaska više nemate šta da tražite. Da, okej, lepe su fasade, super se vidi grad, ima masa Japanaca, Crkva sv. Marka ima šareni krov, tamo su Sabor i Vlada, ali nije da ste baš planirali da ih zapišate. Posebno vaćaroška fora je romantična uspinjača – uzmu vam pola evra za žičaru koja vozi 100 metara i koju čekate par minuta da krene, a za to vreme ste mogli da se popnete peške.

Maksimirski stadion – trebate ga posetiti samo ako želite da se uverite da je u pitanju najružnije sportsko zdanje u Evropi. Upropašteni krš s odvratnom staklenom fasadom spomenik je hrvatske iluzije nacionalne važnosti, a otkad je Šuker gazda fudbalskog saveza, ne može ga napuniti više ni reprezentacija.

Špica – kompleks u centru grada sastavljen od Bogovićeve ulice i Cvjetnog trga zapravo je poprište subotnjeg defilea sponzoruša i sponzora pred kamerama paparacija. Ako baš morate, sedite u obližnji Golf, Pif ili Kino Europa – cuga je par kuna jeftinija, a niko vas ne smara.

Šoping centri – jedini smisleni razlog da dođete u njih je odlazak u bioskop, ili ako vam je baš do trošenja para u Zari ili H&M-u, ali to možete i po centru, ili, na kraju krajeva, bilo gde u svetu. Svi su isti.

Reka Sava – ako ste toliki luzer da baš nemate drugu varijantu za seks nakon koncerta u Močvari, možete se skotrljati s nasipa koji je dovoljno dobro posut šljunkom da ga možete koristiti i kao prečicu za bicikliranje u gradske zabiti. Osim toga i povremenih odlazaka u upropaštene brodove koji nikad nisu postali klubovi, jedina funkcija ove reke je da razdvaja, umesto da spaja dve polutke grada.

---------

OK – to bi bilo to. I za kraj – čuvajte se mitskog čudovišta po imenu jarunski som, još ga niko nije video, ali možda je baš vama suđen. Vidimo se!

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu