Fotografija: Flickr, sayo ts

Kada će PrEP terapija za prevenciju HIV-a biti dostupna u Srbiji?

"Ne mogu da kažem da sam apsolutno za tu terapiju, ali sam sada mišljenja da apsolutno postoje osobe kojima treba preporučiti PrEP, a postoje situacije i kada je on neophodan," kaže doktorka Paunić za VICE.

|
dec 1 2017, 1:56pm

Fotografija: Flickr, sayo ts

Prema podacima Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut” od početka epidemije, 1985. godine, pa do sredine novembra 2017. godine u Republici Srbiji je registrovano 3585 osoba inficiranih HIV-om, od kojih su 1884 osobe obolele od AIDS-a (53% svih registrovanih HIV pozitivnih osoba), dok je 1216 osoba inficiranih HIV-om umrlo (1105 od AIDS-a, a 111 od bolesti ili stanja koja nisu povezana sa HIV infekcijom).

Od 2000. godine registruje trend porasta broja novodijagnostikovanih osoba inficiranih HIV-om, pri čemu su u periodu 2010–2016. godine registrovano 1033 slučaja, što je za 43% više nego u periodu 2003–2009. godine. Ovo je svakako i rezultat promocije značaja dobrovoljnog, poverljivog i besplatnog savetovanja i testiranja na HIV, kao i veće dostupnosti ove usluge u zdravstvenim ustanovama, ali i van zdravstvenih ustanova, posebno za osobe sa rizičnim ponašanjem iz ključnih populacija pod povećanim rizikom od HIV-a.

Prema zvanično dostupnim podacima u Srbiji trenutno živi 2369 osoba inficiranih HIV-om, a procenjuje se da u našoj zemlji još oko 1000 osoba ne zna da je inficirano HIV-om (oko 500 u Beogradu). Znajući da HIV infekcija može dugi niz godina proticati bez ikakvih znakova i simptoma, jedini način da se otkrije je da se osoba koja je imala neki rizik testira na HIV.

HIV pozitivne osobe imaju mogućnost da uđu u program praćenja, odnosno lečenja HIV infekcije koje daje odlične rezultate, kako u svetu tako i u našoj zemlji, te je danas HIV infekcija hronično stanje sa kojim se može kvalitetno i dugo živeti, ali samo ukoliko se pravovremenim i adekvatnim lečenjem kontroliše replikacija HIV-a.

Ono što je ipak pitanje je zašto se na lečenju HIVa radi samo nakon što se virus otrkije, odnosno zašto ne postoji, osim edukacije o konzumiranju sigurnog seksa, prevencija u vidu tretmana lekovima.

U Sjedinjenim Američkim Državama, 2012 FDA (Administracija za hranu i lekove) odobrila je upotrebu Trivada - kombinaciju lekova za terapiju koja se naziva PrEP ( pre ekspoziciona profilaksa.) Pre ekspoziciona profilaksa predstavlja terapiju (lekove) koji se uzimaju kako bi se prevenirala infekcija ukoliko se imaju nezaštićeni seksualni odnosi sa osobom koja živi sa HIV-om ili je na neke druge načine izložena riziku od inficiranja HIV virusom.

Ova terapija usvojena je 2016 godine u zemljama Evropske Unije i dostupna je na tržištu lekova. PrEP terapija u Srbiji nije dostupna ni medicinskim radnicima i može se nabaviti samo iz inostranstva, i to bez recepta, što znači da je finasijski potpuno nedostupna.

„Za razliku od PrEP-a, PEP-a, čak i kondoma, redovno uzimanje terapije, pored toga što štiti partnera/e osobe koja je HIV pozitivna, bitno utiče i na kvalitet života, te zdravlje onoga koji terapiju uzima. HIV negativna osoba može da izabere koje će sredstvo za prevenciju da koristi, ali pozitivna osoba mora da se drži terapije kako bi sačuvala zdravlje. Upravo je zbog toga važno testirati se na vreme, te dobiti potrebnu podršku ako se utvrdi pozitivan status." piše na portalu Gey Serbia.

U razgovoru za VICE, Prim. Dr sci med. Mila Paunić, spec. epidemilogije, šefica centra za prevenciju HIV i PPI Zavoda za zdravstvenu zaštitu studenta, kaže da je kada se PrEP pojavio pre nekoliko, ona je bila protiv terapije jer su joj prezervativi izgledali kao bolja opcija. "PrEP, kao i svaka terapija lekovima, ima neke neželjena dejstva."

Ali je u međuvremenu promenila mišljenje.

"Ne mogu da kažem da sam apsolutno za tu terapiju, ali sam sada mišljenja da apsolutno postoje osobe kojima treba preporučiti PrEP, a postoje situacije i kada je on neophodan," kaže doktorka Paunić za VICE.

"Praksa u savetovalištu u kome radim mi je pokazala da je neophodno menjati mišljenje. Postoje ljudi koji su dolazili na testiranje po šest, sedam, osam puta i tek tada su imali pozitivan rezultat testa. To su kandidati za PrEP," priča doktorka Paunić. "To su osobe koje iz nekog razloga ne koriste kondom. I vi naravno pokušavate da ih savetujete, ali to "jednostavno ne pije vodu". I ta osoba u jednom momentu postane HIV pozitivna," kaže ona za VICE.

Druga vrsta osoba za koje doktorka smatra da su kandidati za PrEP su osobe koje žele da imaju porodicu i samim tim, ne koriste prezervative. A tu su i parovi u kojima je jedna osoba HIV pozitivna a druga negativna.

"Ali PrEP ne pruža 100% zaštitu. I sa njim se može dogoditi HIV infekcija," upozorava doktorka Paunić. Ona kaže da se ti lekovi moraju redovno piti, a to je jako teško održavati. "Ako se lek pije u osam sati uveče, on mora tada se popije. Ne možete odstupiti ni desetak minuta," kaže doktorka za VICE.

Takođe, u "eri PrEP-a", doktorka je iz prakse videla da se ljudi opuštaju i zaboravljaju da ova terapija ne štiti od drugih infekcija. "Mi sada imamo epidemiju sifilisa. To je jako veliki problem, jer čak i ako se zaštitite od HIV-a, postoji opasnost od drugih, nimalo zgodnih infekcija," kaže ona za VICE.

Doktorka Paunić veruje da će se u novoj strategiji borbe protiv HIV-a naći mesto za PrEP terapiju. U Srbiji teoretski postoji samo PEP terapija koja se primenjuje ukoliko mislite da ste u poslednja 72 sata bili izloženi virusu. Ali praktično, pošto ni ona nije pokrivena osiguranjem a jako je skupa, ni ona se ne primenjuje . To stvara ogroman problem kako za osobe koje su imale rizičan seksualni odnos, tako i za medicinsko osoblje u Srbiji koje mora da se snalazi u slučaju da neko tokom baratanja uzorcima krvi bude izložen HIV virusu.

Ovom temom bavi se i holadnsi dokumentarni film "Prep i ja" koji će kod nas biti prikazan u okviru festivala Merlinka. Gost festivala biće i autor filma Tim Dekers sa kojim će publika imati priliku da priča na okruglom stolu.

U filmu, tri učesnika u ovom eksperimentu pričaju iskreno o svojim iskustvima sa PrEP-om i njenom uticaju na njihov (seksualni) život. U ovom, na momente, duhovitom i emotivnom filmu sagledavamo pozitivne i negativne strane PrEP-a. Takođe čujemo i mišljenja stručnjaka.

Ovo je međutim još uvek daleko od realnosti u Srbiji. Po rečima Predraga Azdeljkovića urednika Optimista i direktorka i selektora festivala Merlinka, nemoguće je doći do ovih lekova u Srbiji. Peđa je ipak skeptičan po pitanju upotrebe ovih lekova bezobzira na cenu.

"Ja se lično ne bih oslanjao na PrEp," kaže Azdejković za VICE. "Postoji nešto što se zove kondom i što može da se koristi. Pogotovu što po ceni terapije može da se kupi baš velika količina kondoma", objasnio je Predrag Azdeljković za VICE.

Naravno, suštinski problem je što izbor ovde nije ni moguć. Kondom je praktično jedini način borbe protiv HIV-a u Srbiji. I on je svakako efektan. Ali u poslednjih nekoliko decenija, borba protiv HIV-a je postigla ogromne rezultate baš zbog razvijanja različitih metoda i terapija kojima se sprečava i širenje viruse, ali i poboljšava kvalitet života zaraženih osoba.

Srbija je, kao i u mnogim drugim stvarima, van ovih tokova.

JOŠ NA VICE.COM:

Marihuana bi mogla da odigra ogromnu ulogu u lečenju virusa HIV-a

Istražujemo: Zašto svi ti odrasli ljudi ne koriste kondome

Više volim HIV pozitivne muškarce

Više na VICE
Vice Channels