Dan u vijetnamskom obdaništu čiji je logo perika Donalda Trampa

Od kad sam kročila u Vijetnam, fascinira me odnos Vijetnamaca prema Amerikancima, skoro jednako koliko Vijetnamce fasciniraju Amerikanci. Od Obamine večere u malom porodičnom restoranu u Hanoju maja prošle godine, što-šta se promenilo – restoran je dobio sve moguće zvezdice na sajtovima poput Trip Advisora i desio se Tramp.

Ukoliko ste Vijetnamac i imate više od tri godine, šanse da učite engleski u nekoj od privatnih škola su jako, jako velike. Čak iako učite u državnoj školi, velike su šanse da će vam engleski predavati Amer, Britanac, a možda i Rus. Vijetnam je sebi zadao domaći da nivo poznavanja engleskog poboljša do 2020. godine i država na tome ozbiljno radi, pomažući finansijski državne škole.

Lao Kai je gradić na samoj granici sa Kinom, ima nešto malo manje od sto hiljada stanovnika i jedno od najnovijih obdaništa u Vijetnamu. Logo ovog obdaništa je perika Donalda Trampa. Okej, možda je kosa, a ne perika. Nikada ranije nisam razmišljala o njegovo glavi, ali evo, za potrebe ovog članka uradila sam brzinsku pretragu. Naziv obdaništa je "Trump Kids".

Jedno su Kinezi, koji su napravili statuu petla-Trampa, a drugo su deca u školskim uniformama sa logom Trapmove glave. Deo mene želi da veruje da ovo nije stvarno, ali prijatelj iz Lao Kaia mi potvrđuje da jeste. Kupujem voznu kartu i ukrcavam se na osmočasovno putovanje za Tramplend. Sve što sam znala pre polaska bilo je ime pomoćnice vlasnika škole i to da je vlasnik proveo radni vek u Singapuru, odakle se vratio u rodni Vijetnam. Pomoćnica je probala da mi objasni kako ovaj čovek veruje da će mu neko bogat kao Tramp doneti uspeh u poslu, ali filozofsko-spiritualne razgovore je teško voditi preko telefona, pa sam taj deo ostavila za kasnije.

Nakon noći provedene u vozu, taksi me dovozi do obdaništa Trump kids. Dakle, istina je.

Ni, vlasnik škole, nešto kuca na Meku kada sam ušla u kancelariju. Pozdravlja me na sasvim pristojnom engleskom i iznenadi kada kaže da ima svega dvadeset osam godina.

Dok se plač beba koje su se nekako našle u njegovoj kancelariji meša sa neumoljivom bukom majstora koji završavaju radove u dvorištu, Ni me je vodi u obilazak. Obdanište je počelo da radi dva dana pre mog dolaska, a već desetine beba puzi po veštačkoj travi u dvorištu. Prva nedelja – sedamdeset petoro dece. Priča obećava.

Dok šetamo po modernoj, tek izgrađenoj zgradi, Ni insistira da mi kaže više o sebi pre nego što ću u postaviti očigledno pitanje. Priča mi kako je radeći kao turistički agent imao prilike da upozna najrazličitije ljude. Jako bogate, kaže. Studirao je i radio u Singapuru i tako razvio ljubav prema biznisu. Obrazovanje je porodični posao: Niov ujak je vlasnik nekoliko obdaništa u glavnom gradu Hanoju. Ni je obdanište zamislio kao dvojezični centar u kome će se učiti na engleskom i vijetnamskom.

- Kada sam razmišljao o otvaranju obdaništa, dešavali su se izbori u Americi. To je bilo ogromno iskustvo za mene. Mislim da Tramp redefiniše svet. Promenio je i moj pogled na svet - priča mi Ni.

Pitam kako.

- Nakon izbora sam naučio važnu lekciju – nije važno da li te ljudi vole ili ne, nekad je samo važno da pobediš. Jer, pobednik dobija sve - kaže on.

Pogledajte i VICE dokumentarac "Slobodarska deca Amerike Donalda Trampa":

Nisam bila sigurna da li mi jasna Niova filozofija, pa sam ga zamolila da mi objasni.

- Pre ovoga sam radio kao turistički agent i moj posao je bio da udovoljim ljudima. Sada želim nešto novo. I zato sam obdanište nazvao po Trampu. Želim nešto novo i drugačije i ne moram to nikome da objašnjavam - odgovara Ni.

Stižemo do male bašte u kojoj se gaji povrće za potrebe obdaništa. Već je podne, a to znači da je vreme za ručak i popodnevnu dremku. I ne samo u obdaništima, tako je skoro svuda u Vijetnamu. Šta god biste da završite od podneva do dva, verovatno nećete uspeti – tada se ruča i drema. U obdaništima, bankama, školama, na plaži.

