Reklame
10 pitanja

10 pitanja koja ste oduvek želeleli da postavite Deda Mrazu u Srbiji

„Evo sad sam došao posle noćne smene i ovde počeo kao Deda Mraz. Pre toga sam čistio sneg.“

pisao Mihailo Tešić
29 Decembar 2018, 8:29am

Sve fotografije autor

Biti Deda Mraz u decembru mi je uvek delovalo kao legitimno udarnički posao: mesec dana treba da jurcaš na osamsto mesta, stalno radiš sa decom, dakle i sa roditeljima istanjenih živaca i novčanika, često vikendom, uvek u kostimu. U mom stranačkom programu, to je više nego dovoljno za beneficirani radni staž.

Sa druge strane, kapiram da bivanje Deda Mrazom u prazničnoj sezoni ima i nekih prednosti. Klinci ti se obraduju i hoće da se slikaju s tobom, a i odrasli imaju neko nebulozno poštovanje, jer ne samo što ih oslobađaš tereta potomstva makar na par blaženih minuta, nego i s tim kostimom ipak baštiniš tradiciju i ikonografiju koja se proteže još od Samhaina, preko Božića, do svake nove Koka-koline reklamne kampanje.

Damir Munćan ima 56 godina, a profesionalni je Deda Mraz već skoro 10 godina, što ga čini veteranom ovog, po prirodi sezonskog posla. Zato sam tražio baš njega na top domaćem sajtu za Deda Mrazove i zamolio ga da mi otkrije što više može o tome kako praznična magija izgleda sa proizvodne strane.

1545223525621-mraz
Damir je najbliže pravom Deda Mrazu po svemu osim možda po gabaritu stomaka

VICE: Kako se postaje Deda Mraz, da li treba neka obuka?

Ja sam sertifikovan kao animator. Svi koji rade ovaj posao su sertifikovani. A za to ideš na časove - imaš 36 časova i obučavaju te profesionalni animatori. Jedna od onih kojih obučava je gospođa sa RTS-a, ona što je kao neka kokica u dečijem programu, znaš koja je?

Tu moraš da naučiš da animiraš decu na razne načine – recimo, da im samo putem zvukova privučeš pažnju. Ali na kraju to kako ćeš da radiš je sve nekakva individualna stvar. Kao i u svemu, da bi nešto dobro uradio, moraš da imaš želju da uradiš to, da te to zanima.

Kako izgleda Deda Mrazov posao?

Uvek se radi neki program. Ja dolazim sa svojim programom, uglavnom su to neke autorske pesme ili neke poznate pesme. Ne volim da budem ono klasika „HOUHOUHOU, deco, jeste li jeli šargarepu, jeste li slušali roditelje?“ Ja volim da to bude malo drugačije. Lako je reći HOU-HOU-HOU.

Treba da poznaješ stvar da bi stvar radio. Zato treba da kopaš, da istražiš. Ono što pričaš deci mora da ima neku vezu, neki temelj. Pa im tako pričam, da sam ja kao Deda Mraz čitao o jednom Nikoli dobročinitalju i da sam se ugledao na njega, jer ja kao Deda Mraz postojim možda 200 godina, a ovako brendiran crveno-belo još i manje.

Znači, dozvoljena je kreativnost?

Ja radim onako kako ja to doživljavam, jer imam kreativnu crtu, volim da stvaram nešto novo, volim da stvaram atmosferu. I želim deci da kroz program skrenem malo pažnju na vrednosti koje nisu materijalne. Ljubav, poštovanje, darovanje. Čitanje.

Ja i još jedan u ovoj ekipi smo na neki način svoji. Imamo svoj program. On je krupan, onako baš XXXL, 153 kilograma. I napravio je svoj program, u skladu s time.

Šta radiš ako ti klinci ne veruju da si Deda Mraz?

Puno puta ti kažu deca „A ti si lažni Deda Mraz“. I sad ti moraš nekako da to skreneš, da ih zadržiš da ti veruju. I ja tu onda počnem da im govorim engleski. Čim tako počneš na engleskom, odmah si im neko drugi, poveruju ti.

Na koliko mesta stvarno stigneš u jednom danu?

Pet-šest. Bude i do osam, 31. decembra bude osam. Tržne centre, firme, privatne kuće. I sve to može da bude u istom danu.

Koje je najčudnije mesto na koje si doneo poklone?

Pa sad, najčudnije... Ne bih ga tako nazvao, ali u Pančevu, Mali London se zove mesto, to je romsko naselje, mahala. To je zabit, tamo ne sme niko da uđe. Tu smo dolazili nekoliko godina i delili poklone.

Sa koliko dece se slikaš dnevno?

Nekad ideš od vrtića do vrtića, tada imaš najviše slikanja, mislim da je maksimum bio 200 dece u jednom vrtiću, u jednom danu.

Jesu li ti nekad tražili da budeš Božić Bata?

Tražili su mi jednom. To je bila kuća u kojoj su svi vernici. Samo je bio tehnički problem, kako se odenuti u Božić Batu? Božić Bata nije neki „bata“, to je izraz koji znači „božić dolazi“. Ali smo se na kraju dogovorili da dođem obučen kao Deda Mraz.

Voliš li svoj posao?

Moraš voleti to što radiš. Moraš verovati u to na neki način, da bi bio ubedljiv. Ja sam završio protestantsku teologiju, radio sam kao pastor u evanđeoskim crkvama, u Subotici i Pančevu. Nastupao sam pred tri miliona ljudi, na konferenciji hrišćana evangelista u Nigeriji. Bio sam i muzičar, osamdesetih sam imao bend, Madam X i kasnije još druge. I ovo mi spaja sve to na neki način.

Vernik sam, a Deda Mraz (smeh). I to je sad diskutabilna stvar. Jer Deda Mraz je jedan idolčić osmišljen zbog materijalnog. I zato sam ja rešio da kao Deda Mraz govorim o hrišćanskim vrednostima, da prenesem to, koliko je moguće.

Šta radiš kada si van dužnosti?

Kad radim ovako sekularni posao, radim kao obezbeđenje u PIO fondu. I to je slična vrsta posla. Ti si tamo prvi na vratima koji ćeš da im kažeš dobar dan, izvolte šta vam treba i ti si taj koji pravi atmosferu njima, do tebe je da li će se osećati prijatno ili ne. Uspeo sam da spojim od 7 do 77, nekako, i tu sam ostvaren i ispunjen. Možemo da govorimo o materijalnom, ali ja sam srećan kada meni čovek iz PIO-a izađe s osmehom. Evo sad sam došao odatle posle noćne smene i ovde počeo kao Deda Mraz. Pre toga sam čistio sneg.

deda mraz sa decom
Pred kraj našeg razgovora, spopao ga je buljuk devojčica koje su htele da se slikaju baš sa njim

Bonus pitanje: a šta ako ja ne verujem da ti postojiš?

Možda ti ne veruješ u Deda Mraza, ali Deda Mraz veruje u tebe.