Sport

Blistavi um Ognjena Ožegovića

Da li će Grobari uspeti da mu oproste i njegovu „ružnu prošlost“, vreme će pokazati.
13 Septembar 2017, 7:01am
MN Press

Ognjen Ožegović, dvadesettrogodišnji napadač Čukaričkog i član generacije „orlića" koja je 2013. godine osvojila Evropsko prvenstvo, potpisao je trogodišnji ugovor sa Partizanom. Momak koji je do sada u karijeri nastupao, između ostalih klubova, i za Crvenu zvezdu i Vojvodinu, odlučio je da fudbalsku karijeru nastavi u Partizanu.

Ova vest je poslednjeg dana prelaznog roka podigla strasti na nivo kakav odavno nije viđen u srpskom fudbalu i samom Partizanu.

Zbog čega se oko Ožegovićevog potpisa digla tolika buka? Na prvom mestu zbog njegove navijačke pripadnosti i njene eksplicitne promocije po društvenim mrežama.

Izjave tipa „san mi je da osvojim titulu sa Zvezdom i da je proslavim ispod severa", komentar slike na Instagramu „jebi glodare", zaletanje posle meča u Novom Sadu kako bi se obračunao sa Grobarima i njihovo provociranje, stvari su koje veliki deo navijača Partizana ne može da mu zaboravi.

Ovo su razlozi kojima navijači Partizana koji napadaju Ognjena brane sopstveno nezadovoljstvo. „Nije problem u nastupanju Ožegovića za Zvezdu, već njegovo ponašanje", stav je Grobara koji nikako ne mogu da prihvate njegov potpis. Bar je to ono do čega sam uspeo da dođem kroz razgovor sa njima i čitajući društvene mreže i forume. Da je njihova ogorčenost ozbiljna, govori i transparent koji su istakli na prijateljskoj utakmici protiv Mačve: "Kada vidiš Grobare, spusti glavu dole, crno–bele boje nikad neće biti tvoje". A kada su mnogi pomislili da će pauza zbog obaveza reprezentacije učiniti da se prašina slegne, to se nije dogodilo. Na prvoj zvaničnoj utakmici u dresu Partizana, prilikom izlaska iz igre, Ognjena je na jugu sačekao transparent „Aj odjebi majmune", aludirajući na reči koje je on, navodno, uputio legendi i kapitenu Partizana Saši Iliću na jednom duelu Partizana i Vojvodine.

Da li će Grobari uspeti da oproste i njegovu „ružnu prošlost", vreme će pokazati.

Da se vest sa početka teksta pojavila mesec dana ranije, o njoj bi se govorilo dva, tri dana i to bi bilo to. Medjutim, Ožegović je potpisao za Partizan poslednjeg dana prelaznog roka i upravo je tajming potpisa uticao da se oko ovog transfera podigne toliko negativne energije. Uprava Partizana se pred kraj prelaznog roka uozbiljila i dovela Mitrovića, Stojkovića, Antonova i Tošića. Sve to vreme, iz samog kluba su curile vesti kako to nije sve, kako za kraj tek sledi prava „bomba".

Posle ovih potpisa, a pogotovu posle povratka Bambija Tošića, apetit navijača Partizana rastao je iz minuta u minut. Tako se po forumima i društvenim mrežama moglo čitati o povratku Raće Petrovića i Lazara Markovića, o sigurnom dolasku Stoiljkovića iz Brage i Zdjelara iz Olimpijakosa. Euforija je toliko uhvatila maha da se u jednom trenutku pojavila vest o dolasku, ni manje ni više nego Švajnštajgera u Partizan. Tog poslednjeg dana prelaznog roka samo se čekalo da se vidi koja će „atomska bomba" u vidu svetske fudbalske zvezde eksplodirati u Humskoj. I onda dolazi do hladnog tuša i otrežnjenja. Partizan objavljuje da je potpisao Ožegovića, sasvim solidnog fudbalera, ali nikako u rangu igrača kog su navijači očekivali. Tada zaista dolazi do eksplozije. Eksplozije nezadovoljstva.

Kako bi se ova prenaduvana priča ogolila do kraja, i kako ne bi sve kamenje letelo samo ka Ožegoviću, potrebno je sagledati širu sliku.U tome mi je pomogao i razgovor sa sportskim novinarom Ivanom Lončarevićem. Tri su stvari koje nam u ovoj situaciji bodu oči. Prvo, ponašanje i iskrenost samog Ožegovića, zatim, licemerje određenog dela Grobara, i na kraju, ponašanje sportskog direktora Partizana Ivice Ilieva.

- U zemlji u kojoj se još vode plemenski ratovi, naravno da prelazak igrača iz jednog „plemena" u drugo izaziva sve vrste reakcija. Sa fudbalske strane, ne vidim ništa sporno što je odlučio da pređe u Partizan i što je Iliev tako nešto izabrao. Da li je iskren – verovatno jeste, pošto ako upali blef sa dolaskom u Partizan, siguran sam da će to doprineti boljim uslovima kod sledeće prodaje. Da li je mogao da bude pametniji tokom karijere i da se ne pravi pametan u stvarima koje mogu da mu se vrate i lupe po glavi? Svakako je mogao, ali nisam primetio da se u drugim oblastima ljudi kod nas drugačije ponašaju, pa što bi fudbaleri bili drugačiji? – mišljenje je Lončarevića.

Moje mišljenje je za nijansu drugačije. Za budalaste izjave i isto takvo ponašanje Ožegovića zaista nema opravdanja. On se retorikom uklopio u sliku Srbije, farmi, zadruga i parova.

