Ako vam opijanje izaziva anksioznost, ovo može biti razlog

Hangxiety je pravi milenijalski termin, zar ne? Ko će drugi ako ne generacija pahuljica da naizgled jednostavan problem kao što je mamurluk (hangover) na silu prekvalifikuje u duševnu bolest (anxiety).

Sa druge strane, veza između alkoholizma i anksioznosti sada je već dobro dokumentovana; 28 procenata osoba koje pate od socijalne anksioznosti (SAD) takođe pate i od poremećaja upotrebe alkohola (AUD). Nesigurnost u društvu je pretklinički ekvivalent poremećaja kao što je SAD, dakle moguće je iskusiti slične simptome – odbojnost prema masovnim okupljanjima, crvenilo i suva usta u društvu nepoznatih lica – iako se oni ne razviju u anksioznost kliničkog tipa.

Nedavno obavljeno istraživanje pokazalo je da je hangxiety – anksioznost mamurluka, odnosno osećaj nespokoja ili krivice posle pića koji vas u neku ruku još više muči od glavobolje ili povraćanja – kod povučenih osoba potencijalno u vezi sa alkoholizmom. Ukratko rečeno: ako ste ste stidljivi a opijate se svakog vikenda, moguće je da jednim nezdravim ponašanjem pokušavate da kompenzujete ono drugo.

"Alkohol na mozak deluje anksiolitično", objašnjava Bet Marš, autor studije i klinički psihofarmakolog sa UCL. "Kad smo po uticajem alkohola, izvesne hemikalije u mozgu čine nas manje uzdržanim i nervoznim. Ovo važi za povučene ali i za društvene osobe."

Evo jednog ličnog primera: sa 14 godina sam mrzeo da idem u školu. Bio sam vegetarijanac, a tih devedesetih još nije bilo kul hraniti se isključivo biljkama. Nisam imao mnogo drugova, loše sam spavao, a lice mi je bilo nalik na sliku Džeksona Poloka. Veliki odmor provodio bih sam za kompjuterom. Našao sam neko društvo sa kojima sam se opijao jabukovačom svakog vikenda; bio bih razuzdan, šaljiv, nekad čak umeo i da uhvatim poneku sisu. Pitao sam drugove da li sam im zabavniji pijan ili trezan; rekli su pijan.

Svi mi umemo da idealizujemo prošlost, ali tog vremena se dobro sećam. Dvadeset godina kasnije, osećam se manje samouvereno – a svakako sam i manje zabavan – kad ne pijem. Godinama sam se trudio da po klubovima razvijem reputaciju alfa mužjaka koji voli da popije, iako sam jedva mogao da prođem kao "sedmica" čak i kada sam mortus pijan. Tek poslednjih par godina sam uspeo da prihvatim činjenicu da sam u stvari tiha, introvertna osoba. Smanjio sam piće zbog sve teže anksioznosti koju bih osećao tokom mamurluka, kao i zbog činjenice da sam tako pijan ugrožavao karijeru autora koju sam tek nekako uspeo da pokrenem.

"Navike se lako stiču", kaže Celija Morgan, profesorka psihofarmakologije na Univerzitetu u Ekseteru, koja je vodila pomenuto istraživanje. "Alkohola zaista olakšava društveno funkcionisanje kod osoba kojima je ono blago otežano. Zanimljiva je povratna sprega u pitanju. U većini slučajeva anksioznost vodi ka alkoholizmu, pićem se tretira stidljivost. Ali kod nekih ljudi stvari idu u suprotnom smeru."

Svi sagovornici pominju primere nesigurnosti i alijenacije. Pozorišni režiser Sajmon (34) se od rane mladosti oslanjao na alkohol kako bi prevazišao govoru manu. "Bio sam vrlo stidljiv zbog mucanja. Kad bih se napio, imao bih utisak da manje mucam." Sa vremenom je shvatio da mu alkohol ne leči problem, pa bi se tokom mamurluka sve češće"„gnušao samog sebe: da li me ljudi mrze, zašto joj se ne sviđam, itd." Danas retko pije.

Komičarka Brodi Snuk (27), rođena u Australiji, se od malih nogu neprekidno selila. "Promenila sam desetak škola; bila sam jedno nervozno, uplašeno malo stvorenje.” Piće je otkrila u četrnaestoj, i shvatila da je mnogo komunikativnija pod uticajem alkohola. Mamurluk opisuje kao egzistencijalnu krizu tokom koje obično mislio životnim izborima, a ne samo "ala sam se sinoć olešila".

Na neke situacije posebno su ranjive one najpovučenije osobe. Uzmimo na primer jutro posl dočeka u firmi: isforsirano ste prisni sa kolegama, poslovno prinuđeni na interakciju iako se sa većinom znate samo preko i-mejla, bezveze stojite i ćaskate dok vas šefovi nadgledaju i – u britanskoj kulturi koja ceni alkoholizam – ohrabruju da se odvalite od pića.

"Takvi skupovi se često dugo iščekuju, što iz uzbuđenja što iz straha. Pod stresom, krv napušta želudac i sliva se u mišiće", objašnjava Celija, što pomaže da se alkohol brže metaboliše. "Počnete da pijete sve brže i brže." Čak zaboravite da pojedete nešto, jer je vino na račun firme. To je idealan recept za mračno duševno stanje u kome ćete se setiti sinoćneg stiskavca sa šefom uz zvuke pesme Last Christmas.

Zanimljiv aspekt tzv. hangxiety fenomena je činjenica da se u stvari sve manje pije. Deset miliona punoletnih žitelja UK uopšte ne konzumira alkohol, kao i 29% njih između 16 i 24 godine starosti. Da li to znači da je manje i mamurne anksioznosti?

"Iako upotreba alkohola opada, UK i dalje beleži 600,000 lica zavisnih od pića", ističe Bet Marš. "Iako statistika kaže da se pije sve manje u totalu, zdravstveno ugroženi među nama – između ostalih i anksiozni – nastavljaju da se opijaju."

Dakle, u ovo doba kada po podacima UK zavoda za psihoterapiju umereno do znatno anksioznih zaposlenih lica ima za 30.5% više 2017. nego što ih je bilo 2013, veza između anksioznosti, stidljivosti, i alkohola će po svemu sudeći opstati.

Jedna stvar radi za mlade naraštaje: stidljivost je sve više društveno prihvatljiva. Ovim se bavi Suzan Kejn u knjizi Quiet: The Power Of Introverts in a World That Can't Stop Talking; tiraž od dva miliona primeraka bio je rasprodat. Polako se menjaju i definicije muževnosti: mladići koji su nekada morali da piju da bi pravili da su alfa mužjaci danas mogu da opstanu u sopstvenoj koži, umesto što se nalivaju tekilom i konsekventno trpe anksiozne mamurluke.

"Bitno je prihvatiti povučene i introvertne osobe," kaže Celija, "kako bismo ih usmerili što dalje od alkoholizma. U redu je biti tih. To je pozitivna osobina."

@dhillierwrites