Ni ovog puta preskoča popodnevnu dremku i pridružuje mi se na kafi.

- Tramp nikada nije bio moj poslovni uzor. To su oduvek bili Voren Bafet i Bil Gejts. Ja obožavam Bafeta. On je moj idol. Ali, bilo mi je jako zanimljivo to što je Tramp uspeo da postane predsednik i nakon izbora sam shvatio koliko je važno raditi ono što želiš - priča mi Ni.

Podsećam ga na kontroverznost novog predsednika i pitam šta misli o tome. Pominjem Trampove tvitove upućene gradonačelniku Londona nakon terorostičkog napada u Mančesteru, povlačenje iz Sporazuma o klimatskim promenama, stav o migrantima.

- Hajde da ne razgovaramo o politici, nego o poslu. Ime sam izabrao ne zato što volim Trampa ili ga podržavam. Želeo sam da stvorim sliku da je naše obdaniše nešto novo i nešto drugačije. To se u biznis svetu naziva pozicioniranje. Kada me neko pita zašto Tramp, nemam komentar - kaže.

Da već nema skoro stotinu dece u obdaništu, mogla bih da lupam glavu time koliko se ispravno pozicionirao. Ali, ime na stranu, obdanište je moderno, sređeno i u rangu internacionalnih škola koje nisu česte van Hanoja i Ho Či Mina.

Ali, šta bi bilo da je Hilari pobedila?

Ni odmahuje glavom. Hilari nije imala šanse, kaže.

Sada nam se pridružuje i Kris, prvi nastavnik enegleskog u obdaništu. U Lao Kai je stigao dan pre mene, nakon dve godine provedenih u Kini. Drugi dan novog posla u Tramplandu. Kris je 33-godišnji Britanac koji se ovde našao jer kaže da se posao nastavnika engleskog u Vijetnamu više isplati nego isti posao u Kini.

Mislila sam da će Ni, sudeći po tome da kaže da je perfekcionista, tražiti Amerikance za nastavnike, ali kaže mi da britanski akcenat nije nikakav problem – važno je da je maternji engleski. Od Krisa saznajem da će Trump kids od sledećeg meseca nuditi časove i odraslima i konačno dobijam šansu da pitam šta će se desiti kada ih neko od odraslih studenata pita zašto Tramp.

- Pretpostavljam da bi im rekao svoje iskreno mišljene o čoveku, ukoliko bi me pitali. Ali, u isto vreme bih objasnio da sama škola nema nikakve veze sa Trampom kao političarem, niti njegovom politikom - priča mi Kris koji deluje pomalo dezorijentisano, što je, pretpostavljam, normalno za drugi dan u Tramplendu.

Kaže mi da, kada je prihavatio posao, nije bio siguran da li se naziv obdaništa odnosi na predsednika ili je reč o koincidenciji. Nakon par sati provedenih sa Niom, jasno mi je da retko šta prepušta slučaju.

- Trampova deca su deca pobednici. Tramp je pobedio i naša deca pobeđuju. Želim da razviju takav pogled na život, da izrastu u hrabre i samosvesne ljude - nastavlja priču Ni.

I dalje ne mogu da shvatim da li sve te atribute zapravo pripisuje Trampu ili ne i svaki put kada pokušam da mu postavim to pitanje, kaže mi da ne želi da govori o politici. Okej, hajde da probamo ovako – pitam šta će se desiti kada Trampu istekne mandat. Hoće li menjati ime.

Nisam ni slutila da ću ubrzo saznati kada će Tramp izbubiti vlast.

Izvesni vijetnamski prorok, koga Ni naziva "master", još je 2015. godine prorekao da će Tramp doći na vlast. Pogađao je i rezulatet Superboula i retko grešio.

- Tramp je ono što vasiona želi i mi tu ništa ne možemo. Bio sam fasciniran ovim vidovnjakom za vreme izbora u Americi - objašnjava mi Ni i pokazuje aplikaciju za proricanje sudbine ditičnog gurua.

- Znaš da je Tramp narandžast. To mu donosi sreću. Master je rekao da će Trampovo vreme proći tek onda kada mu koža i kosa više ne budu naradžasti - otkrio mi je Ni.

Došlo je vreme da krenem. Pretpostavljam da već traćim Niovo dragoceno vreme. A vreme je novac.

Tek dok sam se pozdravljala sa vaspitačicama, shvatila sam da su svi u školi u narandžastim uniformama.

Još na VICE.com:

Restoran "Tramp" u Siriji služi samo jednu vrstu jela

Posetili smo mali uspavani grad u kome je odrasla Melanija Tramp

Donald Tramp na svom stolu ima dugme čija je jedina funkcija da naruči koka kolu