Samo pre nekoliko nedelja smo imali situaciju na televiziji sa nacionalnom frenkvencijom da se gradski menadžer, zajedno sa voditeljima, utrkuje ko će jače da navija za grčki klub koji je igrao protiv Partizana. Razlika izmedju Ognjena i mnogih ostrašćenih javnih ličnosti je u tome što je on fudbaler. Ne mora on da poštuje Partizan, niti bilo koji drugi klub, ali kao igrač mora da poštuje kolege, ma čije boje oni branili. Sa mnogima od njih je i igrao zajedno u mladoj reprezentaciji. To se u sportu zove profesionalizam. Ožegović tu reč očigledno ne poznaje. I umesto što se ugledao na rijaliti Srbiju, mogao je da se ugleda na Sašu Ilića i Nenada Milijaša, igrače koji karijere privode kraju u dresovima večitih rivala, a koji nikada nisu uvredili, niti ružno govorili o suprotnom taboru.

Drugi problem je njegova iskrenost. Posle svih gluposti koje je izrekao, kako da mu se veruje da je odbio pet puta veći ugovor iz Rusije, samo da bi igrao u Partizanu. Šta bi onda sve odbio da ga je kojim slučajem zvala Zvezda? Raspakovao bi kofere i otkazao put u Madrid, Mančester, Minhen?

Bojim se da su stvari mnogo jednostavnije. Poslednji dan prelaznog roka, a on je i dalje igrač Čukaričkog. Istog dana, Partizan vidi da je izvisio za sve najavljivane bombe, ako je uopšte i bilo pregovara sa njima. Menadžeri i klubovi „spasavaju situaciju". Tu se Ožegović ništa nije pitao, a verujem, ni Ivica Iliev. Čukarički dobija obeštećenje i procenat od sledećeg transfera, menadžeri provizije, a Partizan napadača kog je platio manje nego što bi nekog igrača većeg imena i kvaliteta. I vuci siti, i ovce na broju. Jedino što se među ovcama našlo i nekoliko crnih, razočaranih i uvređenih.

Kada su navijači u pitanju, Lončarević problem vidi u sportskoj kulturi.

- Navijači kao navijači. Jedan moj prijatelj – oženjen, otac dvoje dece, sve je to lepo definisao kroz lični stav o ženama: "Žene… Ne možeš sa njima, ne možeš sa njima!" Tako mislim i o navijačima. Licemerje je vladajuća religija mnogih ovde, pa zašto da se ne iskoriti prilika? Nije prijatno izgubiti dobrog igrača, ali sportska kultura nije nešto što će da padne sa neba, ako ne možeš sa njima, ne možeš sa njima - kaže on.

Uvređene i razočarane navijače bih možda i razumeo kada njihova priča ne bi bila puna dvostrukih aršina. Bes zbog ko zna koji put progutane priče o ne znam kakvim pojačanjima su, umesto ka klubu, preneli na Ožegovića. Nije on kriv što navijači Partizana već godinama veruju u bajke koje im servira uprava kluba. Ako, pritom, dodamo da se u istom ovom prelaznom roku slavio povratak igrača čija se ružna prošlost oprostila i prihvatanje povratka igrača koji je preko medija i društvenih mreža imao ne tako civilizovanu prepisku sa navijačima, dolazimo do zaključka da se na prošlost gleda selektivno.

Umesto da puste Ožegovića da grehe okaje na terenu, a upravi serviraju bes koji osećaju zbog njegovog dolaska, oni rade suprotno. Sav pritisak je prenet na igrača, dok uprava na miru prebrojava procente. Voleo bi da Ožegović bude, bar kao fudbaler, stabilan i da igrama i golovima zasluži poštovanje navijača. Isto kao što bi voleo da ova saga ne izazove, ko zna koju po redu, podelu među Grobarima.

Pre nego što ponovo počnu da se krve među sobom, podsetio bi Grobare da je uprava u ovom prelaznom roku prodala tri najbolja igrača iz prošle sezone. Za svakog od njih je dobijeno sasvim solidno obeštećenje. Dobijen je novac i od ulaska u Ligu Evrope. Navijači bi najzad morali da izvrše pritisak na upravu da javno kaže koliki je dug Partizana. Da najzad neko iz uprave progovori o finansijskoj situaciji kluba, i iznese program za poboljšanje. Takođe, da se već jednom, javno kaže u čijem „vlasništvu" je većina igrača, ko se sve ugrađuje i uzima procente od njihovih transfera. Da se postavi pitanje sportskom direktoru Partizana Ivici Ilievu da li on sam bira igrače ili mu neko „sugeriše".

Upravo je Ivica Iliev imao odličnu priliku da spusti loptu oko čitavog slučaja Ožegović. Umesto toga, on je na konfereciji za štampu svojom monodramom samo dodao ulje na vatru. Glumeći šerifa, ili po srpskom, ponašajući se kao kabadahija, sa pravom je navukao gnev novinara. Nije on taj koji može da određuje koje pitanje smeju novinari da postave. Imao je milion floskula i opštih mesta kojima je mogao da smiri situaciju. Umesto mirnog tona i stišavanja strasti, on koristi promociju da iskali bes na novinare zbog postavljenog pitanja. Da se Iliev normalno ponašao, čitava situacija bi se mnogo brže smirila. Ovako, samo je učinio medveđu uslugu i klubu i Ožegoviću.

Ognjena treba pustiti da radi ono što najbolje ume. Da postiže golove. Ako jednim od tih golova bude rešio večiti derbi, sve će se zaboraviti.

PROČITAJTE JOŠ: