Pričali smo sa ljudima koji su delili lažnu vest o zatrovanoj vodi u Beogradu

Veliki broj građana Beograda u četvrtak ujutru je dobio poruku u kome se upozorava da se u pijaćoj vodi sa česme nalazi greškom prosut metan pun kancerogenih čestica. Ono što je bilo posebno uznemiravajuće u tim porukama je to što se u skoro svakoj navodi da osoba od koje je stigla poruka poznaje drugu osobu koja sasvim slučajno radi u nekoj od ustanova koje bi mogle da imaju pristup toj informaciji - od Vodovoda, preko Hidrometeorološkog zavoda, do instituta Batut.

Cela situacija razrešila se pre svega demantom, a onda je krizna situacija iskorišćena za promociju gradske vlasti kroz koreografisano ispijanje čaša vode od strane gradskog menadžera Gorana Vesića, direktora JKP „Beogradski vodovod i kanalizacija“ Dragana Đorđevića kao i Dušanke Matijević, direktorke Gradskog zavoda za javno zdravlje.

Kasnije u toku dana, kako navodi RTS, nekoliko ljudi je uhapšeno kao osumnjičeni za krivično delo izazivanja panike i nereda.

Osoba koja dovoljno dugo živi u Srbiji, pomislila bi kako su male verovatnoće da će sejanje ovakve vesti tako brzo i furiozno preplaviti internet. Pomislila bi da smo nakon ogromnog broja žrtava malih boginja, naučili lekciju, a ako ne možda preko malih boginja, setiće se situacije sa majskim poplavama kada su zbog sličnih informacija u supermarketima manično pustošene police sa vodom. Međutim, to se nije desilo. Građani su, prvenstveno uplašeni za svoje najmilije, a onda, najčešće i iz želje da pomognu drugima, širili ove dezinformacije.

Misleći da pomažu, doprinosili su dizanju panike.

U želji da razumemo kako su se stvari razvijale, pričali smo sa ljudima koji su primili poruku sličnog sadržaja, a zatim je prosledili drugima. Evo šta su rekli.

Poruka mi je stigla od bliskog prijatelj, kome je poruku poslala sestra, a koja je rekla da je njoj poslala osoba koja radi u hidrometeorološkom zavodu. Znači njoj je prvo palo na pamet da obavesti brata. Svima nam je bio cilj da zaštitimo ljude oko sebe. Ja sam prvo detetu javila da danas ne pije vodu. Nisam joj javila sutra će smak sveta, nego samo da kupi flašicu vode i to je to. Ali onda je krug krenuo da se širi, prvo sam pisala porodici, pa sam se setila da i moje drugarice imaju decu, pa sam obavestila i njih, pa sam prolazila kroz imenik misleći – čekaj, to što sam bliska sa nekim ne znači da ne treba da znaju za nešto što je možda potencijalno neka istina a može da ugrozi zdravlje. To je jedna strana priče.

Druga strana priče je nepoverenje u državu. U medijima se prosto ne iznosi istina. Evo, svi vidimo kako informišu ljude o protestima vezanim za benzin, kao da smo idioti i nismo učesnici svojih života. I kad mi toliko ne verujemo medijima i državi nije ni čudo što smo svi skloni da odemo u paranoju. Ali ta paranoja dolazi iz loših iskustva.

Mnogi su mi rekli i da je u pitanju lažna vest. Ali ja sam razmišljala u smislu da mi je bolje da kupim danas i sutra tri flaše vode nego da posle razmišljam da li će se za 15 godina ispostaviti da je u tome bilo neke istine.

Treće ja nisam dobila lančanu poruku, to nikada ne prosleđujem. Dobila sam poruku od nekog meni bliskog i dobila sam je lično. A u trenutku kada sam javljala drugima oni su mi govorili da su slične poruke dobili i oni, ali su izvori bili drugačiji, čas Batut, čas hidrometeorološki zavod. Iskreno ja nisam hemičar, i ne mogu da se razumem u sve grane nauke, a problem je što iskreno ja u ovoj zemlji ne verujem ni u šta.

Juče u školi je drugarica na sred časa matematike rekla svima da je muž kume njene mame koji radi u vodovodu javio da ne smemo da pijemo vodu jer je zatrovana kancerogenim supstancama i da upozorimo sve koje znamo. Ja sam se uplašila i poslala poruku bliskim ljudima, što je uradilo skoro celo odeljenje. Profesor matematike je bio sumnjičav i pitao odakle joj infromacija, ali je ona objasnila da je infromacija pouzdana i da je direktno iz vodovoda. Nisam puno razmisljala o tome, samo sam brzo reagovala u strahu za najbliže i odmah poslala poruku.

Poruku sam dobila od koleginice sa posla, a njoj je poslala njena lekarka. Nemam običaj da prosleđujem takve poruke, ali kada mi je koleginica koju smatram pametnom i razumnom osobom poslala poruku koju je dobila od lekarke koja drži privatnu ordinaciju, uplašila sam se. Nisam znala ni šta je metan, ali sam išla logikom da je bolje jedan dan da se suzdržim od vode i upozorim ćerke, muža i najbolje drugarice. Pre nego što sam poslala poruku otišla sam da vidim vesti na portalima, ali kada sam videla kakve vesti preovlađuju bilo mi je jasno da je moguće da im jedna takva stvar nije možda dovoljno zanimljiva, i onda sam rešila da pošaljem poruke.

Totalno sam bez razmišljanja prosledila poruku dalje, jer mislim da smo uskraćeni za informacije o mnogim drugim lošim stvarima koje se dešavaju kod nas u zemlji i onda kada se pojavi neko ko uspe da prođe bilo kakvu cenzuru i javi da se dešava nešto loše… Onda automatski prosleđujem dalje. Toliko je "sranja" naokolo da čovek može da poveruje u sve.

Izjave koje smo dobile, osim što su po hiljaditi put dokazale koliko je lako i opasno širiti lažne vesti danas, kao i to koliko su ljudi lakoverni i spremni da reaguju bez proveravanja informacija i činjenica, ukazuje i na mnogo strašnije stvari. Ljudi ne veruju državi a još manje medijima, te na njih gledaju umesto kao na pouzdane izvore informacija, kao na mesto gde se obmanjuju bilo zarad političkih poena bilo zarad tiraža i čitanosti. U takvoj situaciji okreću se alternativnim izvorima informisanja, pa možda i ne treba da čuditi kako se ovako očigledno lažne vesti šire brzinom letnjih požara po crnogorskom primorju. Zato je važno požar lokalizovati i ugasiti na vreme, u suprotnom će nam ostati samo pusta zemlja.

*Ime je izmenjeno zbog zaštite identiteta