Posle poligrafa, pokušala sam da treniram laganje

Posle poligrafskog ispitivanja koje je nije prošlo onako kako sam očekivala, Fejsbuk mi je, zbog preteranog pretraživanja pojmova poligraf i laganje, predložio trening "Psihologija laganja".

Pisalo je da se trening zasniva na detekciji laži i neverbalnoj komunikaciji, tema su osnovni psihološki i fiziološki mehanizmi koji stoje iza laganja, potom alati za prepoznavanje laži, tehnike forenzičkog ispitivanja (šta god to bilo), osnovne facijalne ekspresije emocija i najvažnije, praktične vežbe.

Trening je celodnevni, od jedanaest ujutru do šest popodne, a na kraju se dobija sertifikat koji je, kako je pisalo na promotivnom plakatu, presudan za dalje usavršavanje.

Dakle, postoji cela industrija koja obrazuje ljude kako da lažu. Na Fejsbuk strani je pisalo da je trening namenjen psiholozima, pedagozima, advokatima, sudijama, zaposlenima u prodaji. Osmislio ga je kriminalistički psiholog i poligrafski ispitivač, zajedno sa menadžerom za ljudske resurse - nekad se to zvalo kadrovik - i pisalo je da su ostala samo dva mesta, tako da sam ih odmah nazvala da pitam mogu li da učestvujem na treningu i posle prorešetam predavače o svemu što me zanima.

Bio je mesta. Čekala me je cela nedelja na treningu laganja. Nije me preterano zanimalo kako to sve izgleda, to sam sve već pročitala na njihovoj Fejsbuk strani, niti sam mislila da ću naučiti da lažem za dan. Zanimalo me je ko su ljudi koji dolaze na ovakve treninge i zašto. Ipak, deo mene je želeo da proveri da li sam, zaista, očajna u laganju i da li postoji način da se to promeni.

Trening se održava u poslovnoj zgradi blizu Slavije. Kasnila sam, tako da sam propustila dobar deo predstavljanja. Ipak, stigla sam na vreme da čujem ko je polovina ljudi koji žele da nauče da lažu. Studentkinja psihologije. Još jedna. Još jedna. Odakle studentima para za ovako nešto uopšte? Seminar nije besplatan, mada postoji neki studentski popust. Još jedna studentkinja. Doktorka, pedijatar. Žena iz prodaje. Žena zaposlena u banci. Opet studentkinja psihologije. Od petnestoro ljudi koji su sedeli u polukrugu, bio je samo jedan jedini muškarac.

Drugi muškarac u prostoriji je predavač. Mirko nam objašjavama da će u predavanjima koristiti primere poznatih ličnosti. Mogao je da izbere poznate ljude iz aktuelnih rijalitija, kaže, ali to bilo previše, pa je izabrao političare. Tako smo trening počeli sa Ivicom Dačićem.

Trening u stvari traje dva dana i podeljen je u dve tematske oblasti: neverbalna komunikacija i detekcija laži. Ja sam na bazičnom kursu - da bi naučio da detektuješ laž, moraš da naučiš da čitaš signale neverbalne komunikacije. Psihologija kaže da je 55 odsto komunikacije neverbalna komunikacija.

Naučili smo sedam osnovnih tipova facijalne ekspresije, to jest, izraza lica. Mislim da ih je bilo sedam, bilo ih je previše za nedelju ujutru i svi su imali naziv koji se sastoji od slova i brojeva. Tako je, na primer, AU 1+4 zabrinutost, ako sam dobro zapisala. Brzo sam odustala od hvatanja beleški, jer je Mirko rekao da će nam i prezentaciju poslati mejlom. Prepustila sam se čarima analiziranja političara. Sledeći je bio predsednik Nikolić.

Small talk određuje dalji tok i prirodu razgovora, kaže nam Mirko dok analiziramo prvih minut i po razgovora između Nikolića i Putina koji čekaju prevodioce i početak sastanka. Analiza je izgledala ovako - kada Nikolić na tečnom engleskom kaže Putinu da ima oko 700 novinara, Putin skreće pogled i počinje da cupka nogama. Drugim rečima - ne zanima ga. Cupkanje nogama pokazuje da bi najradije ustao i otišao. I uopšte, stavom i držanjem, kaže Mirko, Putin pokazuje da je nadmoćniji, mada mu u tome Nikolić nesebično pomaže jer sve vreme "mazi sam sebe" (obratite pažnju na Tomine šake). Nikolić sebe držanjem stvalja u inferioran položaj, a maženjem ruke poručuje sebi "biće sve u redu, nije ovo ništa strašno."

- Od političara očekujemo da nas lažu i zato su odličan primer na treningu - objasnio mi Mirko kasnije.

I jesu, samo što većina njih prolazi slične treninge. Mirko kaže da se Putin kotira kao jedan od najistreniranijih političara. Za našeg predsednika se to ne može reći - kasnije smo Tomu obradili na još nekim fotografijama, i čovek stvarno treba da poradi na držanju. Ipak, iako je istreniran, Putinovo cupkanje nogama je signal koji je, kako nam je Mirko objasnio, "procureo". I u tome je caka celog ovog predavanja - naučiti sve te neverbalne signale i pratiti ih. Jer, koliko god neko bio istreniran, neverbalne signale je nemoguće kontrolisati pošto neki uvek "procuri" i pošalje poruku.

E sada, ne znači svaki znak ono što mi mislimo da znači. Poznato prekrštanje ruku, na primer, ne mora da znači da je neko nezainteresovan ili ne želi da bude na mestu na kome jeste. Skretanje pogleda ne mora da znači da vas neko laže. Sve zavisi od konteksta. Po Mirku, svi imamo neku bazu znakova neverbalne komunikacije, ali ih treba prepoznati na pravi način u određenom kontekstu. Znači, nema univerzalne lekcije. Ako mene, pitate, nema lekcije uopšte, sve je u vežbi.

- To je jedan od ralzoga zašto imamo toliko mnogo žena na treningu. Kada muškarcima kažete da neki znak može da znači jednu stvar, ali u drugom kontekstu drugu, oni odustaju. Žene imaju izraženiju intuiciju i sklonije su analizi - kaže Mirko.

Na pauzi za ručak sam razgovarala sa jedinim muškarcem na treningu. Zove se Jovan, studira prava i nije mu nimalo čudno što je jedini muškarac na treningu. Misli da radionica ne može da mu odmogne.

- Danas su prevara i laž način komunikacije u poslovnom svetu. Trening mi je super jer mislim da su znanja primenljiva - kaže Jovan.

Pitam da li je dobio šta je očekivao.

- Moraću malo da obnovim sve ovo, ali zadovoljan sam. Sve je ovo primenljivo i u poslovnoj i u svakodnevnoj komunikaciji - kaže.

Pitala sam i doktorku zašto je došla na trening laganja. Kaže, zbog posla.

- Ali vi ste pedijatar, radite sa decom - kažem joj.

- Pa da - kaže.

Što se mene tiče, na testovima koje smo radili u toku treninga, imala sam više od polovine tačnih odgovora. Smatram to uspehom nakon haotičnog poligrafskog ispitivanja koje sam preživela. Ima nade da ću jednog dana prepoznavati laž i biti sposobna da je lažem, baš onako istrenirano, kao Putin. Samo mi je potrebna praktična vežba.

Plišani Patrik na slici iznad je poslužio za praktični deo treninga. Trebalo je da ga zaposlimo. Predavač Mirko je bio direktor firme, a mi smo oformili četiri grupe i izabrali predstavnika koji je zastupao Patrika kod potencijalnog poslodavca. Trebalo je da čitamo signale koje nam Mirko šalje za vreme razgovora za posao. Bilo je mnogo neslaganja oko toga šta nam je Mirko poručivao dok je prevrtao očima i cupkao nogama, ali nas je na kraju ubedio da smo svi nešto naučili.

- Kod posmatranja znakova neverbalne komunikacije jako je važno ne zaključivati prerano, treba uzeti u obzir što širu sliku i kontekst - kaže.

Do kraja treninga sam saznala da se po završenom treningu dobija sertifikat "bihejvioralni forenzičar". Mirko mi objašjava da je to osoba koja je stručna u posmatranju drugih ljudi i njihovog ponašanja - ume da pročita kako se neko oseća, šta misli i koji smu mu ciljevi.

- Treninge organizujemo u bankama i firmama koje se bave prodajom. Na treninzima ovog tipa ima najviše ljudi iz sveta prodaje, bankarskog sektora, ali i studenata psihologije. Od njih uvek očekuješ da će pokretati diskusije i postavljati provokativna pitanja, ali to nije slučaj - kaže.

Studentkinjama psihologije koje sam upoznala jedno je zajedničko - skoro sve su na završnim godinama fakulteta i smatraju da će im sertifikat pomoći u traženju posla.

- Ljudi ponekad od treninga očekuju magične savete kako prepoznati laž ili kako lagati, a to je nemoguće dobiti jednim treningom. Ne postoji deset stvari koje vam mogu pomoći kod laganja - kaže mi Mirko.

Što se mene tiče, dobila sam što sam tražila - da nisam baš izgubljeni slučaj kada je laganje u pitanju. Posle treninga sam uhvatila sebe kako proučavam ljude sa kojima razgovaram, a to je verovatno samo početak mog puta ka naprednom nivou u igri laganja jer, sve je stvar vežbe.

Pratite VICE Srbija na Twitter, Facebook, Instagram